Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web development, networking and server security. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Intervju: Martin Maurer iz Proxmox-a


Intervju: Martin Maurer iz Proxmox-a

Martin Maurer Martin MaurerUpoznat sam sa Proxmox VE već nekoliko godina unazad. Instalirao sam ga nekoliko puta i testirao ga. Zbog svog iskustva u radu sa njim, preporučio sam drugima i znam da ga nekoliko lokalnih ljudi koristi u proizvodnji (na primer MSU-Bozeman i Rocky Mountain College ) . Pošto sam ukljucen u OpenVZ zajednicu, takođe sam primetio neke od doprinosa OpenVZ koji su došli iz Proxmox VE (vzdump na primer) i naleteo na Martina Maurer- komentare u odeljku ovog sajta. Pitao sam ga, da li bi bio zainteresovan za saradnju, u vidu jednog intervjua i on je prihvatio.

Šta je Proxmox VE?

Proxmox VE je vrlo lagana Debian-based distribucija, koja obuhvata jezgro sa podrškom za oba i KVM i OpenVZ. To znači da dobijate najbolje od oba sveta virtuelizacije ... kontejneri (OS Virtuelizacija) i potpuno virtuelizovanih mašina (mašina Virtuelizacija). Proxmox VE se takođe podrazumeva kao veoma moćan i jednostavan za korišcenje, web-baziran sistem upravljanja sa grupisanim karakteristikama. Pokrenite Proxmox VE instal medija, odgovorite na nekoliko jednostavnih pitanja i u roku od 10 minuta, imaćete vrlo moćnu platformu za virtuelizaciju, kojom možete upravljati sa web pretraživaca. Instalirajte ga na jedan ili više dodatnih mašina koje su umrežene zajedno i koristite Proxmox VE's klaster alat za upravljanje da stvorite virtualizaciju klastera koji omogućava centralizovano upravljanje, automatizovani backup, ISO mediju i šablon sinhronizacije, kao i virtualne funkcije migracionih mašina . Proxmox VE je zaista ključno rešenje da Vam uštedi vreme ... i dostupan pod GPL licencom.

Proxmox kompanija i programeri

ML: Molim Vas, recite mi nešto o Vašoj kompaniji. Kako ste počeli? Odakle dolazi ime Proxmox? Gde se nalazite? Koliko proizvoda nudite?

Martin: Proxmox je osnovan 2005, ali tim iza njega radi zajedno od 1999 na razvoju softvera i radi server administraciju (uglavnom za Linux, ali i za druge). Razlog za pokretanje nove kompanije u 2005 je uvodjenje Proxmox Mail Gateway proizvoda, koji mi prodajemo preko partnera širom sveta. Proxmox VE je postao naš drugi proizvod. Mi prodajemo usluge podrške onima koji ih žele i doćiće do proširenje ponude, korak po korak, sve u skladu kako i potražnja raste..

Ime? Da, to je jedno od najčešće postavljenih pitanja. Uživam u alpinizamu i beskrajno dugi planinski vrhovi su bukavno mi dali ideju. Po povratku sa puta, ukucao sam "Proxmox" u Google i dobio kao rezultat pretrage NEMA POVRATKA. Dakle, jasno je da sam našo novo ime, registrovao ime, a sve ostalo je istorija.

Naša kancelarija se nalazi u Beču, koji ima populaciju od 1,7 miliona ljudi. Austrija nije poznat kao velika "open source" zemlja, ali postoji mnogo iskusnih Linux programera u okolini. Mislim na Linbit (programeri DRBD) - oni su samo nekoliko milja dalje.

ML: Možete li mi reći nešto o vama. Kakva je vaša istorija sa Linux-om?

Martin: Ditmar (moj brat i CTO za Proxmox) je Linux programer još iz ranog početka. Počeo je sa programiranjem Commodore VIC-20 (oh, mi starimo), a kasnije se prebacio, kao što je to i svako uradio na C64. Nakon toga on je uložio sav svoj novac u Amiga 1000, na kraju prelazi na prvi i386 računar. U 1996 Debian je stigao u zajedniciu i bukvalno bio zaražen sa uzbudljivom idejom "open source" i od tada je Debian postao najvažniji OS za nas. Ditmar je radio i doprineo na takvim poznatim projektima, poput Gnome ili Mono (u timu iz Migel de Icaza na Ximian) pre nego što smo počeli sa Proxmox.

