Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Ergonomske smernice za uređenje kompjuterske radne stanice - 10 koraka za korisnike




Pravljenje dobrog ergonomskog radnog uređenja je važno za čuvanje Vašeg zdravlja. Sledećih 10 koraka su kratak pregled onih stvari oko kojih se mnogi ergonomi slažu da su važni. Ako pratite 10 koraka oni bi trebalo da Vam pomognu da unapredite svoje radno uređenje. Takođe možete koristiti Spisak kompjuterske radne stanice kako bi Vam pomogao da odredite tačno područja od značaja i pogledajte i “Dijagram rezimea kompjuterske stanice” za određene savete. Pa ipak, svaka situacija je drugačija, a ako ne možete da napravite uređenje kako ste želeli ili ste zbunjeni oko nekih preporuka, trebalo bi da potražite profesionalni savet.

 10 koraka za dobro ergonomsko uređenje radne stanice

Prođite kroz ovih 10 koraka kako bi Vam bilo lakše da odlučite šta bi bio dobar ergonomski dizajn za Vašu situaciju:
  1. Kako će se kompjuter koristiti?
      • ko će koristiti kompjuter? - Ako će kompjuter koristiti samo jedna osoba, onda uređenje može biti podešeno samo za veličinu i oblik te osobe, a odlike kao što su odgovarajuća visina stolice mogu biti bespotrebne. Ako će ga koristiti više osoba, treba da napravite uređenje koje najviše odgovara potrebama ekstrema, to jest, najnižoj i najvišoj, najtanjoj i najširoj osobi, kao i onima između tih ekstrema.
      • koliko dugo će ljudi koristiti kompjuter? ako je odgovor nekoliko minuta na dan, onda ergonomski problemi nisu visokog prioriteta. Ako je odgovor više od jednog sata dnevno, preporučljivo je da se napravi ergonomsko uređenje. Ako je odgovor pak više od 4 sata na dan, onda bi trebalo da odmah implementirate ergonomsko uređenje.

  2. Koja vrsta kompjutera će se koristiti?
      • Desktop kompjuter
    - većina ergonomskih smernica za uređenje kompjuterske radne stanice pretpostavljaju da ćete koristiti desktop kompjuter, kod koga je ekran odvojen od tastature.
  3. Laptop kompjuterima raste popularnost i oni su dobri za kratke periode rada na kompjuteru. Smernice za korišćenje laptopa su teže jer je dizajn laptopa problematičan - kada je ekran na odgovarajućoj visini i udaljenosti, tastatura nije, i obratno. Za stalnu upotrenu trebalo bi da razmislite o kupovini:

      • eksternog monitora
      • eksterne tastature, po mogućnosti sa obrnutim nagibom
      • oboje i
      • dok stanice

    a potom o uređenju radnog prostora kako biste napravili dobar raspored radne stanice. Pogledajte “5 saveta za korišćenje laptop kompjutera”.

  4. Koji nameštaj ćete koristiti? Uverite se da se kompjuter (monitor, CPU sistemska jedinica, tastatura, miš) nalazi na stabilnoj radnoj površini (ništa što se klima ne dolazi u obzir) sa adekvatnim prostorom za odgovarajuće uređenje. Ako će se ova radna površina koristiti za pisanje na papiru, kao i za korišćenje kompjutera, onda koristite ravnu površinu koja je 70-75cm od poda (što odgovara većini odraslih ljudi). Trebalo bi da razmislite o pripajanju tastature/miša svojoj radnoj površini. Odaberite sistem čija visina je odgovarajuća, koja Vam omogućava da nagnete tastaturu nazad od sebe zbog boljeg položaja ručnog zgloba (obrnuti nagib) i koja Vam omogućava da koristite miša sa opuštenim gornjim delom ruke koji je blizu tela koliko je to moguće i ručnim zglobom koji je u udobnom i neutralnom položaju.

