Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Kako izabrati CD/DVD medij za arhiviranje


Ponedeljak, 30 oktobar 2006, u 8:31 pre podne

(poslednji put ažuriarno 27 septembra 2011)

Ahh, već neko vreme sam planirao da napišem članak o ovome: čitav članak o kvalitetnom arhivskom mediju. Pošto se profesionalno bavim izradom softvera i fotografijom, (kakva čudna kombinacija), potreban mi je kvalitetan arhivski medij da pohranim podatke na njemu.

Medjutim, jedna od najtežih stvari je naći dobar medij, odnosno razumeti šta je u stvari dobar medij. Ovaj članak je fokusiran na istoriji kompakt diska, CD/DVD-ja, na kome se mogu ispisati podaci, i na tome zašto je DVD+R superiorniji od DVD-R. Ukoliko želite da saznate zašto je medij vredan kupovine, idite na rezime na dnu.

Kratka istorija kompakt diska
Poslednjih 20 godina, otkriće kompakt diska je imalo veliki uticaj kako na muziku, tako i na računarstvo. Kreiran je 1979 godine kao zajednički projekat Sony-a i Philips-a, da bi se suprodstavio samodestruktivnoj prirodi potrošnje medija, (kao što su trake i ploče, kojei mogu da se preslušavaju samo dok se snimak značajno ne degradira) prelaskom na otporan digitalni format.

CD je takodje osmišljen da pohrani standardne kompjuterske podatke, pa je prvi CD uredjaj za kompjutere izdat 1985 godine bio masivan, skup i glomazan, i sve do sredine kasnih 90-ih, oni su zaista bili korišćeni isključivo za video igrice i velike multimedijalne aplikacije.

1990-te Sony i Philips su se ponovo vratili projektovanju i izašli sa CD-R-om, jednokratnim medijem. Opet, prvi rezači su bili veliki, skupi i glomazni, ali do kasnih 90-tih imati CD rezač bilo je veoma ‚ ‘in’.

Prvih nekoliko generacija CD medija, koje je Taiyo Yuden dizajnirao (kompanija koju poštujem, i od koje kupujem sve moje medije za arhiviranje), u stvari su bili bezvezni; i sve do oko 2000 godine kompanije nisu proizvodile visokokvalitetne medije.

CD i DVD pohranjuju pojedinačne bitove (šifrirane različito u zavisnosti od medija) sa mestima reflektujućih i nereflektujućih površina. Ovaj metod je nazvan ‘jame i površine’, gde jama ‘upija’ (odn. to su ‘off’ bitovi) i ‘reflektuje’ zrak (odn.to su ‘on’ bitovi).

Kod presovanih medija, metoda presovanja izaziva jame koje upijaju lasersko svetlo, a površine ga vraćaju nazad na senzor. Kod rezanih medija, visoka energija lasera izaziva da mesta organske boje budu matirana, i tako pokriju reflektujuće površine jama, ostavljajući samo organsku boju na površini.

Kratka istorija DVD-a
Kako je rezanje postalo veoma popularno kasnih 90-tih, isti je slučaj i sa snimanjem visokokvalitetnih videa na DVD-u. Čuvanje skoro 7 puta više podataka od 700MB CD-a (ili skoro 13 puta, u slučaju dvoslojnog DVD-a), omogućava kompanijama čuvanje velikog broja podataka na jednom disku, što je dovelo do toga da filmska industrija odustane od VHS traka, a industrija video igara od Cd-a.

Prva CD specifikacija odobrena je 1995 godine, od strane desetine kompanija uključujući Sony i Philips, kao i Thompson, Pioneeri i Mitsubishi. Do 2000 godine, najmanje polovina domaćinstava u SAD-u i Japanu je imala DVD plejere.

Dakle, očigledno je da je sledeći korak bio proizvodnja narezivog DVD-a. Preduzeta su dva odvojena i nekopmatiblina koraka. Prvi, Pioneer-ov DVD-R (izgovara se ‘DVD crta R’) izdat 1997, koristio je metodu drugačijeg čuvanja podataka od presovanog DVD-a, (izgledajući više kao CD-R nego DVD), imao je siromašnu šemu korekcije greške, a ‘kolebanje’ laserskog sistema praćenja DVD-R bilo je neadekvatno za rad.

