Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

danah.org - MySpace i brisanje Online Predators Akta (DOPA)

Diskusija: MySpace i brisanje Online Predators Akta (DOPA)

Citat: Bojd, Danah i Henri Dženkins. 2006. "MySpace i brisanje online predatora Act-a (DOPA)."MIT-razgovor o tehnologijama. 26.5. http://www.danah.org/papers/MySpaceDOPA.html

Sledeći intervju sa Henrijem Dženkinsom (ko-direktorom uporednih medija, studijskim programom na MIT-u) i Danom Bojd (studentom doktorskih studija na Fakultetu za informisanje, University of California- Berkeley) sproveden je putem elektronske pošte od strane Sare Rajt iz MIT news office-a. Skraćena verzija je objavljena od strane MIT News Kancelarije 24. maja 2006. Mi pružamo pun transkript našeg razgovora online, jer verujemo da to pruža dragocene informacije za roditelje, zakonodavce i štampu koji se brinu o opasnostima MySpace-a..

Kliknite ovde za štampanje, PDF verzije narednog teksta. Slobodno ponovo objavite ovaj intervju (ili delove ovog intervjua) sa pravim atributima.

Q: Šta je MySpace? Zašto je to važno? Koliko je velik (i njegovi rođaci, kao što su Facebook)?

Danah: MySpace i Facebook su stranice društvenih mreža, gde pojedinci kreiraju profile i linkove ka drugima ("prijateljima") unutar sistema. Ovaj profil služi kao digitalno predstavljanje pojedinca (slično sajtovima) njihovog ukusa, mode, i identiteta. U pravljenju ovog profila, pojedinci izbacuju fotografije, pokazuju interesovanja, liste omiljenih muzičara i opisuju se tekstualno i preko povezanih medija. Funkcija društvene mreže omogućava učesnicima da se povežu sa drugima u okviru sistema, otkrivajući njihove sklonosti i vršnjačku grupu. Ovi sajtovi takođe omogućavaju prijateljima da komentarišu jedni drugima profile. Strukturalno, sajtovi društvenih mreža su prelaz između godišnjaka i sajta zajednice.

Ovi sajtovi takođe obezbeđuju brojne komunikacione alate. Oba imaju sistem poruka sličan mail-u, MySpace takođe ima oglasnu tablu gde ljudi mogu slati poruke da ih svi prijatelji čitaju i servis blogovanja gde ljudi mogu pisati stavke za prijatelje ili za javnost u celini. Kada se mladi prijave, njihov prvi zadatak je obično da provere poruke kako bi videli ko ih je napisao. Iako se email još uvek koristi za komunikaciju sa odraslima i nadređenma, MySpace je primarno asinhrono sredstvo komunikacije za tinejdžere. Nakon provere ličnih poruka, mladi proveravaju dodavanja prijatelja, postove oglasne table, najave događaja i nove blog postove prijatelja. Oni posećuju stranice svojih prijatelja da vide nove fotografije ili bace pogled jedni drugima na komentare. Ogromna većina korišćenja sajtova društvenih mreža među mladima ne podrazumeva surfovanje po profilima stranaca, već angažovanje više lokalno sa poznatim prijateljima i poznanicima.

MySpace ima preko 78 miliona registrovanih naloga, dok Facebook ima oko 8 miliona. Dok preko 85% studenata učestvuje na Fejsbuku, ako on postoji na njihovom kampusu, MySpace je kulturna potreba za američke srednjoškolce. Ili, kako jedan tinejdžer kaže: "Ako nisi na MySpace-u, ne postojiš." Nisu svi MySpace korisnici tinejdžeri, ali većina američkih tinejdžera ima naloge na MySpace-u.

Ovi sajtovi igraju ključnu ulogu u omladinskoj kulturi, jer daju omladini prostora da se druže sa prijateljima i kolegama, dele kulturne artefakte (kao linkove ka smešnim sajtovima, komentare o TV emisijama) i razrađuju sliku o tome kako oni vide sami sebe. Oni takođe služe kao digitalna javnost, zamenjujući za tipove javnosti koje je većina odraslih uzimala zdravo za gotovo tokom odrastanja, ali su sada nedostupni za mnoge mlade ljude - košarkaški tereni u kraju, tržni centri, parkovi, itd. Mladi pokušavaju da mapiraju omladinsku teritoriju za sebe, odvojenu od kulture odraslih. Oni to rade na mreži jer je njihova pokretljivost i kontrola nad fizičkim prostorom veoma smanjena i praćena.

Q: Šta je kontroverza MySpace-a? Da li je posebno taj sajt ili kao žanr veb-baziranih-socijal-mreža?