    Ako razmišljate o radnoj stanici za sedenje i stajanje (sit-stand workstation), pogledajte ispod .
    Ako razmišljate o radnoj stanici sa podesivom visinom (height-adjustable split workstation), pogledajte ispod.

  5. Koja stolica će se koristiti? Odaberite udobnu stolicu u kojoj će korisnik sedeti. Ako samo jedna osoba koristi ovu stolicu, ona može biti fiksne veličine uzevši u obzir da je udobna za sedenje i da ima odličan naslon koji omogućava lumbalnu podršku. Ako više od jedne osobe koristi kompjuter, razmislite o kupovini stolice sa nekoliko ergonomskih odlika . Studija je pokazala da je najbolji položaj za sedenje zavaljen položaj od 100-110 stepeni, a ne pod pravim uglom koji je obično predstavljen. U preporučenom položaju stolica radi za telo i postoji značajno smanjenje posturalne mišićne aktivnosti i intervertebralnog pritiska diska na lumbalni deo kičme. Uspravno sedenje NIJE opušteno, zavaljeno sedenje jeste.

    Naslon za ruke - Nasloni za ruke na stolici mogu biti od koristi za sedanje i ustajanje sa stolice. Takođe, nasloni za ruke mogu biti korisni za povremeno odmaranje ruku (npr. dok pričate telefonom ili dok se odmarate zavaljeni u stolicu). Pa ipak, nije dobra ideja da stalno držite podlaktice na naslonu za ruke dok kucate ili pomerate miša jer ovo može da sabije lakatni nerv u laktu. Idealno, trebalo bi da je lako da sklonite naslone kada Vam treba slobodan pristup tastaturi i mišu. Danas mnoge kandelarijske stolice imaju naslone i mnoge od njih imaju naslone odgovarajuće visine, tako da bi trebalo da tražite stolicu koja Vam najviše odgovara i koja ima šire, ravnije i tapacirane naslone koje lako možete da sklonite ako Vam je potreban najbolji pristup. Ako možete da povremeno odmarate ruke na tastaturi tako što ćete nasloniti dlanove i ako imate udobnu stolicu koja nema naslone za ruke, onda je ovo takođe prihvatljivo.

  6. Za kakav posao će se koristiti kompjuter? Pokušajte da pretpostavite koji tip softvera će se najviše koristiti.
      • Procesiranje reči - uređenje najbolje pozicije miša/tastature je visokog prioriteta.
      • Surfovanje po internetu, grafički dizajn - uređenje najbolje pozicije za miša je visokog prioriteta.
      • Unos podataka - uređenje najboljeg položaja za numeričku tastaturu/tastaturu je visokog prioriteta.
      • Igrice - uređenje najbolje pozicije tastature/miša/gamepad-a je visokog prioriteta.

