Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Automatska evaluacija


Logo of the HfWeb 2000 conference

Automatska evaluacija web upotrebljivosti: 
Šta treba uraditi?

Giorgio Brajnik

Dipartimento di Matematica e Informatica
Università di Udine
Udine ­--- Italy

giorgio@dimi.uniud.it
Prevela na Srpsko-Hrvatski jezik Jovana Milutinovich


 

Siže

Redizajn i održavanje website-ova verovatno će apsorbovati sve više resursa ako se web tehnologije i upotrebljivost budu razvijali sadašnjim tempom. Posle svake promene treba da se pokrenu metode evaluacije upotrebljivosti kako bi se obezbedio pristojan nivo kvaliteta. Sredstva za kontrolu složenosti i troškova održavanja website-a leže u alatima koji automatski procenjuju upotrebljivost.

Predstavljam vam rezultate istraživanja alata koji analiziraju website-ove, ilustrujući kakve sve automatske testove obavljaju i s kojim faktorima upotrebljivosti su povezani. Istraživanje vodi do analize preostalih praznina i pitanja otvorenih za istraživanja.
 

 

1. Uvod

Dobro je poznato da je prosečan kvalitet website-ova siromašan, "loša navigacija" je uzrok broj 1 za nezadovoljstvo korisnika [Fleming, 1998; Nielsen, 1999].

S jedne strane, web tehnologija razvija se izuzetno brzo omogućavajući primenu sofisticiranih alata i stvarajući prostor za kompleksne interakcije. Drugo, životni ciklus website-a takođe je veoma brz: održavanje se vrši po stopi višoj od ostalih softverskih proizvoda zbog pritiska tržišta i nedostatka distributivnih barijera. Pored toga, često obim održavanja postaje toliko širok da se odvija kompletan redizajn.

Sa druge strane, kvalitet website-a koreni se na njegovoj upotrebljivosti koja obično proizilazi iz usvajanja razvoja okrenutog prema korisniku kao i pristupa evaluaciji [Newman i Lamming, 1994; Fleming, 1998; Rosenfeld i Morville, 1998; Nielsen, 1999]. Testiranje upotrebljivosti je, zato, neophodan korak koji se ponavlja tokom životnog ciklusa website-a.

Za testiranje upotrebljivosti website-a programer može da usvoji dve vrste metoda: metod inspekcije upotrebljivosti (npr. heuristička evaluacija [Nielsen i Mack, 1994]) ili korisničko testiranje [Nielsen, 2000]. Heuristička evaluacija zasniva se na grupi stručnjaka koji posmatraju i koriste (deo) website-a i identifikuju probleme upotrebljivosti koji će uticati na krajnje korisnike. Kod korisničkog testiranja, bira se uzorak populacije korisnika website-a koji treba da koriste (deo) sajta i izveste o onome što nije funkcionisalo kako treba.

Iako troškovi (u pogledu vremena i truda) za oba metoda nisu naročito veliki, a njihova primena poboljšava kvalitet i smanjuje ukupne troškove razvoja website-a, ipak se ne primenjuju sistematski i detaljno na pojedinačnim delovima posle svakog koraka održavanja ili razvoja.

Što je više promena na website-u, veća je potreba za resursima koji obezbeđuju kvalitet website-a (i povećavaju ga). Takođe, jasno je da će svaki alat, koji bar delimično automatizuje procenu upotrebljivosti i procese održavanja, pomoći da se popuni ova jama bez dna.
 
 

Cilj ovog rada je predstavljanje kratkog istraživanja o funkcionisanju tih alata i njihovom doprinosu u rešavanju problema evaluacije upotrebljivosti. Iz analize proizilazi da postoji jaz između efikasnosti tih alata i svega što je potrebno da bi se osigurala upotrebljivost. Dok su neki od tih nedostataka nerešivi, drugi se, verovatno, mogu nadoknaditi, pa je ovo istraživanje sprovedeno u nadi da će njegovi rezultati dovesti do efikasne tehnike za razrešenje tih problema.

2. Website s tačke gledišta softverskog inženjeringa

Website je interaktivan softverski sistem koji komunicira s dvema različitim vrstama korisnika: krajnjim korisnicima koji pokušavaju da ostvare neki cilj i programerima koji pokušavaju da obezbede rad sistema i da mu poboljšaju kvalitet.

