KimmiC ćaskanja sa ‘Ocem Internet-a’, Vinton-om ‘Vint-om’ Cerf-om

(Zajedno sa našim konkretnim pitanjima,pozvali smo neke od naših čitalaca da dostave svoje upite Vint-u,na koje je njemu bilo drago da odgovori.Zahvalnice idu “e-Patient Dave-u” Dave deBronkart, Brent Hall-u, i Roger Kermode-u za učešće!)

Zamislite da imate priliku da pitate Johannes Gutenberg-a o njegovim razmišljanjima kako će njegova štamparska presa promeniti industriju – a kamoli njegovo mišljenje o tome kako će presa promeniti svet. Dakle,u suštini,takva je šansa koju sam dobio jutros,kada mi je pružena prilika da razgovaram sa zamenikom predsednika i Glavnim Internet Jevanđelistom Google-a, Vinton-om ‘Vint-om’ Cerf-om, poznatom širom sveta kao jedan od ‘očeva internet-a’.

Kada se traži ‘poster dete’ za Capital I Innovation(inovacija sa velikim “I”), Vint je,za mnoge – uključujući i mene – na vrhu impresivne,međunarodne liste. Spisak njegovih nagrada i medalja širom planete je ogroman,kao i njegovo iskustvo i obim interesovanja.Ja zaista verujem,u ovom trenutku,ispravno je reći da kada razgovaramo o Capital I Innovation-u – naročito pošto se odnosi na internet – ‘Otac zaista zna najbolje’.

Obzirom da je ova serija zasnovana na Capital I Innovation-u,hajde da počnemo sa tim kako definišete Innovation (Inovaciju)?

U skorašnjoj knjizi naslovljenoj Why the West Rules – For Now(Zašto Zapad vlada - za sada) od Ian Morris-a (2010, Farrar Straus and Giroux, New York), dat je dokaz koji snažno ukazuje na dugotrajnu evoluciju i usvajanje poljoprivrede kako konačno zamenjuje lovačko-sakupljački način života.Proces nije momentalan,ali ima dramatične efekte na kulturu i ekonomiju.

Mi ponekad o Innovation-u(inovaciji) mislimo kao o iznenadnom pronalasku,ali često su potrebne decenije i čak i vekovi da bi bilo efekta.Štamparskoj presi su bili potrebni vekovi da bi dostigla svoj primarni efekat.Za telegraf,železničke pruge,auto-puteve,radio,televiziju i čak za Internet su bile potrebne decenije,ali to je treptaj oka u pogledu ljudske istorije,koja je sama prilično kratka (nekoliko desetina hiljada godina za praistoriju,možda 8,000 za “istoriju”).

Da li vidite razliku između ‘malog i’ i ‘Velikog I’ Inovacije?
Da,o primeru malog slova mislim kao o sekvencijalnom pročišćavanju i adaptaciji,dok bi osnovna Inovacija mogla biti dramatično različiti način da se nešto uradi.

Industrijska revolucija je kapitalizovana zbog toga – pomak od ljudstva ili životinjske snage do obuzdavanja ne-bioloških formi mehaničke energije (snaga vode iz reka; para od uglja i drveta; struja generisana iz hidro-elektrana,nafte,gasa,vetra ili sunca; motor sa unutrašnjim sagorevanjem; motori frakcionih konjskih snaga).

Tranzistor (i prekidači od trske i vakumske cevi) je predvodio u obuzdavanju moći “mehaničke” misli koristeći kompjutere i programe.Telegraf je predvodio u novim formama komunikacije koja je na kraju odvela do telefona,radija,televizije,optičkih vlakana,koaksijalnog kabla,mikrotalasa,itd.

Kombinacija računarstva i komunikacije,kada je jednom ekonomija dostigla određeni nivo,stvorila je uslove za pronalazak prebacivanja paketa (packet switching) i,na kraju,Interneta i mnogih drugih vrsta mreža baziranih na kompjuterima.

