Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Chris Lipscombe-ova istorija interneta na Novom Zelandu

21 godina (1989-2010)

Podsetite se najvažnijih trenutaka na DownToTheWire.co.nz .

1989. godine sam radio za DEC (Digital Equipment Corporation) u Redingu (Reading, UK). DEC je tada imao svoju međunarodnu mrežu ,a VAXmail i VAXnotes su bili ekvivalent za email i UseNet. Mnogo razmišljanja i opreme u DEC-u uloženo je na razvoj interneta i njegovih osnovnih protokola. U to vreme bila je privilegija biti deo ove kompanije.

1990. godine sam se vratio na Novi Zeland i radio u Oklandu (Auckland) za DEC. Moj prvi posao je bio organizovanje DECUS-ove (The Digital Equipment Computer Users' Society) konferencije za korisnike – ovo uključuje i korišćenje personalnih mobilnih telefona iznajmljenih za vreme trajanja projekta ! Uvodničar je bio Ted Nelson, koji je prvi ustanovio termin "hipertekst" i pokrenuo prvi hipertekst projekat (Xanadu) u 1960. god. Kakva eksplozija. Počeo sam da uviđam na koji način elektronsko umrežavanje unosi revoluciju u tradicionalno izdavaštvo.

1991. sam još uvek radio za DEC u Oklandu. Na insistiranje Richard-a Naylor-a, a onda i predsedavajućeg DECUS-a, podesili smo TCP/IP na X.25 protokol za mrežni prolaz, kako bi omogućili email komunikaciju između mreže u vlasništvu DEC-a i interneta. Izgledalo je kao da svaka email adresa sadrži milion karaktera, ali je sve radilo. To su bili dani WAIS-a (Wide area information server) i Gopher protokola - i naravno Fetch programa, odabranog programa koji sam koristio za transfer fajlova preko interneta.

Idi na oglasnu tablu! U 1992. moja omiljena elektronsta oglasna tabla (BBS-Bulletin Board System) bila je Deep Throat (pseudonim za tajnog doušnika novinara Washington Posta u aferi Watergate 1972. god.). Ostali korisnici, koje sam upoznao online, su mi pomogli da pronađem korisne stvari za moj Mac Portable (Macintosh Portable je prvi Apple-ov laptop) – od milja nazivan Mac Luggable, pošto je bio veličine manjeg kofera. Za neverovatno veliku sumu novca sam nadogradio RAM memoriju sa 2MB na 5MB, tako da sam mogao da istovremeno otvorim više od jedne aplikacije. Baš dobro.

A da, 1993. sam imao dial-up nalog na ICONZ-u i novi 14.4 bauda modem zahvaljujući ljubaznosti internet jevanjeđiste (i prodavca modema) Jonathan-a Ewart-a. Sećam se da sam u to vreme bio inspirisan Virtualnom zajednicom od Howard-a Rheingold-a. Kasnija generacija korisnika nagoveštava Internet 2.0 kao online društveni medij i u suštini ponovo otkriva rani internet kao prepostavku 'virtuelne zajednice'.

1994. sam vodio dizajn studio za Reed Publishing. Odlučio sam da postavimo web sajt i registrujemo domen pod nazivom reed.co.nz i to sa Rex Croft-om na Waikato Univerzitetu (URL adresa još uvek upućuje na online knjižaru, koja je najnoviji deo Penguin-Pingvin carstva). Učio sam html i 'voila!' mogli smo da prodajemo knjige online. Najteži je bilo dobiti narudžbenice – OK mogao sam da dobijem sadržaj obrasca email-om, ali sam morao da pronađem odgovarajući parser (program za analizu teksta) na mreži (online) kako bih dešifrovao kodirani tekst. To su bili danu 'uradi sam' interneta.

1995. je samozvana internet princeza Katherine Phelps postavila prvi komercijalni sajt u Australiji. Ona i ja smo sarađivali na pisanju knjige za korisnike na Novom Zelandu, koja se zvala 'Više od surfovanja: Internet na novozelandski način' '('Surf's Up: Internet New Zealand Style'). Deo odskočna daska i deo Linus ćebe su se pojavili zajedno sa popustom na internet konekciju preko ICONZ-a i floppy diskom na kome je bio osnovni internet software – Eudora 1.4, WS_FTP 2.01 i Win VN 0.93.14. Postojalo je čak i poglavlje o trgovini na internetu i to na čitavih pet strana.