Krajnji korisnici mogu se podeliti prema:

    ciljevima i zadacima: npr. e.g. traženje informacija, potraga za nekim specifičnim proizvodom, kupovina, pisanje pregleda knjige itd.

    kontekstu: ponašanje korisnika tokom procesa traženja informacija je pod jakim uticajima kulture korisnika, jezika, prethodnog znanja o određenom polju, iskustva u upotrebi web-a.

    tehnologiji: krajnji korisnici komuniciraju sa website-om tehnologijom koja nije pod kontrolom web dizajnera: pretraživačima, protokolima, dodacima, platformama operativnih sistema, uređajima za interakciju (ekranima, uređajima za govor, olovkama, malim telefonskim tastaturma, itd), mrežnim konekcijama.

Traženje informacija putem pretraživanja je proces koji moraju podržati gotovo svi sajtovi. Nažalost, to je težak zadatak za osmišljavanje i podršku jer obuhvata složene kognitivne, društvene i kulturne procese [Allen, 1996] protežući se na tumačenje tekstualnih, vizuelnih, audio-poruka i izbor relevantnih informacija i poduka.

 
 

S druge strane, imamo ljude koji se bave programiranjem i održavanjem. Među njihovim aktivnostima, najvažniji poslovi uključuju: korektivno održavanje (tj. rešavanje problema u vezi s ponašanjem sajta ili ubacivanje sadržaja koji nedostaje), adaptivno održavanje (tj. unapređenje website-a u pogledu novih tehnologija, kao što su mogućnosti novih pretraživača), usavršavanje (tj. poboljšanje ponašanja ili sadržaja) i preventivno održavanje (odnosno, rešavanje problema u ponašanju ili sadržaju pre nego što počnu da utiču na korisnika). Veliki deo ovih aktivnosti usmeren je na otkrivanje propusta sistema (tj. odstupanja od zadovoljavajućeg ponašanja), analizirajući i identifikujući greške (greške u sistemu ili ljudske greške koje su se pojavile tokom razvoja - bagove).
 

 

Održavanje treba da poboljša kvalitet website-a. ISO9126 definiše kvalitet kao "zbir osobina i karakteristika softverskog proizvoda koje doprinose sposobnosti proizvoda da zadovolji navedene ili implicirane potrebe" i sadrži svojstva kao što su: održivost, otpornost, pouzdanost i upotrebljivost, koje su posebno važne za website-ove.

Upotrebljivost se može definisati (ISO9241) kao "efektivnost, efikasnost i zadovoljstvo kojim određeni korisnici ostvaruju određene ciljeve u određenim sredinama", gde:

    efektivnost znači: “tačnost i kompletnost kojim određeni korisnici ostvaruju određene ciljeve u određenim sredinama"

    efikasnost označava: “potrošene resurse u odnosu na tačnost i kompletnost postignutih ciljeva"

    zadovoljstvo podrazumeva: "komfor i prihvatljivost radnog sistema prema svojim korisnicima i drugim ljudima na koje utiče njegovo korišćenje”.

Opšte osobine poput ovih nisu nezavisne: na primer, ako website nije otporan (npr. zbog nekompatibilnosti pretraživača), to će rezultirati neuspehom upotrebljivosti (npr. korisnik neće moći da završi zadatak i biće nezadovoljan).

 
 

Da bi se ove osobine lakše primenile u radu, treba ih raščlaniti na manje detalje kojima se lakše pristupa na jednostavniji i, možda, standardizovaniji, način. Na primer, pogodnost website-a za održavanje može se raščlaniti na kompleksnost DHTML koda, njegove veličine, broj apsolutnih URL-a itd.

Isto važi i za upotrebljivost. Može se opisati u smislu faktora upotrebljivosti (kao što su brzina upotrebe, stopa grešaka, sposobnost oporavka posle greške, itd), što se može svesti na druga svojstva nižeg nivoa. Najvažnije osobine za upotrebljivost website-a obuhvataju one u vezi sa "pogodnošću za navigaciju" (većina njih je preuzeta [Fleming, 1998]):

    konzistentnost prezentacije i kontrola

    odgovarajuća povratna informacija

    prirodna organizacija informacija (sistemske oznake, jasna hijerarhijska struktura)

    kontekstualna navigacija (u svakoj državi raspoložive su samo moguće navigacije)

    efikasna navigacija (u smislu vremena i truda potrebnog da bi se izvršio zadatak)

    jasne i smislene oznake.