Sa tim na umu,da li mislite da je Cloud Computing dovoljno velik – dovoljno različit – da bi se pisao velikim slovom?
Da,mislim,iz par razloga.U šali sam govorio da je to kao time-sharing na steroidima,pošto,kao i time-sharing,zaista deli (share) iste resurse.Međutim,skala Cloud sistema je toliko dramatično različita od bilo kog time-sharing sistema koji je ikada postojao,da zaista zaslužuje da ima Veliko I.Postoji opšte uverenje da kada jednom uradite razmeru po tri ili četiri reda veličine,vi ste u drugačijem prostoru nego što ste ranije bili.

Naravno,ovo nameće veoma interesantno pitanje o internetu,jer je internet sada 6 redova veličine veći nego kada smo ga prvi put lansirali 1983. Morate da se zapitate,da li se i dalje radi o istoj arhitekturi,istim protokolima?Šta je različito?

Naravno,jedna stvar koja je različita je da nema dve milijarde korisnika. Druga stvar koja se razlikuje je da tu nije bilo world wide web-a, a sada ga ima – koji je [stigao] 10 godina nakon lansiranja. Takođe je dostupan na mobilnim telefonima,koji nisu postojali.Dakle,postoji čitava gomila stvari oko davanja razmere,uključujući podatke i video,što bi vam moglo dopustiti da da tvrdite da je to potpuno drugačija “zver” sada.

Sastanak sa koga sam se upravo vratio u Pariz sugeriše ovo.Da mi je iko sugerisao 1983. da će 2011. biti sastanak od 50 ili otprilike toliko zemalja u OECD-u, da će se dva dana pričati o ekonomiji interneta,brigama o intelektualnoj svojini,kriminalu na net-u i tako dalje...ja bih se počeškao po glavi i rekao,ovo je stvar za vojsku,i za istraživačku zajednicu.

Mnogi vas zovu jednim od ‘očeva interneta’. Šta mislite o svojoj bebi sada?

• Zapanjen njenom evolucijom i rastom,
• Nada se da će dostići mnogo preko sadašnjih 2 milijarde korisnika,
• Zadivljen odzivom na WWW infrastrukturu,
• Zabrinut zbog intervencije vlade koja bi ozbiljno mogla da naškodi otvorenosti koja je dovela inovaciju u i oko Internet-a,
• Uzbuđen zbog mogućnosti proširenja njegove operacije preko solarnog sistema radi podrške ljudskom i robotičkom istraživanju svemira,
• Zavidim deci koja ga dobijaju na korišćenje već u uzrastu od 5 godina,a ja sam morao da čekam dok nisam napunio 28… i morali smo prvo da ga izmislimo!

Koji je najvažniji deo inovacije, a koji je lansiran u vašem životu?
Očigledan odgovor za mene je, naravno,Internet, ali je to zapravo zavisilo od stvaranja uslova koji bi omogućili da ova ideja bude istražena i,konačno,iskorišćena.

ARPANET, uspešna inovacija packet switching-a(prebacivanje paketa), pronalazak Ethernet-a,pronalazak Unix operativnog sistema,pronalazak mini-kompjutera (to jest,nečega što je moglo da priušti da bude replicirano i korišćeno kao prebacivanje paketa ili ruteri),pronalazak visoke brzine,tehnologija komunikacije na velike daljine (žičane,bežične,satelitske,mobilne...).One,i tolike druge tehnologije,sve su morale biti spremne na raspolaganju da Internet raste.

Morali su biti izmišljeni poslovni modeli,ne samo da prave i prodaju opremu i sofware potrebne da bi Internet operisao,već za podršku preduzećima koja su rasla oko World Wide Web-a (WWW). Sam WWW verovatno ne bi izneo mnogo toga da nije imao Internet na kome je bio podržan.Izmišljen je ili je bar postao operativan u jednom jedinom čvoru(node) u decembru 1990,šest godina nakon što je Internet postao dostupan akademskim i vojnim zajednicama i privremeno sa razvojem komercijalnog Internet servisa.