Danah: Kao i prethodne digitalne javnosti (blogovi, forumi, čet sobe, diskusione grupe), MySpace je vrlo otvoren - svako može da se pridruži, da učestvuje i da komunicira sa drugima. Dok MySpace omogućava četrnaestogodišnjim i petnaestogodišnjim korisnicima da ograniče ko može da vidi njihovu stranu i kontaktira ih, većina korisnika odlučuje da njihov profil bude javan. Osnovni problem je da ova otvorenost stavlja mlade u rizik, što ih čini posebno ranjivim na predatore i pedofile.

Henry: Šire gledano, postoji zabrinutost o tome koje aspekte svog života, tinejdžeri otkrivaju kroz svoje onlajn profile. Odrasli se suočavaju sa slikama maloletnika koji piju ili imaju seks, diskusijama o upotrebi droga, i znacima zlostavljanja i drugog nasilničkog ponašanja. U nekim slučajevima, tinejdžeri i odrasli su razvili različite pojmove privatnosti: mladi ljudi se osećaju udobnije u vezi deljenja aspekata života (na primer, svog seksualnog identiteta), što bi prethodne generacije čuvale kao tajnu. U nekim slučajevima, tinejdžeri u potpunosti ne razumeju rizike objavljivanja određenih informacija javnosti. U mnogim slučajevima, škole su primorane da odgovore na realne probleme sveta koji su bile primećeni, jer je ova informacija bila tako javno dostupna na Internetu. Škole su nesigurne koji nivo odgovornosti treba da imaju u vezi onog šta njihovi učenici rade na mreži - neki su zabrinuti o tome šta oni rade na kompjuterima biblioteke a drugi pokušavaju da prošire svoj nadzor u ono što tinejdžeri rade u sopstveno vreme i van škole. Mnogo kontroverzi je došlo ne kao rezultat bilo čega novog što MySpace i drugi društveni softver sajtovi doprinose tinejdžerskoj kulturi, ali jednostavno iz činjenice da odrasli više ne zatvaraju svoje oči pred aspektima omladinske kulture u Americi koji su bili tamo sve vreme. Sve ovo dolazi u glavu sa predlogom novog saveznog zakona koji bi zahtevao da sve škole i biblioteke koje primaju federalne fondove ograniče pristup ovim digitalnim alatima i onlajn zajednicama.

Q: Šta je pravac vašeg trenutnog istraživanja o novim medijima, i kako se to odnosi na kontroverze?

Danah: Za moju doktorsku disertaciju, ja istražujem kako i zašto se mladi bave digitalnim svetom poput MySpace-a, kako to utiče na razvoj identiteta i kako se socijalizacija mladih promenila tokom prošlog veka. Ovaj rad je finansiran od strane Fondacije MacArthur da pomogne da se razume priroda neformalnog učenja. Razumevanje zašto se moralne panike pojavljuju kada se mladi druže je centralno mom istraživanju.

Henry: Ja trenutno završavam beli papir, koji je naručila MacArthur Fondacija, koja nastoji da identifikuje osnovne društvene veštine i kulturne kompetencije koje mladi ljudi treba da imaju da bi postali učesnici u kulturnom, političkom, ekonomskom i društvenom životu u 21. veku. Čineći ovo istraživanje, mi razmatramo trenutno stanje obrazovnog istraživanja okoline participativne kulture i ispitujemo kako nastavnici trenutno primenjuju ove tehnologije kroz školu. Mi želimo dugoročno da razvijemo nove nastavne materijale koji pomažu roditeljima i nastavnicima da se izgradi još konstruktivniji odnos sa novim medijima. Takođe imam novu knjigu koja izlazi ovog leta, Konvergencijska kultura: Gde se stari i novi mediji sudaraju Convergence Culture: Where Old and New Media Collide, što obezbeđuje neke okvire za razmišljanje o novim oblicima participativne kulture koja se javlja u digitalnoj eri.

Q: Šta "društveni mrežni softver programi 'obezbeđuju učesnicima? Koja je njihova loša strana?

Danah: Dajući mladima pristup u javnost svojih vršnjaka, MySpace pruža plodno tlo za razvoj identiteta i kulturne integracije. Kao omladinski prelaz iz detinjstva, oni traže javno okruženje da bi osetili smisao kulture, socijalni status i kako se uklapaju u svet. Interakcija sa strancima pomaže im da shvate ko su i zajednice interesa dozvoljavaju im da istražuju ideje i vrednosti. Iako su mladi u mogućnosti da se privatno druže jedni sa drugima u kućama prijatelja, većini nije dozvoljeno da provode vreme viseći u javnosti, bez pratnje roditelja ili odraslih. Oni vide MySpace kao mesto gde mogu da budu ono što jesu, šale se sa prijateljima i da su sigurni da će ostati u dodiru sa svim što se dešava oko njih.