  7. Šta možete da vidite? Uverite se da su bilo koja dokumenta koja čitate postavljena što bliže monitoru i da su obe ove stvari pod sličnim uglom - koristite držač za dokumenta kada je to moguće.
    Ekran kompjutera bi trebalo da bude postavljen:
      • direktno ispred Vas i okrenut ka Vama, ne nagnut na levo ili desno. Ovo pomaže da ne izvrćete vrat često. Takođe, šta god da korisnik radi, trebalo bi da ga ohrabrite da koristi klizače ekrana da se uveri da je ono što se najviše gleda u centru ekrana, a ne na vrhu ili na dnu ekrana.
      • centrirajte monitor tako da se telo i/ili vrat ne izvrću kada se gleda u ekran. Ipak, ako radite sa velikim monitorima i provodite veliki deo vremena radeći sa softverom kao što je MSWord, koji prema osnovnim podešavanjima pravi levo poravnanje na novim stranicama i ako ne želite da prevučete ovo malo ka sredini, pokušajte da se poravnate do tačke kada ste na jednoj trećini udaljenosti od monitora sa leve strane.
      • stavite monitor na udobnu visinu koja ne primorava korisnika da izvija ili savija glavu da bi ga video. Kada udobno sedite, oči bi trebalo da budu u istoj liniji sa tačkom ekrana koja se nalazi na 5-7.5cm od omota ekrana (ne samog ekrana). Sedite u stolicu pod uglom od 100-110 stepeni (zavalite se) i postavite svoju desnu ruku horizontalno, dok će Vaš srednji prst skoro dodirnuti centar na ekranu. Iz te početne pozicije možete da napravite male promene u visini i uglu ekrana. Istraživanja su pokazala da bi centar ekrana trebalo da se nalazi na 17-18 stepeni ispod horizonta za optimalan pregled, a ovde će se nalaziti ako budete pratili jednostavne savete za ekstenziju ruke/pokazivanje prstom. Vi zapravo vidite vizualnije polje ispod horizonta nego iznad (pogledajte na koridor i videćete više poda nego plafona), tako da će korisnik u ovoj poziciji videti veći deo ekrana. Ako je monitor prenisko, oni će savijati vrat, ako je previsoko, izvijaće se i završiti sa bolom u vratu/leđima.
      • bifokalna i progresivna sočiva - čak iako nosite bifokalna ili progresivna sočiva, ako sedite u stolici u zavaljenom položaju (gde su Vam leđa na 110 stepeni) što je preporučeno za dobro zdravlje donjih leđa, umesto da sedite pod pravim uglom, i ako blago nagnete monitor nazad i stavite ga na odgovarajuću visinu, trebalo bi da vidite ekran a da ne morate pri tome da zavalite glavu nazad, niti da je savijete napred. Posturalni problemi sa bifokalnim sočivima se mogu dogoditi ako sedite uspravno ili čak nagnutno napred. Problem sa niskim monitorima jeste što mogu da izazovu fleksiju vrata i probleme sa odsjajem. Nedavne studije su pokazale da je najbolji položaj za ekran kompjutera da centar bude na 17.5 stepeni ispod nivoa oka. Pokušajte da poravnate svoje oči sa vrhom područja koje se gleda i to bi trebalo da postavi centar ekrana na pravo mesto.
      • distanca gledanja - monitor bi trebalo da bude na udobnoj horizontalnoj distanci za gledanje, što je obično dužina ruke (sedite u stolicu i podignite ruku i prste tako da dotiču ekran). Na ovoj udaljenosti trebalo bi da vidite ekran a da ne morate da pravite pokrete glavom. Ako se tekst čini malim onda koristite ili veći font ili uvećajte sliku na softveru, ali nemojte se približavati ekranu.
      • kvalitet ekrana - koristite kompjuterski ekran dobrog kvaliteta. Uverite se da su karakteri teksta na ekranu izoštreni i da su odgovarajuće veličine (možete da promenite rezoluciju ekrana kako biste namestili odgovarajuću i čistu veličinu karaktera). Ako vidite da ekran treperi krajičkom oka, trebalo bi da povećate stopu osvežavanja ekrana (refresh rate) (pomoću PC-ja možete da promenite rezoluciju monitora i stope osvežavanja korišćenjem Monitor control panel u Vašem Settings folderu, a kod Mac-a možete koristiti Monitor control panel). Takođe bi trebalo da razmislite o filteru protiv odsjaja sa staklom dobrog kvaliteta ili o LCD displeju (kao što je laptop ekran).