Drugi korak, predvodjen DVD+RW alijansom (na čelu sa Sony, Philips, Mitsubishi, i Thompson) izdat je 2002 godine kao alternativa siromašno implementiranom DVD-R-u. DVD+R koristi superiorniji sistem laserskog praćenja ‘kolebanja’ , i sam kvalitet medija je naravno viši. (Za više tehničkih informacija, vidi odeljak dole ‘Zašto DVD+R?’)

Zašto je medije za arhiviranje teško proizvesti
Za razliku od presovanog CD/DVD-a, ‘narezan’ CD/DVD može eventualno da izbledi, zbog pet stvari koje mogu da utiču na kvalitet medija CD :metode zaptivanja, reflektujućeg sloja, organske boje premaza, gde je proizveden, i vaših navika u skladištenju (molimo čuvajte sve medije dalje od direktnog izvora svetlosti, na suvom i hladnom mestu, u plastičnoj ambalaži koja ne sadrži kiselinu, to će utrostručiti vek svakog medija).

Srebro i aluminijumske legure koje se koriste u gotovo svim praznim CD/DVD medijima, imaju jedan glavni problem; naime, zahtevaju od proizvodjača da ga prelakira zaštitnim voskom preko cele površine diska, jer srebro i aluminijum oksidiraju kad dodju i kontakt sa vazduhom, pretvarajući osvetljene slojeve u srebro ili aluminijumsku rdju. Neki ,(veoma skupi) mediji koriste zlato koje ne oksidira, medjutim, DVD mediji ne mogu koristiti zlato zbog dizajnerskih problema, (više nije tačno,vidi odeljak o ažuriranju dole). Danas, samo najjeftiniji od jeftinih medija imaju obilje problema sa zaptivnim procesom (u tom smislu, izbegavajte bilo koji medij proizveden izvan Japana i Tajvana, naročito izbegavajte one napravljene u Indiji).

Pod pretpostavkom da su zaštitni pečat i reflektujući sloj ispravno proizvedeni, sledeći problem je organska boja. Prva organska boja osmišljena od strane Taiyo Yuden-a, bila je na cijanin bazi i pod normalnim uslovima imala je rok trajanja od oko deset godina, ali to je jednostavno bilo neprihvatljivo sa čuvanje diska. Taiyo Yuden, Mitsubishi Chemicals, Mitsui Co., i Ciba Specialty Chemicals su proveli narednih deset godina, pokušavajući da proizvedu najbolju organsku boju, i da eventualno dostignu kvalitet arhiviranja CD medija.

Taiyo Yuden je proizveo ‘Super Cijanin’, hemijski stabilizovanu organsku boju cijanina, dok je TDK ponudio medij koji koristi ‘metalno-postojanu cijanin’ boju, što dovodi do sličnog roka trajanja kao i kod Taiyo Yuden-vog medija. Taiyo Yuden navodi da njihova boja na bazi Super Cijanina jeste hemijski stabilna najmanje 70 godina, a TDK, takodje, da je njihova boja stabilna isto toliko.

S druge strane, Mitsubishi je otišao u drugom pravcu i proizveo ono što se zove Metal Azo boja, i tvrde da ona može biti postojana oko 100 godina. Azo boje su hemijski postojane, medjutim, rok trajanja na policama medija koje koriste Azo boje ne prevazilaze Super Cijanin i metalno-postojan cijanin.

Treća boja proizvedena za CD medije se zove Phthalocyanine boja, i sadrži većinu boje kakvu već proizvodi Mitsui i Ciba. Označena kao otpornija na toplotu i Uv radijaciju od cijanina i Azo, ali savremene cijanin i Azo boje traju duže u ekstremnim uslovima.

DVD takodje koristi slične boje, medjutim proizvodjači tendenciozno čuvaju tajnu boje koju koriste (umesto da to bude akcenat njihovog marketinga), i svi prazni DVD diskovi su namerno iste boje (jer različite boje na CD-u čine praznine različitih boja, medjutim, nije naznačeno koju boju koriste, jer neki proizvodjači koriste različito obojeno srebrne legure i neutralne dodatke koji ne reaguju na boju.).

Zašto Taiyo Yuden medij, i kako ga kupiti u SAD-u
Najbolji diskovi u opticaju su Taiyo Yuden mediji. U Japanu ćete pronaći njihove medije pod brendom That’s, koji su u kompletnom vlasništvu Taiyo Yuden-a.