Dok je integrisanje u kulturni život kritičan proces koji se odvija tokom ovih godina, stvarni proces nije uvek gladak ili prijatan. Maltretiranje, seksualno zadirkivanje i drugo maltretiranje-vršnjak na vršnjaka su osion među tinejdžerima, jer su često oruđa kroz koje mladi nauče da nađu smisao popularnosti, socijalnog statusa, uloga i kulturnih normi. MySpace nije stvorio tinejdžerska šikaniranja ali je to učinio vidljivim mnogim odraslima, iako nije jasno da li je sramota online više štetna za mlade žrtve nego ona offline. Bez obzira na sredstva, poniženje nastaje kada cela škola ili društvena zajednica zna za napad, MySpace i drugi onlajn mediji mogu da pomognu širenju glasina brže, ali se uvek širi u salama škola prilično brzo. Niko bilo kog uzrasta ne uživa da bude meta javnog mučenja, ali novi mediji nisu krivi za vršnjačko uznemiravanje jednostavno zato što je čine vidljivijim spolja. U stvari, u mnogo čemu, ova vidljivost otvara prozor kroz koje mentori tinejdžera mogu da pomognu borbu protiv ovog problema.

Q: Koje veštine učenici / deca uče radeći u društvenim mrežama? Kako ovo doprinosi (ili ne) njihovom razvoju?

Henry: Kao društvo, mi smo u trenutku tranzicije, kada najvažniji društveni odnosi više neće biti ograničeni na one koji vodimo licem u lice sa ljudima u našem neposrednom okruženju već takođe može da uključi veliki broj odnosa koji se sprovode na ogromnim geografskim udaljenostima. Tokom protekle decenije, mi smo učili kako da živimo u zajednicama koje su samonikle, ali ne nužno geografski lokalne. Mi učimo kako da komuniciramo preko više zajednica i pregovaramo sa različitim normama. Ove veštine umrežavanja su sve važnije za sve aspekte naših života. Socijalne mreže su servisi koji se sve više i više angažuju kao profesionalni alati, proširujući setove kontakata koje ljudi mogu da uklope u svoje radne živote. Stoga i ne čudi da su takvi alati takođe deo društvenih života naših tinejdžera. Baš kao što se mladi u lovačkom društvu igraju lukovima i strelama, omladina u informacionom društvu, igra se sa informacijama i društvenim mrežama. Naše škole do sada rade prilično loš posao da pomognu tinejdžerima da steknu veštine koje su im potrebne da bi učestvovali u tom informacionom društvu. Za početnike, većina odraslih poslova danas podrazumeva visok stepen saradnje, ali mi se i dalje fokusiramo u našim školama na obuku autonomnih učenika. Umesto isključivanja dece iz alata društvenih mreža, trebalo bi da ih učimo kako da iskoriste svoje potencijale i ublaže rizike.

Q: Koju obrazovnu upotrebu može / ima MySpace ili drugi softveri društvenih mreža?

Henry: Mnogo tekućih debata o politici u vezi MySpace-a pretpostavlja da su aktivnosti tamo u najboljem neozbiljnom i najgorem opasnom po tinejdžere koji učestvuju. Ipak, sve veći broj nastavnika širom zemlje otkriva da ove tehnologije imaju realnu pedagošku vrednost. Nastavnici počinju da koriste blogove za deljenje znanja u školama, oni koriste mailing liste za obaveštavanje o očekivanjama oko domaćeg sa učenicima i roditeljima. Oni su otkrili da studenti uzimaju svoje zadatke ozbiljnije i pišu bolje ako su proizvodi rada koji će dostići veću javnost nego da jednostavno leže na stolu nastavnika. Nastavnici povezuju učionice širom zemlje i širom sveta, uspevajući da deca iz različitih kulturnih sredina podele aspekte njihovog svakodnevnog iskustva jedni sa drugima i na taj način uče da komuniciraju preko razlika. Socijalno umrežavanje interfejsa generiše veliku količinu statističkih podataka o svojim korisnicima koji se mogu koristiti kao sirovina za projekte u socijalnim studijama ili matematičkim odeljenjima. Studentski video se koristi za časove projekata, koji se dele putem besplatnih sajtova kao što su YouTube, studenti, zauzvrat, dobijaju povratne informacije o njihovom radu od šire publike i počinju da razvijaju veze sa drugim mladim umetnicima koji mogu da ih guraju na viši nivo . Nastava snima podkaste predavanja na drugim obrazovnim institucijama, čineći najbolje govornike u svetu dostupnim studentima sa najudaljenijih mesta. Studenti rade svoja istraživanja i doprinose sajtovima kao što je Vikipedija. Nastavnici otkrivaju da dizajn veb stranica ili ličnog profila može da funkcioniše kao autobiografski esej, ohrabrujući adolescente da razmisle dublje o sopstvenim životima i identitetima i da izvrše veću kontrolu nad njihovom sopstvenom prezentacijom. Mnoge od ovih aktivnosti će biti ugrožene od strane federalnih zakona koji bi ograničili pristup tim sajtovima putem javnih škola ili terminala biblioteka.