Ostale osobine važne za upotrebljivost website-a:

    otpornost (tj. koliko dobro website podnosi tehnologiju korisnika koja nije predviđena od strane programera)

    fleksibilnost (na primer: dostupnost grafičkih i tekstualnih verzija, višak indeksa i lokacija mapa, duplirani linkovi za slike mapa)

    funkcionalnost (tj. podrška ciljeva korisnika)

Ovo poslednje može se dalje raščlanjivati ako suzimo ciljeve korisnika. Za e-commerce website, na primer, drugi relevantni atributi mogu biti:

    kako se upravlja bezbednošću i koliko je lako dobiti informacije o tome

    slično je i za privatnost

    da li se artikal može pronaći lako i efikasno

    da li je lako i efikasno pretraživati katalog u potrazi za artiklom koji ne znamo a priori

    da li se artikal može unapred pregledati lako i efikasno

    kakva je politika firme u vezi s vraćanjem artikala

Inicijativa za web pristupačnost [W3C, 2000] predstavlja napor W3C organizacije za poboljšanje web pristupačnosti. Objavili su skup smernica [WAI, 1999] u kome se pristupačnost definiše kao mogućnost website-a da bude na raspolaganju osobama s invaliditetom. Pristupačan website:

    obezbeđuje elegantnu transformaciju: treba da ostane dostupan uprkos fizičkom, senzornom i kognitivnom invaliditetu, radnim ograničenjima i tehnološkim barijerama;

    čini sadržaj razumljivim i pogodnim za navigaciju: treba da predstavi svoj sadržaj jasnim i jednostavnim jezikom i da obezbedi razumljive mehanizme za navigaciju unutar i između strana.

Dok upotrebljivosti podrazumeva dostupnost (barem kad je reč o korisnicima koji nemaju ograničenja u pogledu invaliditeta), suprotno nije nužno tačno. Na primer, ako nedostaje link do početne strane, ta greška može da utiče na upotrebljivost, ali ne i na pristupačnost.

 

Sve ove osobine (bilo one koje se odnose na upotrebljivost, bilo one u vezi s pristupačnošću) mogu se dalje raščlanjivati na detaljnije karakteristike specifične za implementaciju website-a. Zapravo, takvo raščlanjivanje i treba da se uradi u cilju podrške metoda inspekcije upotrebljivosti, identifikacije i ispravke grešaka. Na primer, da bi se utvrdilo koliko je website fleksibilan, moramo proveriti primenu (ili, možda, specifikacije dizajna) da bismo videli postoji li tekstualna verzija stranice, ima li tekstualnih linkova koji su duplirani i ugrađeni u slike i sl.
 

 

Neke od karakteristika nižih nivoa odnose se na atribute koji zavise samo od dizajna/razvoja website-a (npr. tekstualni duplikati linkova ugrađenih u slike) - iinterni atributi, dok drugi zavise od website-a i njegove upotrebe (npr. koliko je oznaka smislena) - eksterni atributi. To je uvek slučaj sa osobinama u vezi sa sadržajem koji zahteva neku vrstu tumačenja dodeljenih simbola.
 

 

Dok su za procenu upotrebljivosti website-a potrebni interni i eksterni atributi, samo su interni podložni automatskom testiranju. Eksterni atributi mogu se oceniti samo preko polu-automatskih sredstava koji podrazumevaju i ljudski uticaj u evaluaciji. Međutim, alati mogu da obezbede korisnu pomoć filtriranjem i rangiranjem sadržaja koji je potencijalno relevantan (na primer, usvajanjem statističke tehnike razvijene u delu: Information Retrieval [Belkin i Croft, 1987]).
 