      • pregled oka - postoje prirodne promene u vidu koje se dešavaju većini ljudi u 40im godinama. Dobro je povremeno pregledati oči.
      • Ako su Vam bilo koje promene na ekranu neudobne, onda ih promenite dok se ne osećate udobno ili potražite profesionalnu pomoć.
      • Koristite držač za dokumenta koji se može jasno videti:
          • koristite in-line držač za dokumenta koji stoji između tastature i ekrana i koji je u ravni sa Vašim telom, tako da je sve što treba da uradite da pogledate dole kako biste videli dokumenta i da vratite pogled nazad na ekran.
          • koristite držač za dokumenta koji stoji pomoću ekrana i postavite ovo na stranu ekrana gde Vam se dominantno oko nalazi
          • koristite samostojeći držač za dokumenta i postavite ovo sa strane ekrana i blago ga nagnite tako da prati krivu sa strane ekrana.
  8. Držanje, držanje, držanje! Dobro držanje jeste bazična stvar dobre ergonomije radne stanice. Dobro držanje je najbolji način da se izbegnu povrede u vezi sa kompjuterom. Da biste obezbedili dobro držanje:
      • Gledajte držanje korisnika!
      • Uverite se da korisnik može da dohvati dugmiće na tastaturi dok su mu ručni zglobovi koliko je moguće ravni (a ne savijeni napred ili nazad) i pravi (a ne savijeni na levo ili desno).
      • Uverite se da je ugao lakta korisnika (ugao između unutrašnje površine nadlaktice i podlaktice) jednak ili veći od 90 stepeni kako bi se izbegla kompresija nerva u laktu.
      • Uverite se da su nadlaktica i lakat što je moguće bliži telu i što je moguće opušteniji za korišćenje miša - izbegavajte da budu presegnuti. Takođe se uverite da su ručni zglobovi što je moguće više pravi kada se koristi miš.
      • Uverite se da korisnik sedi lepo u stolici i da ima dobru podršku za leđa. Takođe proverite da li može da stavi stopala ravno na pod ili na naslon za stopala.
      • Uverite se da su glava i vrat što je moguće više pravi.
      • Uverite se da se držanje korisniku čini udobnim.
  9. Držite ga blizu!
      • Uverite se da su one stvari koje korisnik najčešće koristi najbliže korisniku tako da se mogu lako i udobno dohvatiti.
      • Uverite se da je korisnik na sredini alfanumeričke tastature. Mnoge moderne tastature su asimetričnog dizajna (alfanumerička tastatura je levo, a numerička tastatura desno). Ako se spoljašnje ivice tastature koriste kao orijentir za centriranje tastature i monitora, ruke korisnika će biti iskrivljene jer će alfanumeričke tipke biti sa leve strane sredine korisnika. Postavite tastaturu tako da je centar alfanumeričkih tipki (tipka B) na sredini sredine korisnika.
      • Uverite se da je telefon takođe blizu, ukoliko se često koristi.
  10. Dobro ergonomsko uređenje radne stanice će omogućiti bilo kom korisniku računara da radi u neutralnoj, opuštenoj, idealnoj pozi za kucanje koja će smanjiti rizik nastanka povrede. Idealno uređenje tastature jeste da postavite ovo na obrnuto nagnuti plato čija se visina može menjati. Idealno uređenje miša jeste da se nalazi na ravnoj površini koja je iznad tastature za oko 2.5-5cm i da se može pomerati. Ako želite površinu na nivou tastature onda se uverite da se ovo takođe može nagnuti nazad kako bi vaši ručni zglobovi bili u neutralnom položaju dok radite mišem i kako bi vaši laktovi bili što bliže telu dok radite. Proverite ovih 10 saveta za korišćenje kompjuterskog miša .