Rođen sam 1943. Odrastao sam koristeći trostrani,crni dial up telefon sa operaterima na velike daljine.Nije bilo televizije o kojoj bi se pričalo.Mlazni avioni su bili samo vojni.U ranim godinama mog života,pronađena je atomska bomba,testirana i upotrebljena.Mikrotalasi i radar su bili vojni sistemi.Sputnik se dogodio kada mi je bilo 15 godina i kada sam tek krenuo u srednju školu.

Spustili smo se na mesec kada sam imao 26. Sa 18 godina sam pomalo radio na F-1 mašinama booster raketa koje su korišćene u Saturn V raketi koja je astronaute slala u orbitu oko Zemlje.

Mikrotalasna pećnica je postala komfor u mom životu,kao i putovanje mlaznim avionom.Kompjuter je bio veoma nov tokom mojih mladih godina i bio mi je predstavljen,na cevima baziran SAGE sistem (Semi-Automated Ground Environment(Polu-automatsko temeljno okruženje)) kada sam imao 15.

Laseri su izmišljeni za vreme mog života imaju bezbroj upotreba danas.Robotski hirurški sistemi kao Intuitive Surgical Da Vinci sistem,bili su izmišljeni za vreme mog života. kao i Pill(pilula) (od Syntex-a i drugih,za kontrolu rađanja). Otkriće strukture DNK se dešava negde oko 1953. kada imam deset godina.

Dok su teorije relativiteta i kvantuma bile već nekoliko decenija stare kada sam se ja rodio,postojanje kvarkova zapravo nije bilo demonstrirano do 1968. na Stanford Linear Accelerator-u (SLAC), otprilike u vreme kada sam radio na ARPANET-u na UCLA. Kohlearni implant, pronalazak Graeme Clark-a koji je počeo 1973., bio je dug proces,ali je imao potpuno spektakularne rezultate.Moja supruga,koja je bila duboko gluva 50 godina,ima dva implanta i kao rezultat toga živi drugi život!

Koji deo inovacije ste očekivali da se dogodi/ukloni,a nije?
Dve su stvari bile zaista razočaravajuće. Kada sam radio na motorima Saturn-a F-1 1962., ja sma zaista mislio da ćemo imati regularna, nedeljna lansiranja u svemir u toku 20 godina, možda iz Antelope Valley-a severno od Los Angeles-a gde je čuveni Lockheed “Skunkworks” lociran. Mislio sam i da ćemo leteti ličnim helikopterima do tada,takođe.

Takođe sam mislio da je 20 godina dugo vreme (više od dva puta moj život u tom trenutku). Pogrešio sam za sva tri, ali nisam razočaran što sam nadživeo tri puta moj život sa 19 godina!!

Gde Interplanetary Internet projekat stoji u ovom momentu – i zašto mislite da je to važno?
Standardi se učvršćuju dobro.Ima implementacija Bundle Protocol-a i Licklider Transport Protocol-a koji shvataju Interplanetary Internet arhitekturu.Slučajevi su na brodu International Space Station i EPOXI svemirskoj letelici. Diskusije su u toku u Consultative Committee(Konsultantski komitet) na Space Data Systems(Svemirski sistemi podataka) radi standardizacije ovih protokola za međunarodnu upotrebu.

Ako sve nacije koje se “voze” svemirom usvoje ove protokole, onda će sve svemirske letelice moći da komuniciraju međusobno.Jednom kada ispune svoje primarne naučne misije,mogu biti prenamenjene da postanu deo inter-planetarne mreže kičme.Možete zamisliti agregaciju solarnog interneta tokom perioda decenija,sa podrškom podjednako ljudskog i robotičkog istraživanja.