Krajem 2009, Taiyo Yuden je objavio da su kupili JVC Advanced Media brand, koji postaje njihovo vlasništvo i operativni brend TY proizvoda. Učinili su to sa namerom da stave Taiyo Yuden proizvode na rafove širom sveta. Za kompletno objašnjenje, pogledajte ažurirano poglavlje 4 na dnu.

Jednostavno rečeno, ja nikada nisam imao problema ni sa jednom vrstom proizvoda Taiyo Yuden medija. Nikada. Kupovao sam CD i DVD desetine različitih brendova (uključujući i ne-Taiyo Yuden proizveden od stane TDK i Verbatim-a), i jedini sa kojim sam imao 100% uspešnosti je Taiyo Yuden.

Ukoliko ne možete da pronadjete ni jednu kompaniju koja prodaje medije brenda Taiyo Yuden/JVC Advanced Media, predlažem kupovinu sa SuperMediaStore.com, koji nudi širok asortiman Taiyo Yuden CD media, DVD-R media, i DVD+R media. Sklon sam da kupujem samo od njih, pošto su oni jedina kompanija koja garantuje da su njihovi mediji zaista iz Taiyo Yuden-a, i da nisu lažni (vidi gore postavljen link FAQ za informacije o lažnim Taiyo Yuden medijima).

Zašto DVD+R?
Ovo je najviše tehnički deo članka. Ukoliko ne razumete osnove kako CD/DVD mediji funkcionišu, ili smatrate da je tehnička diskusija dosadna, predjite na sledeće poglavlje.

Kao što sam ranije pomenuo, DVD-R upija sačuvane podatke iz tri razloga: niži stepen ispravke greške, niži stepen ‘kolebanja’ praćenja, i činjenice da metod ispisivanja podataka izgleda kao nepotrebno polovično rešenje izmedju CD-R i DVD+R-a. Prvo ću objasniti kolebanje praćenja, a zatim metod korekcije greške, a onda specifičnosti ATIP/pre-pit/ADIP optimalne snage napajanja.

Za CD/DVD rezač, praćenje gde je ono na disku, koriste se tri stvari: ‘kolebanje’ praćenja podataka (gde se zapravo koleba napred - nazad, umesto u pravoj liniji) da nam kaže gde je na putanji, poziciju putanje da nam saopšti gde je na disku, i neke dodatne informacije sa diska da nam kaže gde putanja (pojedinačna, pošto CD i DVD imaju samo jednu putanju , i ona je ispisana na koncentričnoj spirali) počinje, i gde se završava.

Ova dodatna informacija na CD-R se zove ATIP (Absolute Time In Pregroove), i sadrži dužinu putanje, njen početak, koje su maksimalne i minimalne brzine ispisivanja, koju formulu boje koristi, ko je zapravo proizveo, optimalnu snagu kontrole napajanja, i podatke o korekciji greške. ATIP je pohranjen kao učestalost modulacije samog kolebanja.

Medjutim, pošto se kolebanje suptilno menja da šifrira podatke, nemoguće je koristiti mali broj putanja koje DVD zahteva, zbog električnog šuma glave lasera i kolebanja koje prozvodi elektromotorne obrtaje na disku, lako može biti iščitana učestalost promena na samoj putanji.

Na DVD-R-u, probali su da reše problem nečega što se zove problem ‘pre jame’ gde vrhovi amplitude kolebanja nastaju kao posledica jama, potpuno van faze ostatka putanje (tj. izmedju dve spirale na putanji gde nema podataka). To može biti sagledano kao jednostavno poboljšanje na CD-R-u, što olakšava kolebanje putanje (jer je kolebanje konstantno, i lako je ustanoviti i ukloniti vrhove).

Na žalost, ovaj metod ima jednu manu: zbog električnog šuma na glavi lasera, bilo bi lako izostaviti “pre jame” (ili iščitati onaj koji nije bio zaista tamo) ukoliko je disk bio oštećen ili se obrtao velikom brzinom. Vreme iščitavanja “pre jame” je 1T (grubo .0000000038ti deo sekunde), što bi čak i za komjuter bilo lako da propusti. DVD-R industriji je teško pratiti učestalost promena, kao i frekvenciju kolebanja šifriranih podataka.