O meni: Ja sam uradio dosta na IT upravljanju projektima pre Proxmox-a, radeći i sa ne-Linux sistemima. To mi je mnogo pomoglo da vidim šta se dešava i koji softver je najbolje rešenje za svaku situaciju - uključujući firewalls, groupware, ERP, problematične sisteme, baze podataka.

Virtualizacija

ML: Koje virtuelizacione proizvode ste koristili u Proxmox?

Martin: Naša Proxmox Pošta Gatevay je sertifikovana za VMware, takođe poznat da radi sasvim dobro i na Citrix Xen, ranije sertifikovan za Virtuozzo, i naravno sertifikovan za KVM i OpenVZ. Takođe smo testirali protiv Virtualbox, Hyper-V, Virtual Iron (kasnije ga je kupio Oracle i "ubio").

Mi radimo mnogo testiranja i to nam je pomoglo da uvidimo koji je najbolji način da se pokrene Linux servera kao naš Mail Gatevaiy - koji je u većini slučajeva kontejner za virtualizaciju kao OpenVZ.

ML: Šta je Proxmox Mail Gatevay i kako se ona diferencira?

Martin: Svi znaju osnovne karakteristike,kao što su: spam i filtriranje virusa - ali postoje neke jedinstvene karakteristike kao što su: poštansko praćenje centra, HA Cluster, pravilo sistema i mogućnost da se pokrene na skoro svakom nivou tehnologije virtualizacije. Dok je dostupan kao osnovni metal ISO instalatera, takođe smo ga ponudili u obliku virtuelizacije aparata koji ide savršeno uz Proxmox VE i direktno dostupan u aparate Downloader područja Proxmox VE interfejsa web sajta. Mnoge kompanije samo rade pod njihovim postojećem VMware okruženju.

ML: Kako ste se uključili u OpenVZ?

Martin: U početku smo samo testirali OpenVZ kao i sve nove Linux tehnologije i našao da je veoma korisna - preselili smo sve naše unutrašnje servere na OpenVZ koji maksimizira sredstva. U cilju backup / restore, razvili smo vzdump. Tada je GUI nestalo - pa smo počeli na Proxmox VE.

ML: Kako ste se uključili u KVM?

A: Mi smo već počeli sa Proxmox VE (samo OpenVZ ) kada je KVM postao upotrebljiv. Dietmar ga uvek koristi za testiranje, jer je jednostavan za korišćenje i mali. Razvoj KVM je nastavio da napreduje neverovatnom brzinom, pa smo odlučili da ga uključimo u Proxmox VE.

U početku su nas neki ljudi pitali, zašto smo izabrali KVM pre nego Xen, ali sada većina shvata da to sa KVM je bila u prava odluka.

Proxmox VE

ML: Molim vas, recite mi nešto više o Proxmox VE?

Martin: Proxmox VE je najuzbudljiviji projekat koji smo uradili do sada. On ima toliko mnogo različitih aspekata za koje mi koristimo sva naša iskustva i znanje - zabavno je da vidim kako zajednica raste iz dana u dan.

Neverovatno je kako ljudi doprinose, na primer radi ispitivanja, davanje povratnih informacije i prevođenje web GUI. Samo ove nedelje imamo poljski i vijetnamski, tako da imamo 18 jezika, a drugi su u toku.

ML: Zašto ste se odlučili da napravite Proxmox VE?

Martin: Mislili smo da možemo napraviti vrlo jedinstvenu ponudu proizvoda. Takođe je potreban GUI za OpenVZ. Osim toga, morali smo da pokrenemo neki od Windows servera i postoji mnogo firmi sa sličnim potrebama.

Nijedna druga kompanija ili "open source" projekat nije imao sve to zajedno u jednom paketu pod GPL. Iako postoji nekoliko ostalih koji rade samo po nešto od ovoga, nijedna od njih nisu u Proxmox stilu.

ML: Zašto ste odlučili da ga otvorite i ponudite pre kao FOSS, nego kao sam interni proizvod?

Martin: Postoje mnogi razlozi za to, ali najvažniji je brz pristup ključnim tehnologijama. Bez korišćenja sve raspoložive "open sorce" tehnologije, nije moguće izdejstvovati proizvod kao Proxmox VE u tako malom vremenskom periodu.