Ovde na zemlji,da li se preduzetnici rađaju ili nastaju?
Mislim da mora da postoji kombinacija uslova da omoguće da se preduzetništvo desi.Osoba mora da bude voljna da preuzme rizik,a to često ima genetsku komponentu.Ali iskustvo jedne osobe sa rizikom takođe mora da je imalo neki pozitivni feedback efekat.Ako nikada niste uspešni kada rizikujete,verovatno ćete naučiti da budete veoma konzervativni.

Uslovi takođe treba da budu pravi da omoguće da rizikovanje traje dovoljno dugo da proizvede rezultate.Ovo je takozvano “uzletište” potrebno za put od ideje do uspešnog,profitabilnog ili bar samo-održavajućeg posla.Trebalo bi uzeti u obzir,međutim,da svi pronalazači nisu i preduzetnici.Oni možda mogu rizikovati u tehničkom smislu,ali ne obavezno u ličnom(izdržavanje) smislu.

Uslovi za pronalazak mogu zapravo da zahtevaju da pronalazač bude zaštićen od ekonomskog rizika dok istražuje ideje koje se mogu veoma isplatiti u nekom smislu,ali tako visok rizik da niko ne bi mogao da priušti da preuzme lični rizik potreban da ih istraži.

Ovo je jedan od razloga što je često vlada ta koja mora da investira u istraživanje u oblasti visokog rizika,pošto nikakav biznis ili pronalazač ne bi preuzeo ekonomski rizik.To je razlog i što pronalazači često umiru u siromaštvu (pomislite na Teslu) [dok] drugi ubiru bogatstvo pored tehničkog uspeha.

Šta mislite da su glavne prepreke uspehu inovacije?
Ponekad su tehničke (ne može se procesuirati toliko informacija blagovremeno, ne mogu se skladištiti, ne može se izgraditi dovoljno velika platforma podataka, koristi se previše struje) ili ekonomske (ne može se razviti neophodna infrastruktura, uređaji van dometa potrošača) ili operativne (preglomazno, prekratko traje baterija, display-i ne rade u svim uslovima osvetljenja). Ponekad je najveća prepreka što privatni sektor zaposlenima u inovaciji ne daje slobodu da ne uspeju.

Za bilo koju određenu inovaciju,uslovi za njen održivi rast i upotrebu možda prosto još uvek nisu spremni.

Šta mislite da je imperativ da se omogući da se Inovacija sa ‘Velikim I’ dogodi?
Ne zahtevaju sve Inovacije podršku vlade,ali je često to jedini put za početni uspeh,jer su rizici previsoki za privatni sektor,čak i za preduzimački kapital ili investitore dobrotvore.

Google je u suštini u potpunosti bio finansiran od privatnog sektora i to je nešto od anomalija,obzirom na njegov zapanjujući uspeh.U tom slučaju,dobrotvorna investicija je bila važna komponenta.

Ekonomija je još jedan kritični faktor.Moguće je imati prodoran pronalazak,a koji je prosto preskup za široko usvajanje.

Mobilni telefoni su bili zapanjujuće uspešni,ali je trebalo mnogo godina da izađu na videlo,jer su troškovi i fizička veličina,trajanje baterije,i infrastruktura dugo vremena bili u fazi razvoja.Poreske olakšice mogu da se održe,ali generalno ne vode do inovacije sa velikim I,do prvog reda.

Ako biste ikome mogli da date nagradu za Inovaciju sa ‘Velikim I’ ,koga biste nominovali? To bi mogli biti pojedinci,organizacije i/ili kompanije (to biste mogli biti i vi sami!).