Q: Šta je suština predloženog zakona? Ukoliko bude usvojen, kako bi to uticalo na studente? Nastavnike? Bibliotekare? Roditelje?

Danah: Nedavni savezni zakoni, brisanje online predatora Act Deleting Online Predators Act (DOPA) će zahtevati škole i biblioteke koje primaju federalnu pomoć "kako bi zaštitio maloletnike od komercijalnih sajtova za druženje i soba za ćaskanje ." Predloženi zakon će produžiti važeće propise koji zahtevaju od svih federalno finansiranih škola i biblioteka da razviju filtere interneta. Zakon je tako široko definisan da bi ograničili pristup bilo kom komercijalnom sajtu koji omogućava korisnicima da kreiraju profil i komuniciraju sa strancima. Ovaj zakon cilja MySpace, ali će blokirati brojne druge sajtove, uključujući alate blogova, mailing liste, video i Podcast lokacije, lokacije za deljenje fotografija i obrazovne sajtove poputNeoPets.

Henry: U teoriji, zakon će omogućiti školama da onemoguće filtere za upotrebu u obrazovno navedenim kontekstima, ali u praksi, većina škola će jednostavno zaključati svoje računare i otići. Nastavnici koji su želeli da iskoriste obrazovne pogodnosti ovih alata će se suočiti sa povećanim nadzorom i pritiskom da prekinu ovakvu praksu. A studenti bi imali mogućnost da istraže ove resurse kroz nezavisna istraživanja i društve aktivnosti. Tinejdžeri koji nemaju pristup Internetu kod kuće će biti odsečeni od svoje proširene sfere socijalnih kontakata.

Danah: Većina velikih tehnoloških kompanija se kreće u pravcu socijalnog softvera. Oni koriste društvene funkcije da pomognu korisnicima da pronađu informacije, dobiju preporuke i dele ideje. Ovo će sve biti ograničeno. Čak i ako je njegova primena ograničena isključivo na MySpace, ovaj zakon podrazumeva da ništa pozitivno nije stečeno kroz socijalizaciju koja se javlja tamo. Na primer, srednjoškolci se trenutno obraćaju studentima koledža preko MySpace-a da saznaju više o svojim školama i odluče da li da se prijave ili ne.

Henry: Pretpostavimo, zarad argumenta, da su MySpace kritičari ispravni i da MySpace, u stvari, izlaže veliki broj pubertetlija visokorizičnim situacijama, onda zar ne bi trebalo da je uloga obrazovnih institucija da pomogne tinejdžerima da razumeju te rizike i razviju strategije za suočavanje sa njima? Ne bi li mi bili bolji da tinejdžeri učestvuju na MySpace-u u kontekstu nadzora obaveštenih i informisanih odraslih? Istorijski gledano, mi smo učili decu šta da rade kada ih stranac zove telefonom kada su njihovi roditelji napolju, sigurno, trebalo bi da pomognemo da nauče kako da upravljaju prezentacijom sebe u digitalnom prostoru. Predloženi savezni zakon ne čini ništa da pomogne deci da se suoče sa izazovima u interakciji sa onlajn društvenim zajednicama, već omogućava nastavnicima i bibliotekarima da abdiciraju svoju odgovornost da obrazuju mlade ljude o tome šta je sve značajan aspekt njihovog svakodnevnog života. Naše dužnosti kao edukatora treba da daju razlog da se nose sa situacijama koje su kovane sa neznanjem i strahom, a ne da krijemo oči od zabrinjavajućih aspekata tinejdžerske kulture.

Danah: Policija trenutno patrolira MySpace-om, baš kao što patroliraju i drugim oblastima gde bleje mladi . Mnogi su zahvalni što znaju gde mladi idu na mrežu jer im to pomaže da rade svoj posao. Suviše često, predatori znaju mesta mladih bolje od policije i decentralizovani sistemi otežavaju policiji da radi svoj posao. Blokiranje poznatih sajtova će ohrabriti tinejdžere da idu dalje u podzemlje i traže mesta za druženje kojih odrasli nisu svesni. Ovo stavlja mlade u povećan rizik, a to znači da neće ni edukatori ni sprovodioci zakona biti tu da pomognu.

Q: Predloženi zakon izgleda da nudi zaštitu maloletnika od online predatora, ograničavajući međusobni pristup. Da li su predatori realna opasnost na MySpace-u? Postoje li druga pitanja kojih ljudi treba da budu svesni u vezi težine ovog zakona?