 

3. Automatski alati za procenu upotrebljivosti

Alati koje podržavaju programeri/održavaoci u cilju pronalaženja propusta upotrebljivosti i popravljanja grešaka, mogu se podeliti prema:
    lokaciji: da li su na web-u ili off-line

    vrsti usluge: identifikatori grešaka (otkrivaju potencijalne propuste kroz simulaciju korisničkih aktivnosti, kao što je popunjavanje formulara, a ponekad ih i rangiraju po težini); alati za analizu i popravku (pomažu programeru da popravi greške)

    izvoru informacija: analiza automatske upotrebljivosti vrši se na osnovu stvarne primene website-a (izvora), na dnevnicima web servera, ili na osnovu podataka dobijenih (korisničkim testiranjem); Ovaj rad bavi se isključivo alatima za analize izvora website-a

    opsegu, odnosno skupu atributa koji se posmatraju tokom automatske analize. Klasifikacija na osnovu obima izgleda ovako:

      HTML validatori i čistači (pomažu u uklanjanju nestandardne upotrebe jezika)

      HTML/grafički poboljšivači (poboljšavaju preuzimanje i performanse tako što snimaju određene delove HTML ili grafičkih dokumenata)

      alati za proveru linkova (isprobavaju sve linkove i napuštaju stranicu da bi otkrili postoje li njihova odredišta)

      lati za upotrebljivost (otkrivaju, a ponekad i ispravljaju propuste u upotrebljivosti).

U ovom radu govoriću samo o opsegu alata pod tačkom d) jer je najopštija.
 
 

Trenutno su razvijeni i raspoloživi (ili će uskoro biti raspoloživi) sledeći alati na web 1:

    A-Prompt: razvijen na Univerzitetu u Torontu [ATRC, 1999]; off-line, ima mogućnost rangiranja, analize i popravke grešaka

    Bobby: može se dobiti sa CAST-a [CAST, 1999]; na web-u i off-line, sa rangiranjem, analizira greške

    Doctor HTML: raspoloživ na Imagiware-u [Imagiware, 1997]; na web-u i off-line, analizira greške

    LIFT: može se naći UsableNet.com [Usablenet, 2000]; na web-u i off-line, ima mogućnost rangiranja, analize i popravke grešaka

    LinkBot: proizvođač WatchFire [WatchFire, 2000]; off-line, ima mogućnost rangiranja, analize i popravke grešaka;

    MacroBot: proizvođač WatchFire [WatchFire, 2000]; off-line; prikazuje greške

    MetaBot: proizvođač WatchFire [WatchFire, 2000]; off-line; prikazuje greške i popravlja ih;

    NetMechanic: proizvođač Netmechanic [Netmechanic, 2000]; na web-u; analizira greške i popravlja ih;

    WebCriteria: može se naći na: WebCriteria [WebCriteria, 2000]; na web-u; komparativna evaluacija website-a s osvrtom na referentne tačke dobijene od sličnih, stabilnih website-ova, prikazuje greške

    WebGarage: može se naći na Netscape-u [Netscape, 1999]; na web-u; analizira greške

    WebSAT: može se naći na NIST-u [NIST, 1999]; na web-u i off-line; analizira greške

Ovi alati pokrivaju relativno širok spektar testova koji se, prema upotrebljivosti, mogu grupisati na sledeći način2:

    konzistentnost prezentacije i kontrola
      podvučeno: izbegavajte mešanje podvučenog teksta s podvučenim linkovima

      oznaka linka: različiti linkovi koji pokazuju na isti izvor treba da imaju istu oznaku

      oznaka za e-mail: oznake koje se odnose na određenu e-mail adresu treba da budu konzistentne

      konzistentnost boja: boje za pozadinu/prvi plan/linkove treba da ostanu konzistentne na stranicama

      konzistentnost pozadine: slike koje se koriste za pozadinu treba da se koriste konzistentno

      konzistentnost trake za navigaciju: linkovi uključeni u traku za navigaciju treba da budu konzistentni

    odgovarajuće povratne informacije
      svežina: na stranicama treba da bude istaknuto vreme pisanja i ime autora, a informacije treba da slede
    prirodnu organizaciju

    kontekstualna navigacija (u svakoj državi raspoložive su opcije navigacije u skladu s potrebama)