• Graeme Clark za kohlearni implant
• DARPA za decenije inovacije
• Bob Kahn za iniciranje Inter-netting istraživačkog programa na DARPA-i.
• Larry Roberts za ARPANET trud.
• Posthumna nagrada za J.C.R. Licklider-a na MIT-u, koji je bio prvi direktor DARPA-inog Information Processing Techniques Office-a(Knacelarija za tehnike procesuiranja informacija) iz koga je ARPANET projekat počeo.
• Steve Crocker zato što je stvorio i bio pionir temelja strukture standarda za izradu ARPANET-a i Internet-a.
• Intuitive Surgical za Da Vinci robotic surgery system(robotski hirurški sistem)

Da li Inovacija ima naciju?
Mislim da nema zemlje koja je zatvorena za inovaciju,ali neka mesta,kao Silicon Valley(Silikonska dolina), imaju uslove koji je bolje podržavaju od mnogih drugih mesta.Imate:

• kontinuirani tok obučenih diplomaca iz visoke tehnologije,
• poslovne ljude sa iskustvom,
• preduzimljive kapitaliste,
• solventnu berzu,
• mobilnost iz kompanije u kompaniju, i
• zajednicu igrača koji se međusobno poznaju.

To je moćna mešavina. Ima više pametnih ljudi,u apsolutnoj brojnosti,izvan Silikonske doline nego u njoj,ali su uslovi u SV-u izuzetni.

Da li je inovacija preteran termin?
Da,na neki način. Previše je fokus kada neko treba da pita “pod kojim uslovima inovacije mogu da zažive i postanu pravi pokretač ekonomskog rasta?”.

Moglo bi se reći da ogromna količina osnovnih inovacija koje koristimo kao da je proizašla bilo iz finansiranja vlade i/ili telco-a (na primer MCI i AT&T). Da li se slažete sa ovim? I ako je tako,da li mislite da su prošle strukturalne,političke i ekonomske situacije te koje su omogućile ove inovacije.
Mislim da bi trebalo da budemo veoma pažljivi u pravljenju razlike između inovacije i participacije unutar infrastrukture. MCI je od tačke do tačke snabdevao cevi(pipes) visoke brzine da izgradi NSFNET kičmu(backbone),da izgradi vBNS mrežu, i da konačno izgradi Internet MCI javno dostupan internet servis.

Gde su oni,DID je bio pionir u komercijalnoj upotrebi optičkog vlakna.Morate im odati priznanje za to,i za učešće u National Science Foundation Network-u (Nacionalna fondacija za nauku mreže) doprinoseći osnovnim resursima za prenos.Činjenica da su bili voljni da uđu u igru se razlikuje od toga da su oni njeni pronalazači.

Pravi inovatori za NSFNET bili su Merit i IBM. Naročito IBM, koji je dizajnirao i izgradio originalne rutere; iako nisu zaista nastavili po tome. Ironično, IBM je izgradio rutere za NSFNET kičmu(backbone),ali se ispostavilo da su Cisco systemi, Juniper i drugi nasledili svu komercijalnu vrednost od toga.

AT&T, kao veoma uspešan monopol,imao je enormnu količinu resursa,koju su stavili u AT&T Bell labs. Bell Labs(laboratorije) je apsolutno bila jedno od najinovativnijih mesta bilo gde na svetu.Nobelova nagrada je potekla odande,tranzistor je potekao odande.Nema sumnje po mom mišljenju da je nešto izgubljeno kada se AT&T raspustio.

Jedna stvar o MCI-u koja je bila interesantna je što bi oni,umesto da urade istraživanje,okačili ček od $250m dolara ispred kompanije i rekli, “Ako možete ovo da uradite, kupiću četvrtinu milijarde dolara vredno…” Neverovatno je koliko R&D-a(research&development-istraživanje&razvoj) izvučete iz ljudi kada to radite.Dakle,radije nego da sami preuzmu sav rizik,MCI su prosto rekli, kupićemo mnogo stvari ako učinite da se to desi.

I da, po mom mišljenju nema sumnje da je sponzorstvo vlade za ovu vrstu istraživanja visokog rizika važno.