1996. godine , nakon što je objavljena moja knjiga Surf's Up, pomislio sam da je bolje da uložim novac i postavim svoj sopstveni sajt na redeye.co.nz. Čak sam naučio malo i programski jezik perl , a zatim konvertovao kod za knjigu posetilaca , koju sam pronašao na mreži (online) i tako omogućio kupovinu, prodaju i razmenu za knjigovesce. Drago mi je da kažem da ovo još uvek radi. O da, 1996. je bila i godina kada sam kupio moju prvu knjigu na Amazon.com. Ovo je bilo van kontrole urednika Kevin-a Kelly-ja. Inspirativno.

Drago mi je da kažem da sam 1996. na kratko radio za DVP, ali ne na Xtra splash strani (splash stranici se pojavljuje za vreme učitavanja aplikacije ili web stranice). Programirao sam tekstualnu verziju Xtra web sajta i to samo zato što se niko drugi nije setio da to uradi i zato što je preostalo samo dva dana do promocije. Do 1997. sam radio za Wang i to na čelu novog razvojnog tima za internet i intranet. Sva energija je tada bila usmerena na upravljanje znajem – da li se sećate ? Do ovoga je došlo odmah nakon restruktuiranja poslovanja , a neposredno pre smanjenja broja zaposlenih.

1997. sam se preselio u Velington (Wellington), a 1998. je naša porodica dobila internet priključak preko Saturn kabla. Pretplatili smo se na prijem TV signala- prijem je bio (i još uvek je) prilično loš na južnoj obali , ali je širokopojasni download sa 2Mbps bio previše dobar da odustanete. Kako je internet servis postajao sve popularniji , mogli smo samo uočiti veći stepen konkurencije, ali uz pad nivoa usluge.

1999. sam bio suvlasnik i direktor male agencije za komunikacije u Velingtonu. Radili smo na TV kampanji oglašavanja tokom pripreme za opšte izbore, sve dok nam u poslednjem trenutku nije rečeno da ne možemo pokazati raklame kao što su originalno napisane. Postavili smo reklame na mrežu (online) i pokrenuli novinsku kampanju širom zemlje, govoreći ljudima gde mogu da pronađu necenzurisane reklame. Vlast internetu.

2000-te niko nije bio siguran kako treba da izgleda dobar web sajt. Jedan momak, Jacob Nielsen , nam je još od 1995. govorio šta treba da ispuni dobar web sajt. Preko svoje redovne Alertbox kolumne , Nielsen je popularizovao pitanja , koja se odnose na jednostavnost upotrebe i stalno nas informisao o dobro projektovanim interfejsima. Bilo je to u vreme kada sam kupio njegovu knjigu Designing Web Usability (Projektovanje jednostavne upotrebe interneta).

2001. godine je Illy Group-a (na više kreativnih IT sastanaka u bivšem Illy Café-u u Blair ulici) došla na ideju da iskoristi Velingtonov (Wellington's) CityLink i povezane računare kao virtuelnu računarsku mrežu. Projekat RingRoad je završen tokom uskršnjeg vikenda između 13 i16 aprila 2001. godine uz pomoć John-a Hine-a iz VUW-a. Mogli smo da napravimo stabilnu softversku platformu za 3-D simulaciju proračuna vremena, korišćenjem pet Sun-ovih radnih stanica i to povezanih paralelno preko širokopojasne ožičene veze. Pitanja koja su se odnosila na softverske probleme i probleme kvaliteta veza su značajno uticala na komercijalne uspehe, a ovo je bio impresivan rani primer kompjuterskog umrežavanja.

2002. nekoliko izvornih članova Illy Group-e dalo je predlog za širokopojasno povezivanje desktop računara između Velingtona i Singapura, podržavajući pouzdan i brz transfer podataka, kao i digitalnu saradnju između firmi i organizacija na ovim lokacijama. Predloženi servis (nazvan First Light – Prvo svetlo) je propao na poslednjem koraku u Singapuru. Samo na delić sekunde smo bili blizu od prve internacionalne digitalne trgovačke rute, koja bi vodila iz Velingtona.

Do 2003. se činilo da svi govore o širokopojasnoj infrastrukturi i uslugama. Vlada Novog Zelanda je dobila internacionalno priznanje za svoj rad na standardima za metapodatke , iako je izgledalo da će promocija usluga e-upravljanja u praksi biti teža nego što se očekivalo. A ko može da zaboravi Projekat PROBE? Pokrenut kao zajednička inicijativa Ministarstva prosvete i Ministarsta za ekonomski razvoj, ovaj pokušaj da se brzim širokopojasnim pristupom povežu škole i zajednice, završio se povećanjem cena usluga Telecom-a, koji je ovo iskoristio kao priliku za promociju svog DSL-a preko bakarne žice širom zemlje.