      NOFRAMES vrednost: NOFRAMES treba da bude prisutna i treba da sadrži odgovarajuće opcije navigacije

      link za početnu stranicu: svaka stranica treba da sadrži link za početnu stranicu

      logičan sled: svaka stranica treba da sadrži link za središnju stranicu koja sledi, uključujući i link za početnu stranicu

      stranice koje upućuju na sebe: stranice ne treba da sadrže linkove koji upućuju sami na sebe

      naslovi okvira: okviri treba da imaju atribut “naslova”

      vrednost lokalnih linkova: lokalni linkovi za website treba da pokazuju na postojeće izvore

      vrednost eksternih linkova: linkovi za ekterne izvore treba da se proveravaju periodično

    efikasna navigacija
      dubina website-a: broj linkova koje treba pratiti od početne stranice do drugih stranica ne bi trebalo da pređe prag

      kodiranje tabele: komponente tabele treba da imaju određenu visinu i širinu

      kodiranje slike: slike, takođe, treba da imaju određenu visinu i širinu

      vreme učitavanja: stranice treba da se učitavaju u okviru određenog vremenskog perioda

      reciklirana grafika: slike na website-u treba da budu podeljene (da bi pretraživač mogao da ih kešira)

      skriveni elementi: stranice ne treba da sadrže elemente koji se ne mogu prikazati (npr. mape koje nisu povezane ni s jednom slikom)

    jasne i smislene oznake
      informativne oznake linkova: linkovi koji vode do teških/zavisnih izvora s puno dodataka treba da budu označeni

      eksplicitne adrese za slanje elektronske pošte: oznake “mailto:” linkovi treba da sadrže prave adrese elektronske pošte

      nedostatak naslova stranica: stranice bi trebale da imaju naslov

      zaglavlja tabela: tabele treba da imaju zaglavlja i preglede

      obrasci: polja za popunjavanje treba da imaju oznaku

    otpornost (website-a s obzirom na tehnologiju korisnika)
      kompatibilnost pretraživača: HTML kod ne treba da koristi vlasničke strukture

      bezbedne boje: elementi stranice treba da koriste boje koje su web-bezbedne

      odredišta linka: izbegavajte “_blank” odredišta u okvirima, koristite tačna odredišta u okvirima, koristite tačna odredišta za linkove van okvira

      HTML vrednost: treba koristiti samo standardni HTML kod

      promenljivi izgled fontova: pored željenih, treba koristiti i standardne fontove

      kontrast boja: kombinacija boja iz pozadine i prvog plana treba da čini dobar kontrast

    fleksibilnost
      alternativa za slike: slike treba da imaju alternativne tekstualne opise

      alternativa za druge medije (ALT): video, audio, štivo i ostali objekti treba da imaju alternativne tekstualne opise

      linkovi za prikaze mapa: linkovi ubačeni u slike treba da budu raspoloživi i u tekstualnom formatu

      samostalno-ponovno učitavanje: duplicirajte linkove za samostalno ponovno učitavanje stranice (unapred i unazad)

      nasilno preuzimanje: linkovi ubačeni u sliku ne mogu se slediti bez preuzimanja slike

      promena veličine tabela/okvira/fontova: trebalo bi koristiti promenljive veličine

    podrška ciljeva korisnika
      kodiranje obrazaca: obrasci treba da imaju opcije: “podnesite”, “vratite na početne vrednosti”
    kao glavne mogućnosti
      odnosni linkovi: lokalni URL za website treba da bude odnosni link
    drugi
      pravilno pisanje: provera da li je sadržaj stranice pravilno napisan

      različiti mediji: izveštava o broju različitih medija koji se koriste na stranicama/website-u

      ključne reči/opis: stranice treba da imaju odgovarajuće META informacije da bi bile pogodne za pretraživanje

      popularnost website-a: koliko drugih website-ova ukazuje na analizirani website

      okvir, blesak: izbegavajte animirane prikaze

Stavka broj 3 na prethodnoj listi (prirodna organizacija informacija) nije redukovana ni na jedan niži atribut jer ukazuje na eksternu osobinu koja se ne može proveriti bez ljudske intervencije. Situacija za “odgovarajuću povratnu informaciju” (br. 2), “podršku ciljeva korisnika (br.9) i lakoću održavanja (br. 10) slična je, iako nešto malo povoljnija.

Sledeća tabela pokazuje opseg testova koje je izveo svaki od navedenih alata.
 