"Open source" nam je pomogao da se smanji vreme na tržištu i poboljšanje kvaliteta zbog mnogo veće korisničke baze. Kupci ne moraju da plaćaju takse za izdavanje dozvola - oni samo treba da ga instaliraju. Ako im treba pomoć, oni ga mogu popraviti direktno u kodu, pitajte zajednicu i to je besplatno ili oni mogu da plate nekome da Vam pomogne, npr naše partnere u oblasti podrške.

ML: Šta je vaš biznis plan za Proxmox VE? Da li zarađujete od njega? Ponuda plaća podršku?

Martin: Trenutno smo još u fazi velikih ulaganja u Proxmox VE. Neki novac dolazi iz IPA (organizacija rade domena registar za * na domenima.) Da podrži "open sorce" projekte. Neki korisnici su donirali novac za opremanje naše laboratorije, za testiranja sa više hardvera.

U budućnosti, plaćena podrška će pokriti sve više i više od razvoja - ali to će biti opciono.

ML: Kako se Proxmox VE razlikuje od drugih virtuelizacionih proizvoda?

Martin: Ja vidim tri glavne prednosti u odnosu na "slobodne" i komercijalne proizvodi u odnosu od ostalih:

1. Možemo koristiti najbolje OS virtuelizacije naslagane na raspolaganju - imamo kontejnere i puna virtuelizaciju na jednom mestu.

2. Izuzetno brzo raspoređivanje postrojenja za nove instalacije kao što isporučili bar-metal instalater, jezgro sa savremenim hardverskim drajverima (uključujemo i mnogo backports), potpuni Debian sistem i web-based alat za upravljanje, uključujući pristup SAN skladištenju, a ne treba zaboraviti online rezervni alat (vzdump). Sve ovo se lako instalira u roku od 5 minuta.

3. GPL licenca: pristup i "source code", programeri mogu da se pridruže i dodati svoj kod, ako se uklapaju otvoreni standardi, budući dokazi.

ML: Da li Proxmox VE koristi libvirt? Ako ne, zbog čega je tako?

Martin: Mi ne koristimo libvirt. libvirt je pisan u C i sadrži velike delove koje nikada nećemo koristiti. Sa perl, možemo da uradimo isto u deset puta manje koda i isto vreme. Zato je razvoj mnogo brži, bez libvirt-a.

ML: Šta je tačno virtuelni uređaj i kako se to razlikuje od standardnog OpenVZ OS šablona?

Martin: standardni šablon je šablon sa manje ili više minimalnog operativnog sistema. Virtuelni aparat je spreman za pokretanje sistema. Npr ako startujete naš Proxmox Mail Gatevay možete samo da kliknete na IP adresu i novi prozor se otvara direktno na web interfejsu Mail Gatevay - u samo nekoliko sekundi možete da ga primenite. Nikada nisam video ovako nešto negde drugde. Drugi virtuelni uredjaji rade na isti način - Joomla, Mediawiki, Wordpress, Acquia, itd.

Sledeće godine ćemo uključiti uređaje KVM (nadam se da možemo naći vremena da to realizujemo).

ML: Šta je DAB?

Martin: DAB je skraćenica za "Debian Aparati Builder", koji je naš aparat graditelj za OpenVZ koji je jednostavan za korišćenje alata, za kreiranje visoko kvalitetnih uređaja. Razlikuje se od postojećih alata graditelja u tome što podržava multi-stage zgradu šablona. Na taj način možete da izvršavate proizvoljne skripte između koraka instalacionih paketa da postignete ono što želite. Takođe, alatka stvara jedinstvene tastere, miskl baze root lozinke i tako dalje.

Takođe, neki zajednički zadaci su u potpunosti automatizovani - kao postavljanje baze podataka (mysql ili postgres)

Mi puštamo DAB u zajednicu i sasvim malo članova zajednice su ga pokupili i realizovali za svoje uređaje. Trenutno DAB radi samo za Debian bazirane sisteme kao što su Ubuntu i Debian.

Budućnost Proxmox VE

ML: Da li imate bilo kakve planove u cilju podrške dodatne tehnologije virtualizacije?

Martin: Da. Imamo obećavajući LXC-containers prototip. LXC još uvek nedostaju neke funkcije, ali smo sigurni da će ovo biti vredan dodatak.

ML: Vi ste nedavno pustili Proxmox VE 1,4 beta1. Šta je to što je novo u 1.4 seriji?