Mnoge nacije su usred debate o Broadband-u. Nedavno ste citirani kako govorite da verujete da” internet bandwidth(propusni opseg) može eksponencijalno da se poveća,” dodavanje ovoga bi, među drugim aplikacijama, “omogućilo veći pristup high-def video-u.” osim što može da omogući preuzimanje poslednjeg blockbuster-a u tren oka, gde drugo vidite da je od koristi?
Termin “eksponencijalni”nije onaj koji bih ja upotrebio (novinar mi je tu reč stavio u usta ). Međutim, ja verujem da smo daleko od potpunog iskorišćenja prednosti tehnologije komunikacije da postignemo mnogo gigabita u sekundi,sa kraja na kraj Internet-a.

Ove brzine imaju transformativni potencijal,jer dramatično umanjuju trošak pomeranja informacija u velikim količinama sa jednog mesta na drugo.To dopušta ponavljanje radi elastičnosti i sigurnosti.Veliki fajlovi kao MRI scan-ovi će biti lako nadoknadivi i obradivi sa većom brzinom transporta.

Možemo izgraditi mnogo veće sisteme procesuiranja podataka kada možemo da uzajamno povežemo procesore na terabit i veće brzine.Na nedavnom tehničkom zasedanju,ozbiljno je pomenuto 1000Tbs (to je petabit po sekundi). Holografske simulacije će imati koristi od brzina ove vrste.

Inače, Stephen Conroy je bio sa mnom u Parizu zbog OECD Konferencije,i moram da kažem da i dalje stojim u strahopoštovanju prema odluci Australijske Vlade da finansira mrežu vlakana.

Ovo je vrsta investiranja u infrastrukturu koje verovatno nikada neće učiniti privatni sektor.Bilo bi izostavljenih delova zajednice,bilo bi ekonomskih odluka koje bi smanjile kapacitet ….

Ovo je veoma velika stvar i ja se nadam da će sve uspeti.Ako uspe,bio bi to lep primer zašto je investiranje vlade u fundamentalnu infrastrukturu toliko važno.

Ovo fino vodi do pitanja Roger Kermode-a: Koji biste savet dali australijskim ISP-ima(Internet Service Provider), vladama i firmama da najbolje iskoriste NBN?
Pre svega,zbog svoje infrastrukture Nivoa 2,za svakoga ko to želi,besplatno je da nadgradi routing sistem na nivo 3.To znači da svi oni mogu da s etakmiče za bilo koji poslovni ili individualni pretplatnički servis.Zatim povrh toga imate omogućavajući efekat broadband(širokopojasne) mogućnosti.Ovo znači da ljudi mogu tamo da stavljaju aplikacije koje nikada ne bi stavljali bez takve broadband infrastrukture.

Sledeće, uz činjenicu da su svi online, ili gotovo svi, možete početi da izgovarate, “Uradićemo ‘X‘ za čitavu populaciju,” i imati razumno očekivanje da ćete svi,ustvari,stići do čitave populacije.

Na primer,kada se radi o zdravstvu i mogućnosti daljinske dijagnoze i takvih stvari,bili biste u poziciji da zapravo sprovedete tu ideju.Dok međutim,većina drugih mesta,uključujući i ovde,SAD,ne bi.

Pretpostavljam,ako se ova infrastruktura postavi na mesto i pouzdano funkcioniše,da ćete istraživati prostor ‘online-ness-a’(“onlajn-osti”) koji nijedna druga zemlja nikada nije iskusila.

Kraj prvog dela – Pratite naš blog i drugi deo će biti isporučen u vaš inbox sledeće nedelje!

Drugi deo – Sledeće nedelje govorimo o neutralnosti net-a,e-zdravlju (eHealth), Telco-ima, Google-u, Otvorenoj inicijativi vlade (Open Government Initiative) i više (ukjlučujući poruku australijskom Senatoru Stephen-u Conroy-u)!