Danah: Medijska pokrivenost predatora na Mypace-u podrazumeva da: 1) su svi mladi izloženi riziku da budu praćeni i zlostavljani zbog MySpace-a, 2) zabrana učešća mladima na MySpace-u bi zaustavila predatore da napadaju decu. Oba su obmanjujuća;. nijedno nijetačno.

Nažalost, vrebaju grabljivci gde god se mladi druže. Pošto su mladi na MySpace-u, obavezno je da tu budu predatori na MySpace. Ipak, predatori ne koriste online informacije da kidnapuju decu, deca nailaze na mnogo veći rizik od otmice ili zlostavljanja od ljudi koje već znaju - članova svoje porodice ili prijatelja porodice. Statistički gledano, deca su u većem riziku na crkvenom pikniku ili izviđačkom izletu nego kada idu na MySpace. Manje od .01% svih omladinskih otmica širom zemlje su otmice od strane stranaca i koliko nam je poznato, ni do jedne otmice od strane stranaca nije došlo zbog socijalnih mrežnih usluga. Cilj predatora je da dete pristane na seksualne aktivnosti. Predatori kontaktiraju tinejdžere (online i offline) da započnu konverzaciju. Baš kao što i većina tinejdžera znaju da kažu ne čudnim ljudima koji im prilaze na ulici, većina zna da ignoriše čudne ljude koji im pristupaju online. Kada tinejdžeri dobiju ponudu od odraslih na MySpace-u, većina izveštava i briše ih bez pitanja. Oni koji se odazivaju često govore o potrazi za pažnjom ili traže rizik. Od onih koji su započeli razgovor, malo njih ispunjava to tako što se sastane sa tim strancima.

Mediji često upućuju na izveštaj o zločinima protiv dece koji naglašava da jedno od petoro dece dobija seksualnu ponudu na mreži. Pažljivo čitanje ovog izveštaja pokazuje da je 76% od neželjenih ponuda došlo od drugova dece. Ovo uključuje neželjene datume zahteva i seksualne ispade od kolega tinejdžera. Od odraslih ponuda, 96% su od ljudi 18-25 godina, i željene i neželjene ponude su uključene. Drugim rečima, ako osamnaetogodišnjak pita sedamnaestogodišnjaka da izađu, a oboje su saglasni, to bi još uvek videli kao seksualnu ponudu. Samo 10% od ponuda uključuje zahtev za fizičkim susretom, većina seksualnih ponuda su za sajber-seks. Iako izveštaj pokazuje da veliki procenat mladih su suočeni sa neprijatnim ili uvredljivim iskustvima onlajn, nema diskusije koliko su suočeni sa neprijatnim ili uvredljivim iskustvima u školi, u lokalnom tržnom centru, ili putem drugih kanala, kao npr. telefona.

Mada su mediji intenzivno pratili potencijalni rizik, malo stvarnih slučajeva se pojavilo. Dok su mladi u minimalnom riziku, predatori su redovno namamljeni od strane sprovodioca zakona koji patroliraju sajtom. Pre svega, poslanik u Odeljenju za unutrašnju bezbednost je uhapšen zbog traženja seksa sa maloletnikom.

Strah od predatora je redovno skrivan kao razlog da se ograniče mladi iz fizičkih i digitalnih javnosti. Ipak, kao što Barry Glassner beleži u Kulturi straha, predatori pomažu u našem odvraćanju od statistički značajnijih zlostavljača. Mladi su u daleko većem riziku od zlostavljanja u njihovim domovima i domovima svojih prijatelja nego ikada u digitalnim ili fizičkim javnostima.

P: Vi ste pisali ranije o anti-elektronskim/anti-novim medijskim stavovima. Gde se ovaj predloženi nacrt zakona uklapa u to?

Henry: Istorija nam pokazuje periodični obrazac koji okružuje prilagođavanje bilo kojih novih komunikacionih tehnologija. Mladi ljudi su često rani usvojioci: oni su otvoreni za nove ideje i iskustva, oni traže načine da ostave svoj trag u svetu i oni traže mesta gde mogu da društveno komuniciraju sa minimalnom smetnjom odraslih. Roditelji i nastavnici su često uplašeni ovim novim vrstama komunikacionih tehnologija koji nisu bili deo sveta njihovog detinjstva: oni zaista ne razumeju šta mladi ljudi rade sa tim i ne znaju kako da zaštite ili nadziru svoju decu dok su uključena u ove aktivnosti. Situacija je, dakle, zrela za moralnu paniku.