  11. Gde će se kompjuter koristiti? Razmislite o sledećim sredinskim uslovima gde će kompjuter biti korišćen:
      • Osvetljenje - uverite se da svetlo nije prejako. Ne bi trebalo da vidite bilo kakav svetao odsjaj na ekranu. Ako vidite, pomerite ekran, smanjite jačinu svetla, koristite kvalitetan ekran sa staklom koje je otporno na odsjaj. Takođe se uverite da monitor kompjutera nije okrenut ka svetlom prozoru niti da je slika na ekranu isprana (koristite zastor ili zavese kako biste kontrolisali jačinu svetla koje ulazi kroz prozor).
      • Ventilacija - uverite se da koristite kompjuter negde gde postoji ventilacija i da postoji adekvatno grejanje i hlađenje kako bi Vam bilo udobno dok radite.
      • Buka - buka može izazvati stres i napetost u mišićima koja povećava rizik od povrede. Pokušajte da izaberete mirno mesto za svoju radnu stanicu i koristite tihu muziku, poželjno je laganu klasičnu kako biste zamaskirali šum sa ventilatora ili nekih drugih izvora zvuka.
          • Napravite pauzu! Svi ergonomisti se slažu da je dobra ideja da pravite česte, kratke pauze. Vežbajte sledeće:
              • Pauze za oči - gledanje u ekran neko vreme može da stvori promene u načinu na koji oči rade, što uzrokuje to da trepćete ređe i samim tim izlaže veću površinu oka vazduhu. Svakih 15 minuta bi trebalo da za kratko pogledate u stranu na minut ili dva u daljinu, po mogućnosti na nešto što se nalazi na više od 6 metara od Vas. Ovo omogućava mišićima unutar oko da se odmore. Takođe, trepćite brzo nekoliko sekundi. Ovo će osvežiti zaštitni sloj od suza i iščistiti prašinu sa oka.
              • Mini-pauze - većina kucanja se odvija u mahovima, pre nego kontinuirano. Između ovih mahova aktivnosti trebalo bi da odmarate svoje ruke u opuštenom, ravnom, pravom položaju. Za vreme mini-pauza (manje od 2 minuta) možete se na kratko protegnuti, ustati, pokrenuti ili uraditi neki drugačiji zadatak (npr. obaviti poziv). Mini-pauza nije nužno pauza od posla, već pauza od korišćenja određene skupine mišića koji rade najveći deo posla (npr. mišići prstiju, ako dosta kucate).
              • Pauze za odmor - svakih 30 do 60 minuta trebalo bi da uzmete kratku pauzu. Za vreme te pauze ustanite, prošetajte ili uradite nešto drugo. Uzmite čašu vode, soka, čaja, kafe ili čega god. Ovo vam omogućava da se odmorite i da vežbate drugačije mišiće, pa ćete se osećati manje umornim.
              • Pauze za vežbanje - postoji mnogo laganih vežbi za istezanje koje možete raditi kako biste smanjili umor mišića. Ovo bi trebalo da radite svakih sat do dva.
              • Ergonomski softver - rad na kompjuteru može da hipnotiše i često ni ne vidite koliko dugo radite i koliko dugo kucate i koristite miša. Možete da dobijete odličan ergonomski softver koji možete instalirati na svom kompjuteru. Najbolji softver će raditi u pozadini i pratiće koliko koristite kompjuter. On će Vas obavestiti o tome kada treba da napravite pauzu za odmor u odgovarajućim intervalima i predložiti Vam nekoliko jednostavnih vežbi.
          • Šta je sa ergonomskim spravama? U današnje vreme skoro sve je označeno kao da je “ergonomski dizajnirano” i često to nije istina, a ovi takozvani ergonomski proizvodi mogu i da pogoršaju stvari. Ako razmišljate o kupovini “ergonomskog proizvoda” postavite sebi sledeća 4 pitanja:
              • Da li dizajn proizvoda i navodi proizvođača imaju smisla?
              • Koji istraživački dokaz proizvođač može da ponudi da podrži njegovu izjavu? Budite oprezni sa proizvodima koji nisu istraženi.
              • Da li se čini udobnim korišćenje proizvoda duže vreme? Neki ergonomski proizvodi se mogu činiti čudnim ili neudobnim isprva zato što često stvaraju držanje koje je dobro na duže staze. Mislite o nekim proizvodima kao o novim cipelama koje se isprva mogu činiti čudnim ali su udobne kada se na njih naviknete. Ako je proizvod i dalje neudoban nakon razumnog probnog perioda (npr. nakon nedelju dana) onda ga više nemojte koristiti.
              • Šta ergonomski eksperti kažu o proizvodu? Ako ga ne preporučuju onda ga nemojte koristiti.