Na DVD+R medju, medjutim, izašli su sa mnogo boljim metodama. Umesto promene frekvencije kolebanja, ili izazivanja amplitude kolebanja na vrhovima, koriste se kompletnom promenom faza.Tamo gde vas CD-R i DVD-R metode uslovljavaju da birate izmedju prilično lakog kolebanja putanje ili lakog ATIP iščitavanja, DVD+R metoda čini kolebanje putanje veoma lakim, i takodje vrlo lakim kodiranje podataka kolebanja. DVD+R metod je nazvan ADIP (ADdress In Pre-groove), koji koristi metodu promene faze.

Sa ADIP faznom promenom , pravac promena kolebanja se nastavlja u tačno suprotnom smeru (tj. od kontra smera kazaljke na satu, do smera u pravcu kazaljke na satu, ili obratno). Na primer, ako je kolebanje išlo ‘gore’, faza promene uzrokuje trenutno vraćanje na ‘dole’ bez obzira gde je ciklus kolebanja. Faza promene to detektuje veoma lako, i to nastavlja u odredjenom periodu (u ovom slučaju, jedan 32T deo putanje, ili 32 puta duže nego “pre jame” metod DVD-R-a).

Stanje promene faze (u pravcu kazaljke ili suprotno od smera kazaljke) šifrira pojedinačne bitove u svakom bloku ,u suštini, sa fazom metode promene, ne samo što imate lakši put praćenja kolebanja, već imate i lakši način čitanja kodiranih podataka kolebanja.

Kao što sam pomenuo ranije, kolebanje šifriranih podataka uključuje korekciju greške samog kolebanja šifriranih podataka. Korekcija greške je najvažniji deo medija, jer, ukoliko ona ne funkcioniše, izgubićete vaše podatke, čak i ukoliko nema nikakve ozbiljne greške na disku.

DVD-R specifikacija navodi da za svakih 192 bita, 64 od njih nisu zaštićeni ni po kojoj osnovi, 24 od njih su zaštićeni sa 24 bita pariteta, i poslednjih 56 bita su zaštićeni sa 24 bita pariteta. Ova čudna (da se blago izrazim) šema dopušta da se lako izmeša ili čak izgubi 25% podataka koje zahteva čitanje diska! Ova informacija je važnija od aktuelnih podataka narezanih na samom disku.

DVD+R specifikacija, medjutim, navodi da na svakih 204 bita informacija, dolazi do podele na četiri bloka od 52 bita koje sadrži sinhronizacioni bit, u cilju zašite pogrešnog čitanja promena faze, 31 bit podataka, i 20 bita pariteta (koji štite svih 32 bita podataka). Sinhronizacioni bit je uvek iste vrednosti u sva četiri bloka, i postoji samo da spreči fazu inverzije.

Sada, treća stavka na listi: kako DVD+R narezati bolje. Kao što sam pomenuo ranije, ATIP/pre-pit/ADIP čuva informacije o optimalnim postavkama kontrole napajanja. Ove informacije su u osnovi formule koje izražavaju koliko je izlazne snage potrebno, kakvo lasersko pokretanje treba da bude, i ostale parcijalne informacije koje su potrebne kako bi pravilno narezali DVD.

Optimalna kontrola snage izlaza zavisi od tri stvari: brzine narezivanja,talasne dužine lasera, i informacija datih na disku o medijima. DVD-R u osnovi ne prolazi na sva tri polja, jer DVD+R jednostavno uključuje mnogo više informacija o medijima ADIP podataka, nego što DVD-R to čini u svojim “pre jame” podacima.

DVD+R uključuje četiri optimalna profila, jedan za četiri glavne brzine rezanja (obično 2x, 4x, 6x, i 8x, mada se to može menjati kako brzina raste). Svaki od ovih profila uključuje optimum izlazne snage, zasnovane na laserskoj talasnoj dužini, preciznije podešavanje snage lasera, i ostale dodatne informacije. Sa ovim informacijama, bilo koji DVD+R rezač može daleko više da optimizira svoju strategiju rezanja kako bi je prilagodio mediju, nego što DVD-R može neprekidno da obezbedjuje bolje rezanje.

Poredjenja radi, DVD-R uključuje jedan profil, optimalnu snagu izlaza baziranu samo za taj jedan profil i nekalibrisanu prema tome čemu služi laserska talasna dužina, menje preciznu postavku snage lasera, i nema drugih dodatnih informacija.