Jedan incident visokog profila- neka vrsta tragedije i kriminala - može da podstakne varnice. Politički lideri, tražeći naslove i novinari, tražeći čitaoce, koriste te strahove i hrane te strahove. Ubrzo, stiže poziv na akciju "čak i ako nije u redu", poziv na akciju koji se trka dosta ispred bilo kog ozbiljnog istraživanja ili promišljene refleksije o stvarima pri ruci. Nove zakone su prigrlili političari obe strane koji žele da pridobiju kulturne konzervativce i prigradske birače kako ulaze u ono što svi znaju će biti žestoko osporavan izbor.

Tokom vremena, kako ove tehnologije postanu bolje integrisane u svakodnevni život, kao što generacija koja je odrasla uz ove tehnologije preuzima odgovornost odraslih, stvari se smiruju ponovo. Ljudi razvijaju uravnoteženiju perspektivu koja vidi i koristi i rizike povezane sa ovim aktivnostima. Umesto da ograničimo pristup, mi obrazujemo naše mlade ljude u bezbednoj, etičkoj i kreativnoj upotrebi ovih tehnologija.

Sada, MySpace je na tački koja se najviše remeti u ovom ciklusu: ljudi reaguju u neznanju i strahu i na taj način, oni povećavaju rizike i odbacuju prednosti ovih novih kulturnih praksi.

Q: Većina ljudi zna da postoji digitalni jaz - da li se pitanja koja su u ovom zakonu odnose na proširenje ili suženje jaza ili drugih stvari?

Henry: Tokom prošle decenije, bila je napeta zabrinutost javnosti zbog digitalne podele. Mnogi od nas su naporno radili da se osigura da svako dete ima pristup Internetu preko škole i javne biblioteke, ako ne i preko svojih domova. I ovi napori su uglavnom uspešni, izvan indijskih rezervi i nekih drugih ruralnih džepova, za osiguranje barem minimalnog nivoa pristupa. Sada, problem se prebacuje od brige o tehničkom pristupu na brigu o učešću u ključnim društvenim i kulturnim iskustvima koje definišu odnos nastajuće generacije sa ovom tehnologijom. Šta dete može da uradi kod kuće sa neograničenim pristupom se veoma razlikuje od onoga što dete može da uradi u javnoj biblioteci sa deset ili petnaest minuta pristupa u momentu i bez kapaciteta za skladištenje i otpremanje informacije na Internet. Mi i dalje hendikepiramo ovu decu postavljanjem filtera na Internetu, koji ograničavaju njihov pristup informacijama koje su na raspolaganju njihovim bogatijim drugovima. I sada bi taj zakon ograničio njihovu sposobnost da učestvuju u društvenim mrežama, ili da pripadaju mrežnoj zajednici. Rezultat će biti da se dodatno izoluju deca iz siromašnijih ekonomskih sredina, da se deci u riziku smanji sistem podrške koji postoji u okviru kulture njihovih vršnjaka, kao i da ograniči društvena i kulturna iskustva dece koja već kasne u sticanju važne veštine umrežavanja koje će oblikovati njihove profesionalne budućnosti. Sve ovo će ujediniti ono što sada zovemo jaz učešća. Rano razmatranje digitalnog jaza pretpostavlja da je najvažnija briga osiguravajući pristup informacijama, kao da je mreža prosto banka podataka. Njena snaga dolazi kroz učešće u njenim društvenim mrežama. Autori zakona čitaju MySpace i druge društvene softvere isključivo u smislu njihovih rizika, oni se ne fokusiraju na mogućnosti koje nude za obrazovanje i lični razvoj. U zaštiti dece od tih rizika, oni bi ih odsekli od ovih obrazovnih koristi.

Q: Vi ste na drugom mestu rekli (i pre nekoliko godina) da su iskustva virtuelnih igara danas analogna nesputanoj igri u dvorištima 1950.-ih - srž i suština iskustva. Da li društveno umrežavanje kao što su MySpace ili igre ili druge nove medijske tehnologije postale osnovna iskustva sada?

Henry: Kao što sam već sugerisao, većina roditelja razume iskustva svoje dece u kontekstu njihovih sećanja ranih godina. Za baby boom generaciju, ta definisana iskustva u koje je uključena igra u dvorištima i slobodnim parcelama u prigradskim naseljima, druženje sa svojim prijateljima na lokalnom tinejdžerskom svratištu, i učestvovanje u društvenom domenu koji je ograničen od strane ljudi koji su išli ​​u vašu lokalnu školu. Sve to se menja. Savremena deca i omladina uživaju u daleko manjoj fizičkoj mobilnosti, imaju manje vremena van kontrole odraslih i imaju manje fizičkih mesta za druženje sa svojim prijateljima.