                Postoji mnogo “ergonomskih” proizvoda u vezi sa kompjuterima, a najčešći su:
                  • "ergonomske” tastature - većina njih su tastature gde su alfanumerički tasteri razdvojeni pod uglom. Za onog ko ne kuca ovaj dizajn može biti katastrofa! Razdvojene tipke samo rešavaju problem devijacije lakta, a istraživanja pokazuju da je vertikalan stav ruke (sa ekstenzijom ručnog zgloba) važniji. Ne postoje konzistentni podaci da većina ovakvih tastatura trenutno dostupnih zaista doprinosi boljitku. Za mnoge ljude regularni dizajn tastature je sasvim u redu ako je stavljen u odgovarajuću neutralnu poziciju.
                  • “ergonomski” miš - mnogi od ovih dizajna kompjuterskog miša ili alternativnih uređaja za unos podataka može da poboljša držanje ruke/ručnog zgloba. Pa ipak, treba proveriti da li ovo možete koristiti sa opuštenom nadlakticom koja je što bliža telu. Prebacivanje na “ergonomski miš” može smanjiti prednosti dizajna. Pogledajte 10 saveta za korišćenje kompjuterskog miša.
                  • Naslon za ručni zglob - oni su bili popularni pre nekoliko godina, ali istraživanja nisu pokazala bilo kakve dobiti od njih. Zapravo, naslon za ručni zglob može povećati pritisak unutar karpalnog tunela kompresovanjem donje površine zgloba (pogledajte svoj zglob i verovatno ćete videti krvne sudove koji ne bi trebalo da budu kompresovani!). Studija Dr. Davida Rempela na Berkeley Univerzitetu u Kaliforniji je pokazala da se pritisak primenjen na donju stranu karpalnog tunela prebacuje na sam tunel putem transverzalnog karpalnog ligamenta, a ovaj intrakarpalni pritisak se duplira sa korišćenjem naslona za zglob u poređenju sa rukama koje levitiraju iznad tastature. Ako se odlučite za naslon za ruke, koristite onaj koji je širok, ravan sa čvrstom podlogom, a na njemu odmarajte donji deo dlana, a NE zglob. Pokušajte da se ne odmarate dok zapravo kucate, nego se završi period kucanja. Izbegavajte mekane i gnjecave naslone jer će se oni prilagoditi zglobu i smanjiti slobodu pokreta rukama, te podstaći više lateralnih devijacija za vreme kucanja. Pogledajte površinu običnog naslona za zglob koji je korišćen i videćete da se on troši što znači da je korisnik klizio zglobovima po površini što takođe kompresuje krvne sudove koji su često vidljivi na zglobu. Zapamtite, ruke bi trebalo da klize po površini naslona dok kucate, nemojte ih držati na jednom mestu na naslonu dok kucate.
                  • Podrška za zglobove/rukavice - Ne postoje konzistentni rezultati istraživanja da nošenje podrške za zglobove za vreme rada na kompjuteru zapravo pomaže da se smanji rizik od povrede. Ako ipak volite da nosite podršku za zglobove uverite se da Vam održava ruku ravnom i pravom a ne savijenom na gore. Postoje neki dokazi da nošenje ovih podrški za zglob noću u krevetu može da smanji simptome kod onih sa sindromom karpalnog tunela.
                  • Podrška za podlaktice/odmaranje podlaktica na naslonu na stolici - Generalno gledano to nije niti neophodno, niti dobra ideja da odmarate podlaktice na bilo kakvom naslonu dok kucate zbog toga što postoji mogućnost da će se smanjiti cirkulacija u mišićima prstiju i da će doći do kompresije lakatnog nerva. Ako su miš i tastatura pravilno postavljeni trebalo bi da budu dostupni kada su ruke korisnika u neutralnoj poziciji (blizu tela i sa nadlakticom koja je opuštena) što ne stvara opterećenje na vratu ili u ramenima. Ako su nasloni za ruke potrebni, to je obično znak lošeg ergonomskog uređenja.
                  • Radne stanice za sedenje i stajanje - korišćenje radne površine čija se visina može podesiti postaje moderno. Pa ipak, ne postoje dokazi da ovakav nameštaj doprinosi boljitku. Dokazi pokazuju da postoji smanjenje nelagodnosti u leđima ali istraživanja koja su ispitivala ovo nisu koristila adekvatne grupe za poređenje (npr. testiranje ljudi koji stoje isto vreme istom učestalosti a da ne rade bilo kakav posao mišem ili tastaturom). Ne postoji dokaz da stojeći-sedeći stav poboljšava stav zgloba dok kucate ili koristite miša. Logično, prava dobit ovakvog rada jeste promena između sedenja i stajanja. Ali stajanje u statičnom položaju više iscrpljuje nego sedenje u statičnom položaju, te je kretanje važno. Najefikasniji način da izvučete najviše koristi od sedenja i stajanja jeste da sedite u neutralnoj poziciji za rad i da naizmenično ustanete i da radite druge stvari, npr. da popunjavate papire, obavljate pozive, pravite kafu, fotokopirate itd. umesto da samo kucate ili koristite miša dok stojite.
                    Skorašnja istraživanja pokazuju da elektronske radne stanice gde se sedi i stoji, a koje se mogu lako prilagoditi, omogućavaju radniku da podesi visinu radne površine tokom dana što može smanjiti muskuloskeletalnu neudobnost i poboljšati rad.
                  • Razdvojene radne površine čija se visina može podešavati - u odnosu na poziciju zgloba, problemi su isti za ovakve radne površine kao i za radne stanice gde se stoji i sedi:
                      • Ako je površina preniska, ruka će praviti veću ekstenziju
                      • Ako je površina previsoka, lakat će biti neprekidnoj fleksiji
                      • Ako je površina ravna onda je odgovor isti kao za ranije pomenute obrnuto nagnute tastature.