Tipično, DVD-R rezači moraju već da znaju kako da narežu odredjeni komad medija (i sadrže ove informacije u svojim firmverima) , pre nego što ga pravilno narežu. Novi medij često nije pravilno podržan. Kao dodatak optimalnom profilu kontrole snage, DVD+R daje četiri puta više prostora za grebanje, kako bi uredjaj kalibrisao laser; više prostora može samo da poboljša kvalitet kalibracije. Tako, ukratko, DVD+R medij postoji da bi jednostavno proizvodio bolje rezanje i da bi bolje zaštitio vaše podatke.

I konačno, kraj ovog članka…
Konačno, posle otprilike tri stranice tehničkih diskusija, dolazimo do kraja moje disertacije o kvalitetnom arhiviranju na CD/DVD mediju. Dakle, vi se verovatno sada čudite, prosto rečeno, koji ja to medij preporučujem.

Za početak, ja ne preporučujem CD-RW, DVD-RW ili DVD+RW medij ni za kakvu vrstu trajnog skladištenja. Ovo je uglavnom čista glupost, ali, ovi diskovi su predstavljali formu trajnog skladištenja i oni su jednostavno nepogodni za dugoročno arhivsko skladištenje. Ja takodje, ne preporučujem DVD-R medij zbog bolje korektivne greške i kontrole rezanja DVD+R-a.

Konačno, ja preporučujem Taiyo Yuden-ov medij na svim nivoima. Taiyo Yuden trenutno proizvodi 52x CD-R, 16x DVD-R, i 16x DVD+R medije u normalnom sjaju srebra, inkjet štampu, termalnu formu štampanja. Taiyo Yuden je možda jedan od najskupljih (ako nije i najskuplji), ali njihov kvalitet medija je neprevazidjen.Taiyo Yuden (trenutno) ne proizvodi nikakve dvoslojne medije. Takodje, kao što sam spomenuo ranije, preporučujem kupovinu sa SuperMediaStore.com, jer su oni jedini online distributer koji garantuje da njihov Taiyo Yuden medij potvrdjeno dolazi iz Taiyo Yuden-a.

Medjutim, za one koji apsolutno zahtevaju dvoslojne medije, Verbatim proizvodi DVD-R DL i DVD+R DL, ali zbog činjeniei da DL medij košta više nego dva puta više od dva jednoslojna diska, ja preporučujem da koristite samo jednoslojni, ako vam zatreba zaista samo jedan disk.

Dakle, šta ja koristim? Zbog Taiyo Yuden-ovog vrhunskog kvaliteta medija, i neprikosnovenog dizajna DVD+R-a, ja koristim isključivo Taiyo Yuden DVD+R medij. Preporučujem ovaj medij svakom ko želi da čuva svoje podatke dugo, dugo vremena.

Ažuriranje: Izgleda da su MAM-A i Kodak u stvari, uspeli da naprave zlatni DVD, iako ih, čini se niko drugi ne proizvodi. Medjutim, MAM-A zlatni medij za arhiviranje, izgleda, još uvek ne može da prevazidje kvalitet TY (iako Mr 60,000 komentara stavlja TY kao drugo rangiranog). Usled krajnje visoke cene zlatnog medija za arhiviranje ($2 i više za disk), sa veoma malo povećanom zaštitom (ukoliko uopšte postoji), ja još uvek smatram da je TY medij bolji. Želim da vidim više nezavisnih testova o ovome, pre nego što promenim svoju preporuku.

Osim toga, želim da napomenem da je Verbatim prelepljivao etikete drugih brendova diska, kao da je njihov. Ako se kutija sa štapom za čuvanje diskova pojavi, a nije obeležena sa Verbatim-ovim Azo bojama, (ponekad nazvan napredni Azo, nekada ne, u zavisnosti od proizvoda) , tada oni nisu Verbatim mediji uopšte, i treba ih izbegavati, jer može da se desi da ne zadovolje čak ni tipične standarde kućnog arhiviranja.

Ažuriranje 2: (19 sept. 2007) Prošlo je gotovo godinu dana od kako sam napisao ovaj članak. Moje preporuke za medije se nisu promenile, moje preporuke za DVD rezače jesu.

Plextor: jednom sam imao Plextor PX-716, bio je to odličan uredjaj, i mnogi smatraju da je to jedan od najboljih uredjaja ikad proizveden. U jednom trenutku sam preporučio da ukoliko nadjete neki koji je vredan kupovine to i učinite, ali oni su retki i spori u poredjenju sa Samsung uredjajima..