Mnoge od ovih aktivnosti su dovedene na mrežu. Šta tinejdžeri rade na mreži nije bolje niti gore od onoga što je prethodna generacija tinejdžera radila kada njihovi roditelji nisu gledali. Razlika je u tome kako se ove aktivnosti digitalizuju, one se takođe dovode u javnost. Video igrice donose fantazije života mladih momaka u porodičnu sobu, a roditelji su šokirani onim što vide. Društvene mreže daju odraslima način za pristup društvenim i romantičnim životima njihovih tinejdžera "i oni su iznenađeni njihovom željom da se oslobode stega ili deluju starije od svog godišta. Roditelji se suočavaju sa ovim kao s gubitkom kontrole, ali, u stvari, odrasli imaju veću kontrolu nad ovim aspektima života svoje dece nego ikada pre.

Zaista, jedan od najvećih rizika ovih digitalnih tehnologija nisu načini da omoguće tinejdžerima da pobegnu od kontrole starijih već stalni tragovi ostavljeni od njihovog transgresivnog ponašanja. Tinejdžeri su ranije brinuli o tome šta bi nastavnici ili administratori stavili u svoju stalnu evidenciju, jer bi to uticalo na to kako će biti tretirani u budućnosti. Ipak, mi sve više otkrivamo da sve što radimo na mreži postaje deo našeg javnog i trajnog zapisa, lako nadoknadivo za svakog ko zna kako da gugla, kao i da ne postoji više nikakav statut ograničenja naših mladalačkih nesmotrenosti.

Danah: Zbog mobilnog telefona, sadašnji studenti prijavljuju veću stalnu komunikaciju sa svojim roditeljima nego u prethodnim generacijama. Kao što je Misa Matsuda tvrdio, umrežene tehnologije omogućavaju današnjoj omladini da održe lako "stalne intimne zajednice". Dok je socijalizacija koja se odvija u digitalnoj javnosti ekvivalentna onoj koja se javlja u fizičkoj javnosti , novi mediji omogućavaju mladima da se dublje povezuju sa svojim vršnjacima i članovima njihovih porodica, pružajući moćan otvoren kanal za komunikaciju i razmenu.

Q: Predloženi zakon je politička reakcija na društveno / tehnološki razvoj - možete li ponuditi politički okvir za razmatranje MySpace-a i zakone da se ograniči pristup?

Henry: Upravo sada, MySpace i drugi alati društvenih mreža se čitaju kao pretnja građanskom poretku, kao podsticanje anti-socijalnog ponašanja. Ali možemo ovo lako preokrenuti i videti ih kao poligon za trening za buduće građane i političke lidere. Mladi ljudi pretpostavljaju javne uloge sve ranije i ranije. Oni su u interakciji sa većim zajednicama vršnjaka i počinju da razvijaju svoje stilove vođstva. Širom niza pitanja, mladi ljudi koriste društvene mrežne softvere za identifikaciju i ujedinjenje sa istomišljenicima individualizma, formirajući osnovu za nove oblike digitalnog aktivizma. Trenutna istraživanja pokazuju da tinejdžeri koji učestvuju u masovnom multiplejeru igre razviju mnogo snažniju sposobnost za rad u timovima, veće razumevanje kako i kada da preduzmu odgovarajuće rizike, sposobnost da brzo obrade složena tela informacija, i tako dalje. U isto vreme, ovi tinejdžeri se suočavaju sa nizom etičkih izazova koji loše razumeju odrasli oko njih. Oni nemaju kome da se obrate za savet o tome kako da se suoče sa nekim od izbora koje prave kao učesnici u ovim zajednicama. Deo rada koji ćemo raditi za MacArthur Fondaciju podrazumeva razvoj etičkog Casebook-a koji će pomoći roditeljima, nastavnicima i studentima da rade kroz neke od ovih pitanja i da razumno odlučuju o tome kako sprovode svoje online živote. Mi vidimo ovu vrstu pedagoške intervencije kao daleko vredniju od zaključavanja svih javnih kompjutera i onda da šaljemo decu da se bave ovim pitanjima sami..

Q: Koje predloge imate za roditelje ili druge odrasle koji žele da nauče više o MySpace-u i da shvate šta se dešava sa njim, decom i političkim reakcijama?