                    Ne možete postaviti ravnu radnu površinu odgovarajuće visine za 5 glavih zadataka rada u kancelariji - korišćenje tastature, miša, pisanje, pregled dokumenata i gledanje u ekran - sve ove stvari zahtevaju različite visine. Obrnuto nagnuta tastatura služi kao visinski i ugaoni mehanizam za tastaturu, a platforma miša služi kao prilagođavanje visine i ugla miša kada je vezana za radnu površinu čija je visina podešena za pisanje. Visina monitora se najbolje može podesiti pomoću odvojenog držača za monitor pre nego pomeranjem cele radne površine. Postoje dizajneri za radne površine koji dobro rade posao optimalnog pozicioniranja monitora.


    Ovih 10 koraka koji su navedeni su kratak pregled dobre prakse ergonomskog dizajna za kompjuterske radne stanice, ali postoji još stvari koje bi trebalo uzeti u obzir. Možete čitati o ergonomiji u mnogim knjigama, možete potražiti materijal o ovome na CUErgo web sajtu , na Listi kompjuterskih radnih stanica kako biste identifikovali problem, a možete i pitati ergonomske eksperte za pomoć i savet.

    Takođe pogledajte dijagram “Pregled kompjuterskih stanica” napravljen od strane DEA651 klase iz 2000.

    Ako imate pitanja ili komentara o informacijama na ovoj stranici ili ovom web sajtu možete ih poslati profesoru Alanu Hegdeu na Cornell Univerzitetu.

    Za više informacija i vežbi možete pogledati besplatan “Healthycomputing.com” web sajt.

    Srećan rad na računaru!



Published (Last edited): 12-10-2012 , source: http://ergo.human.cornell.edu/ergoguide.html