Najuzbudljivija promena je skladištenje modela (samo za KVM). Sada možete da koristite NFS / iSCSI / FC ili čak DRBD za skladištenje fajlova diska i korišćenje live migracija može biti prilicno dobro. KVM proizvodnja je sada spremna što je posebno korisno za svakoga ko želi da pokrene Windows.

ML: Koje su to neke osnovne karakteristike, koje planirate za sledeće veliko izdanje?

Martin: High Availabiliti (HA) za KVM mašine je jedan od najinteresantnijih područja za sada i radimo na integraciji corosync i pacemaker.

ML: Novi model za skladištenje ( u 1,4 beta1) ne podržava OpenVZ. Da li postoje planovi da se to promeni? Koji su tehnički izazovi za njegovo sprovođenje??

Martin: Razgovarali smo sa OpenVZ vođom tima (Kir) o produženju OpenVZ na putu koji nam je potreban, ali oni nisu još uvek zainteresovani za aktivnu saradnju na tome. Ili preciznije, oni nemaju resurse i njihova baza korinika još uvek nije dovoljno snažna.Prolazeći kroz to sam, bez podrške OpenVZ, nije poželjno. Mi smo već sedimo na nekim veoma korisnim zakrpama (initlog) koje nisu uključene u stečen OpenVZ - ovo je veoma bolno iz više razloga.

OpenVZ radi veoma dobro na lokalnom skladištu koji je još uvek dostupan u Proxmox VE, pa vidim mali pritisak da imaju to odmah. Možemo početi sa radom na tome čim za to se stvori neko interesovanje / podrška iz OpenVZ tima.

ML: Na mapi puta imate visoku dostupnost. Kako će to izgledati (programi koriste fizičkp postavljanje kutija)?

Martin: Kao što sam već spomenuo, mi ćemo koristiti corosync i pacemaker. Na kraju, korisnik može izgraditi visoko dostupano virtuelno okruženje sa dva ili više fizička servera.

ML: Sa moje tačke gledisšta,ja ne znam da li ce se to ostvariti ili nece,ali,znaima me,kako bi se osećli ako bi neko radio na Proxox VE i napravio ga dostupnim kao skup paketa koji bi mogao da se doda drugim Linux distribucijama?

Martin: Svi paketi su dostupni tako da svako može to da uradi. Osim toga, to je neverovatno količina posla da uradi svi testovi i da se podrže drugi sistemi - bez dobijanja nikakve stvarne koristi.

Jedna velika prednost je da imamo dobro definisanu "sredinu" (Debian Lenny). Ovo čini podršku mnogo lakšom. Ako idete na naše forume zajednice uverićete se u veoma kratko vreme odgovora - i većina vremena nije samo u odgovoranju - već je i u pruzanju rešenja.

Ja ne strahujem od tog scenarija, jednostavno, ovo je kako "Open Source" funkcioniše. Cenim da su se ostali programeri već pridružili i doprineli kod. Neki OpenVZ paneli su već integrisane u vzdump. Mi smo takođe objavili vzdump rpms za Red Hat / CentOS sisteme. Ja ne vidim problem ovde za nas.

ML: Neka ideja o userbase veličini Proxmox VE? Koliko korisnika,i koliko virtualnih mašina?

Martin: Mi danas imamo oko 4.000 Proxmox VE servera, broj virtuelnih mašina je samo pretpostavka - oko 50.000.

Forumi zajednice: Imamo oko 1.700 forum korisnika i 11.000 postova.

Sve ove cifre su u brzom porastu ovih dana.

Zaključak

ML: Znam veliki broj ljudi koji koriste Proxmox VE u proizvodnom okruženju i oni su veoma zadovoljni sa njim. Imate li nam nesto reći za kraj intervjua?

Martin: Da, postoje mnogo proizvodnih sistema, takođe na veoma velikim serverima (4 procesora socket servere, 6 jezgara). Virtuelizacija tržišta i dalje brzo raste i korišćenjem open source softvera postaje sve više i više zanimljiva za sve veće baze klijenata.

Hvala Vma

ML: Hvala Vam na ukazanoj pažnji i utrošenom vremenu za odgovore na moja pitanja.


Published (Last edited): 10-02-2013 , source: http://montanalinux.org/proxmox-ve-martin-interview.html