Henry: Roditelji se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u pomaganju deci da pregovaraju preko ovih novih onlajn okruženja. Oni dobijaju vrlo malo saveta o tome kako da se izgradi konstruktivan odnos sa medijima u svojim porodicama ili kako da pomognu njihovim potomcima da naprave etičke odluke, kao učesnici u ovim onlajn svetovima. Kao kultura, mi imamo duboko sukobljene pretpostavke o adolescenciji koja funkcioniše kao period tranzicije: Većina nas priznaje da tinejdžeri moraju da preuzmu veći stepen autonomije kao što su pripreme za odrasle živote, čak i iako im još uvek treba neki stepen nadzora odraslih da im pomognu da naprave razumne i bezbedne odluke, mi se jednostavno ne slažemo oko relativnog balansa slobode i autonomije koji bi trebalo da dobiju tinejdžeri. Mi poštujemo činjenicu da odluke koje porodice donose o medijima odražavaju neke od njihovih najdublje održanih vrednosti, različite porodice imaju različite probleme i donose različite odluke. Iz tog razloga, mi mislimo da odluke o omladinskom pristupu digitalnim tehnologijama treba da budu donešene u kontekstu pojedinih porodica, a ne da se pravi od osnova jedna-veličina-odgovara-svima saveznih zakona. Priznajući da će različiti roditelji prići ovim pitanjima na različite načine, i dalje bismo ponudili sledeće kao našu vladajuću filozofiju za suočavanje sa Myspace-om i drugim društvenim softverima.

1. Komunikacija sa vašom ćerkom ili sinom je ključ. Izgradite poverljiv odnos kroz dijalog. Važno je da razgovarate sa njima o svojim brigama, još je važnije da slušate šta oni imaju da kažu o svojim iskustvima na mreži i zašto su ovi sajtovi tako važan deo njihove interakcije sa vršnjacima. Morate priznati da neka nepoznata iskustva izgledaju strašnije od spolja nego što jesu. Odvojite vreme da shvate ono što vidite i šta to znači za učesnike.

2. Napravite nalog da biste razumeli kako sajt radi, ali ne i da uhodite svoju decu. Njima treba prostora da istražuju, ali ako ste upoznati sa medijima i tehnologijama koje se konzumiraju, možete pružiti dragocene savete i sugestije. Nadzor, dok je to moguće, oštećuje poverenje u vezi roditelj-dete

3. Pitajte svoju decu kako oni odlučuju da predstavljaju sebe i zašto. Koristite MySpace kao resurs da se započne razgovor o savremenoj modi, idealima, i medijskim slikama.

4. Razgovarajte o privatnim / javnim pitanjima sa svojom decom. Pomozite im da razumeju posledice donošenja određene informacije dostupnoj javnosti. Načinite da misle kroz sve moguće publike koje bi mogle doći u kontakt sa njihovim onlajn informacijama. Tinejdžeri često zamišljaju MySpace kao svet samo za mlade. Nije, i oni treba da razmotre koje će biti posledice ako njihove dede i babe, njihovi nastavnici, službenici za upis ili budući poslodavci pročitaju šta su rekli o sebi. Pomaganje vašoj deci da nauče kako da pregovaraju sa takvim javnim okruženjem je velika obrazovna prilika.

5. Razgovarajte o tome šta deca treba da rade ako dobiju neželjenu pažnju na mreži, ili ako se nađu kao žrtve sajber maltretiranja. Sve veći broj sajtova daje korisne informacije o tome kako da se suoče sa takvim problemima, uključujući i Net Family News , NetSmartz i SafeTeens. The “Bezbednosni Saveti” (Safety Tips) sekcija MySpace-a takođe pruža informacije i za roditelje i za tinejdžere, uključujući i MySpace politike.

Henry i Danah: Mi pozdravljamo dodatna pitanja od roditelja. Naš osećaj je da treba da bude više javnih diskusija o mogućnostima i rizicima koje predstavljaju MySpace i druge društvene mreže. Molimo vas da šaljete pitanja na myspaceissues@mit.edu a mi ćemo se potruditi da odgovorimo..

......

Henri Dženkins je ko-direktor MIT Comparative Media Studies Program-a. Njegova trenutna istraživanja, naručena od strane MacArthur Foundation-a, nastoje da identifikuju osnovne društvene veštine i kulturne kompetencije koje mladi ljudi treba da imaju da bi postali ravnopravni učesnici u kulturnom, političkom, ekonomskom i društvenom životu u 21. veku. Njegova nova knjiga, Konvergencijska Kultura: Gde se stari i novi mediji sudaraju Convergence Culture: Where Old and New Media Collide, biće objavljena ovog leta.

Danah Boyd je dr student na kalifornijskom Univerzitetu Berkliju na fakultetu za informacije. Njena doktorska disertacija fokusira se na to kako mladi pregovaraju o formiranju identiteta preko digitalnih javnosti kao što je MySpace. Njen rad je deo šireg projekta o neformalnom učenju dece sa digitalnim medijima ( Kids' Informal Learning with Digital Media, koji finansira Fondacija MacArthur. Pre Berklija, Danah je dobila AB iz informatike na Braun univerzitetu i jedan MS iz društvenih medija od MIT Media Lab-a. Ona je takođe istraživač na Yahoo! i piše blog redovno na Apophenia.

Published (Last edited): 18-03-2013 , source: http://www.danah.org/papers/MySpaceDOPA.html