 
 
Opseg testova koje je izveo svaki od navedenih alata
TEST
Macro­Bot
Meta­Bot
Web

Criteria

A-

Prompt

Bobby
Net­Mech
Web

Garage

Link

Bot

Dr

Html

Web

SAT

LIFT
1.1 podvlačenje                    
*
1.2 link, oznaka konzistent..                    
*
1.3 e-mail konzistent..                    
*
1.4 boja konzistent..                    
*
1.5 pozadina konzistent.                    
*
1.6 navigacija konzistent.                    
*
2.1 svežina    
*
             
*
4.1 vrednost bez ramova      
*
*
       
*
*
4.2 link za početnu stranicu                    
*
4.3 logičan sled                    
*
4.4 stranice koje upućuju na sebe                    
*
4.5 naslovi okvira      
*
*
         
*
4.6 validnost lokalnih linkova          
*
*
*
*
 
*
4.7 validnost eksternih linkova.          
*
*
*
*
 
*
5.1 dubina website-a    
*
             
*
5.2 kodiranje tabele                
*
   
5.3 kodiranje slike          
*
 
*
*
*
*
5.4 vreme učitavanja    
*
   
*
*
*
*
*
*
5.5 reciklirana grafika                    
*
5.6 skriveni elementi                    
*
6.1 informativne oznake                  
*
*
6.2 tačna mail adresa                    
*
6.3 naslov stranice koji nedostaje              
*
   
*
6.4 zaglavlja tabela      
*
             
6.5 obrasci      
*
             
7.1 kompati- bilnost pretraživača.          
*
*
     
*
7.2 bezbedne boje                  
*
*
7.3 odredišta linkova                  
*
*
7.4 HTML validnost        
*
*
*
*
*
 
*
7.7 promenljiv izgled                    
*
7.8 kontrast boja      
*
             
8.1 slike ALT      
*
*
*
 
*
*
*
*
8.2 ostalo ALT      
*
*
*
 
*
*
*
 
8.3 linkovi za prikaze mapa      
*
*
         
*
8.4 ponovno učitavanje        
*
         
*
8.5 nasilno preuzimanje                    
*
8.6 promena veličine                    
*
9.1 kodiranje obrasca
*
             
*
*
 
10.1 odnosni linkovi                  
*
 
11.1 pravilno pisanje          
*
*
 
*
   
11.2 različiti mediji  
*
*
               
11.3 ključne reči/opis.  
*
       
*
   
*
*
11.4 popularnost website-a            
*
       
11.5 okvir/blesak      
*
*
       
*
*
TOTAL
1
2
4
9
8
9
8
8
10
12
34

4. Analiza

Tabela pokazuje relativno redak skup funkcija. Konkretno:
    ne postoji alat koji se bavi spoljnim osobinama vezi sa tačkom 3 ("prirodna organizacija informacija"). Slično je i za ostalim dvema stavkama iz prethodnog odeljka (tj. "odgovarajućim povratnim informacijama" i "lakoćom održavanja"). Odgovarajuće povratne informacije zahtevaju interakciju baziranu na stranicama koje sadrže informacije i prenose značenje ili izvode složene pragmatične aktivnosti komplikovane za automatsku analizu (na primer, zato što su napisane u JavaScript-u umesto u HTML-u). Lakoća održavanja, s druge strane, ne utiče na upotrebljivost i stoga, verovatno, nije povezana sa ciljem tih alata.

    Najčešće usvojeni testovi su: vreme učitavanja stranice, prisustvo alternativnih tekstualnih opisa, validacija HTML-a i linkova, prisustvo ključne reči za pretragu i opise dokumenata. Očigledno, ti testovi predstavljaju najbolji odnos trošak/dobitak jer se lako primenjuju i precizni su, male su šanse da će biti netačni (neće izostaviti stvarne greške - neće biti lažnih negativa - niti identifikovanja nepostojećih grešaka tj. lažne pozitivnosti).