2004. moj prijatelj i ja smo bili veoma uzbuđeni zbog mobilnih metapodataka (podaci o podacima). Bili smo uvereni da će sveprisutni internet dovesti do situacije, u kojoj će ljudi želeti da pristupe širokom spektru informacija o svakodnevnim predmetima i to preko ličnih digitalnih uređaja. Naša aplikacija za FRST (Foundation for Research, Science and Technology -New Zealand) za razvoj metapodataka bila je neuspešna, ali ono što nismo predvideli je da će nivo sa metapodacima biti neophodan za međusobnu komunikaciju uređaja (međusobni pristup podacima).Dobrodošli na 'Internet između predmeta - Internet of things'.

Većina nas, koji su pokušavali da ovladaju izradom kreativnih sadržaja za štampu i internet, činili su ovo kupovinom dva velika i skupa programska paketa - jedan od Macromedia i drugi od Adobe Systems-a . Kada je 2005. Adobe Systems preuzeo Macromedia , Freehand je nestao, kao i Adobe-ov GoLive – originalno Adobe PageMill. Sve do naredne godine je izgledalo kao da su Flash 8 i ActionScript 3.0 opšteprisutni na internetu. Međutim sa postavljanjem osnova za HTML 5 izgledalo je da su dani Flash-a možda već prošli.

2006. je napadnuta moja online kupovina, prodaja i razmena za knjigovesce od strane web-parazita, koji su upisivali beznačajne ,a ponekad i uvredljive sadržaje preko mog nezaštićenog pristupnog obrasca. To je značilo povratak na priručnik za programiranje u perlu i traženje načina kako da ubacim potvrdni kod -stopku (captcha) u moju pristupnu formu, kako bih mogao da razlikujem da li je sa druge strane čovek ili program. Na kraju sam modifikovao program u perlu (cgi script) i kreirao novu interaktivnu web stranu. Sličnu zaštitu sam primetio i na mnogim drugim web-hosted obrascima.

OldFriends.co.nz je bio otkriće. Tokom 2007. godine sam uneo moje podatke na web sajt i tako uspeo da pronađem nekoliko starih školskih prijatelja, koji su živeli u Australiji. Jedna stvar je vodila ka drugoj i konačno smo se nas dvadest okupili sledeće godine na Waihi, NZ. Bilo je tu ljudi iz Engleske, Australije, kao i širom Novog Zelanda, a svi su proslavili 35 godina od kako su zajedno drugovali u školi u Hamiltonu. Sve ovo zahvaljujući OldFriends-u.

Mora da je bila 2008. kada sam se prvi put odvažio i prijavio na Facebook i to uglavnom zato što sam završavao postdiplomske studije na Viktorija univerzitetu, a mnogi od ljudi sa kojima sam zajedno studirao su održavali vezu preko Facebook-a. Mnogi od mojih poslovnih prijatelja su već koristili LinkedIn (mreža za profesionalno povezivanje) i to ne toliko kao način komunikacije (mada se ovo promenilo od kada je LinkedIn počeo sve više da liči na Facebook) , već više kao način za online održavanje svog aktuelnog poslovnog profila. Kada sam prvi put ponosno pokazao svoju ćerku na LinkedIn profilu , rekla mi je, “To je lepo tata, ali šta možeš sa njom da uradiš ?”

2009 sam video propast Saveta za digitalni razvoj (Digital Development Council) , dela digitalne strategije (Digital Strategy 2.0) Labour-led-ove vladavine. Sa pokojnim Paul Reynolds-om sam radio (neposredno pred kraj) na predlogu za DDC da se unaprede tri prioritetne oblasti za kreativni razvoj sadržaja na internetu. Ovi prioriteti su identifikovani i u javnom forumu prošle godine – razvoj novih okvira za licenciranje sadržaja, istraživanje novih ekonomskih i poslovnih modela i na kraju zaštita i razvoj javnog prostora. Vi biste sigurno rekli da se još uvek radi na svakoj od ove tri oblasti.

Značajan događaj u 2010. za mene je svakako bila online izborna kampanja za Wellington Regional Council (Regionalni savet Velingtona). Morao sam da razmišljam o oglašavanju kampanje na na Google-u i Facebook-u, korišćenju Facebook-a i Twitter-a za objavljivanje događaja i tema, kao i o postavljanju i održavanju bloga i video sajta uz pomoć WordPress-a. Čestitam lokalnoj online upravi i timu , koji stoji iza Elections2010.co.nz web sajta za njihov rad na podršci kandidatima za lokalnu upravu i biračima širom zemlje.

Ukoliko je bilo šta od navedenog ostavilo utisak na vas , ili želite da podelie uspomene o tome šta je za vas značila neka konkretna godina pošaljite ovo na chris@redeye.co.nz.

Zaslugom odlomaka iz Surf's Up: Internet New Zealand Style i koautora Katherine Phelps





Published (Last edited): 06-02-2013 , source: http://www.redeye.co.nz/internet.htm