Samsung: Samsung trenutno proizvodi dva uredjaja koja vredi imati, Samsung SH-S222AB (SATA). Ovi diskovi imaju veliki broj pristalica preko CD Freaks foruma, i čini se da je to dobra kupovina pošto Plextor nije više u opticaju.

Ažuriranje 3: (26 juli 2009) Prošlo je već neko vreme od kako nisam ažurirao ovaj članak. Pioneer više ne proizvodi rezače vredne upotrebe. Samo kupite Samsung rezače na linku koji sam postavio gore. Ja koristim dva Samsung rezača, pošto je moj PX-716 konačno crkao posle više godina upotrebe.

Moja preporuka za TY i Verbatim se nije promenila, a pretpostavljam da nikad i neće; DVD medij se neće značajno promeniti nadalje. Bluray , po mom mišljenju, nije vredan prelaska, ukoliko ne skladištite podatke koji zahtevaju merenje u terabajtima.

Kada Bluray bude vredan prelaska, ja ću napisati nastavak ovog članka o tome. Visok kvalitet jednoslojnog medija će morati da padne na ispod 50 centi po komadu, Bluray rezači će morati da postanu sveprisutni (slično kao što su DVD rezači sada) pre nego što se to desi. Ja mislim na 2011 godinu i kasnije.

Ažuriranje 4: (3 avgust 2010) Taiyo Yuden je kupio JVC Media brand i sada posluje pod imenom JVC Advanced Media brand. Sada može da se kupi TY unutar JVC kutije i da se dobije uobičajen TY kvalitet. Ovaj sajt sadrži konverziju parcijalnih brojeva.

JVC nije kupio Taiyo Yuden, i Taiyo Yuden ima punu kontrolu ovog novog ulaganja. Oni su uglavnom kupili njihovo ime, tako da mogu da stave na proizvode TY na rafovima širom sveta.

SuperMediaStore.com prodaje gotovo sve proizvode JVC Advanced Media brendirane sa TY u zamenu za stari TY brend.

Ažuriranje 5: ( 27septembar 2011) Nekoliko ljudi me je pitalo o tome kako funkcioniše skeniranje PIE/PIF .

DVD-R i DVD+R oba angažuju dva stepena faze korekcije greške.

PIE (Parity Inner Error) samo označava da je korekcija greške korišćena, PIF (Parity Inner Failure) znači da je greška bila nepopravljiva, koristeći unutrašnji ECC blok, ali još uvek može da se povrati koristeći spoljni ECC blok. Na alatima koji daju prosečne/maksimalne/ukupne, maksimalne PIE vrednosti iznad 140, ili maksimalne PIF vrednosti iznad 4* znači da disk treba da bude zamenjen, ali podaci najverovatnije još nisu oštećeni.**.

Da bi narezivanje bilo smatrano još uvek mogućim, potrebno je da maksimalni PIE bude ispod 20, a maksimalni PIF 3 ili niži.

Diskovi neće zastareti ni posle 4 godine, ali će se pad PIF/PIE vrednosti povećati posle 6 meseci, i ne čini se da će se ponovo uvećati u periodu od 5-10 godina, u zavisnosti od sredine skladištenja.

Ukupne vrednosti za PIF mogu da budu visoke 100k i još uvek imati 20, a ukupna vrednost PIF može biti visoka 1000, ali imati maksimum ispod 3. Maksimalni PIE se smatra uglavnom fatalnim iznad 280 i može dostići visinu 1664, a maksimalni PIF može dostići visinu 208*.

DVD+R uglavnom će zadržati niže vrednosti zbog više vrednosti korekcije greške.

* Neki alati i/ili rezači neće iščitati vrednosti iznad 4 za PIF.

** Neki alati i/ili rezačii takodje iščitavaju PO (Parity Outer) nepopravljive greške. Ovo važi za svako čitanje koje ima maksimalni PIF iznad 4. To uglavnom ukazuje na nepopravljivu grešku podataka, koja može uticati na , (ako sam dobro izveo računicu ) 36k podataka (iako to ne znači celih 36k podataka koji su oštećeni, već da je oštećenje unutar tih 36k). To još uvek ne ukazuje da je disk neočitan, neki izvrsni alati mogu pokušavati višestruko očitavanje, u naporu da se dostigne validno čitanje ili različita netačna čitanja, koja mogu da se stope sa validnim očitavanjem.




Published (Last edited): 04-10-2012 , source: http://adterrasperaspera.com/blog/2006/10/30/how-to-choose-cddvd-archival-media