    Postoje oblasti u tabeli koje su slabo pokrivene: “konzistentnost" (br. 1), "kontekstualna navigacija" (br. 4) i "jasne i smislene oznake" (br. 6). Testove koji obuhvataju ove stavke teže je sprovesti od prethodno pomenutih. Pored toga, njihovi rezultati su neprecizniji, kao i, donekle eksterne, osobine: doslednost, jasnoća, smislenost koje su, kao i lepota, u očima posmatrača. Ipak ovi testovi mogu se smatrati heurističkim alatima koji naglašavaju potencijalno problematične aspekte. Donošenjem odgovarajuće strategije rangiranja, ovi aspekti mogu biti prikazani korisniku alata bez opterećenja.

4. Problem efikasnosti testova

Dok ovi alati nude paket testova koji su razumno široki i otvoreni, u ovom trenutku ne postoji standardni način da se proceni upotrebljivost samih alata. Ovo je posebno tačno za njihovu efikasnost, odnosno koliko su tačni testovi koje pokreću. Određivanje sredstava za merenje i procenu efikasnosti testa je važan zahtev, kako zbog istraživanja, tako i sa praktične tačke gledišta. U stvari, standardna metodologija za procenu alata:
    može da se koristi za procenu validnosti svakog testa, a time svakog alata;

    može da se koristi da se uporedi efikasnost različitih alata;

    može da se koristi za definisanje standardnih nivoa efikasnosti, koji bi se, zatim, automatski odražavali na standard upotrebljivosti nivoa website-ova koji su prošli kroz sertifikovane testove;

    može da obezbedi uvid u pravilno tumačenje rezultata testova (koje su moguće posledice identifikovanih problema koje su alati popravili).

Istraživanje o web upotrebljivosti i smernicama pristupačnosti [WAI, 1999; Scapin et al., 2000] samo je prvi korak u ovoj metodologiji. Ipak, potrebno je još dosta toga da bi se ta metodologija precizno definisala.
 
 

Metodologija evaluacije, s obzirom na brzi tempo evolucije web tehnologije i njene upotrebe, verovatno se može bazirati samo na osnovu komparativnih rezultata testova i rezultata ostalih metoda evaluacije kao što su provera upotrebljivosti i korisničko testiranje.

Trebalo bi navesti skup testova (koji ukazuju na moguće propuste upotrebljivosti i srodnih nedostataka), način merenja efikasnosti testova i način izvođenja eksperimenta (metod korisničkog testiranja, metod upitnika ili metode za prikupljanje podataka koje treba usvojiti, itd) da bi rezultati bili validni. Za okvir definisanja te metodologije treba pratiti pristup Cilj-Pitanje-Metrika [Fenton i Lawrence Pfleeger, 1997].
 
 

Primetimo da, iako će mnogi testovi verovatno dati lažne pozitivne rezultate, glavna posledica toga je smanjena produktivnost održavaoca (koji mora da se izbori s netačnim informacijama). Po mom mišljenju, važnije je definisati efikasnost u smislu broja lažnih negativnosti, odnosno slučajeva kad automatska alatka nije mogla da ukaže na grešku koja je, umesto toga, otkrivena drugim sredstvima.
 
 

Testne lokacije mogu se postaviti tamo gde se ubrizgavaju specifične greške u cilju ostvarivanja određenih provera. Alatke, onda, mogu biti ocenjene na osnovu broja otkrivenih grešaka.

5. Zaključci

U ovom radu predstavljen je kratak pregled automatskih alata za evaluaciju upotrebljivosti website-a. Ovi alati razmatraju veliki skup osobina u zavisnosti od atributa website-a (a ne od konteksta upotrebe website-ova, zato ne uzima u obzir njihove sadržaje).

Posebno oni testovi koji se bave popravkama grešaka (pored toga što ukazuju na greške u upotrebljivosti) imaju potencijal da dramatično smanje vreme i trud potreban za obavljanje delatnosti održavanja.

Nekoliko testova još uvek nije otkriveno iako se čini da su održivi trenutno raspoloživim tehnologijama. U drugim slučajevima, da bi se unapredila automatska evaluacija upotrebljivosti, mora se furmulisati i rešiti problem efikasnosti testiranja.To je problem definisanja standardne metodologije za procenu efikasnosti ovih alata. Taj proces, zauzvrat, zahteva da se definišu odgovarajući modeli upotrebljivosti.
 
 


Published (Last edited): 23-12-2012 , source: http://users.dimi.uniud.it/~giorgio.brajnik/papers/hfweb00.html