Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Kratki istorijat računarstva - Operativni sistemi

©© Copyright 1996-2005, Stephen White

 

1970 Započeo je razvoj UNIX operativnog sistema. Kasnije je izašao kao C izvorni kod da bi se pomoglo pri portabilnosti, a kasnije verzije su dostupne za različite računare, uključujući IBM PC. On i njegovi klonovi (kao što je Linux) se još uvek široko koriste na mreži i Internet serverima. Prvobitno su ga razvili Ken Thomson i Dennis Ritchie.
1975 Unix je izašao na tržište (videti 1970).
1980 - Octobar

Počeo je razvoj MS-DOS/PC-DOS-a. Microsoft (poznat uglavnom po svojim programskim jezicima) je angažovan da napiše Operativni Sistem za PC, a Digital Research (Digitalni Istraživači) nisu uspeli da dobiju ugovor (kruže mnoge legende šta je pravi razlog za to). DR-ov Operativni Sistem, CP/M-86 je kasnije isporučen, ali je zapravo bilo lakše prilagoditi DOS-u starije CP / M programe nego CP/M-86, a CP/M-86 košta 495 dolara. Kako Microsoft nije imao operativni sistem na prodaju, kupili su DOS računarski proizvod od Seatle Computer Products, koji je napisao Tim Paterson ranije te godine (86-DOS je takođe poznat i kao Q-DOS, Quick & Dirty operativni sistem; to je bila manje-više, 16-bitna verzija CP/M -a). Prava su zapravo kupili u julu 1981. Zna se da je IBM našao preko 300 bagova (greški) u kodu kada su podvrgnuli operativni sistem svom testiranju, i da su ponovo pisali većinu koda.

TDOS 1.0 Tima Patersona je 4000 linija od sastavljača (asemblera).

1981 - Avgust 12

MS-DOS 1.0., PC-DOS 1.0.

Microsoft (poznat uglavnom po svojim programskim jezicima) su unajmljeni od strane IBM-a da napišu operativni sistem, i oni su kupili program koji se zove 86-DOS od Tima Patersona koji je labavo zasnovan na CP / M 80. Finalni program iz Microsofta je na tržište izašao od strane IBM-a kao PC-DOS i od Microsofta kao MS-DOS, a saradnja na sledećim verzijama se nastavila sve do verzije 5.0 1991-e.

U poređenju sa modernim verzijama DOS verzija 1 je bila veoma skromna, najvidljivija je razlika bila u prisustvu samo 1 direktorijuma, korenskog direktorijuma, na svakom disku. Poddirektorijumi nisu bili podržani sve do verzije 2.0 (mart, 1983).

MS-DOS (i PC-DOS) su bili glavni operativni sistemi za sve IBM PC - kompatibilne računare do 1995 kada je Windows '95 počeo da preuzima tržište, i Microsoft je okrenuo leđa MS-DOS-u (ostavljajući MS-DOS 6,22 iz 1993-e, kao poslednju pisanu verziju - iako je DOS Shell u Windowsu '95 sebe nazivao MS-DOS verzija 7.0, i ima neke poboljšane karakteristike kao što je podrška dugog naziva datoteke). Prema Microsoftu, 1994.godine, MS-DOS je pokretao oko 100 miliona računara širom sveta..

1982 - Mart MS-DOS 1.25, PC-DOS 1.1
1983 - Mart MS-DOS 2.0, PC-DOS 2.0
Uvedena od IBM XT-a, ova verzija uključuje strukturni hijerarhijski pod-direktorijum u UNIX stilu, i menja način na koji se programi mogu učitavati i pristupati fajlovima na disku.
1983 - Maj MS-DOS 2.01
1983 - Octobar PC-DOS 2.1 (za PC Jr) Kao PC Jr on nije imao veliki uspeh i brzo je nestao sa tržišta.
1983 - Octobar MS-DOS 2.11
1984 - Avgust MS-DOS 3.0, PC-DOS 3.0
Izdat za IBM AT je podržavao veće hard diskove, kao i HD 5” floppy diskete (1.2 MB).
1985 - Mart MS-DOS 3.1, PC-DOS 3.1
Ovo je prva verzija DOS-a koja je pružala podršku mreži i davala neke nove funkcije za rukovanje umrežavanjem.
1985 - Octobar Verzija 2.25 je uključivala podršku za skupove stranih slovnih karaktera, i izašla je na tržištu Dalekog Istoka.
1985 - Novembar Microsoft je lansirao Windows. Nije bio baš naširoko korišćen sve do verzije 3, objavljene 1990-e, jer je Windowsu trebao DOS da se pokrene i tako da to nije bio ceo operativni sistem (do Windowsa '95, objavljenog 21. avgusta 1995.) To je tek pružalo G.U.I. sličnu onoj na Macintoshu, u stvari, tako sličnoj da je Apple pokušao da tuži Microsoft za kopiranje "izgleda i osećaja" njihovog operativnog sistema. Ovaj slučaj nije bio odbačen sve do avgusta 1997.
1985 - Decembar MS-DOS 3.2, PC-DOS 3.2

Ova verzija je bila prva koja je podržavala 3" diskete, mada samo one od 720KB. Verzija 3.2 je ostala standardna verzija do 1987, kada je verzija 3.3 izdata sa IBM PS / 2.

1987 Izašao je Microsoft Windows 2. Bio je popularniji od prvobitne verzije, ali to nije bilo ništa posebno. Podsećanja radi, Windows 3 (videti 1990) je bio prva stvarno korisna verzija.
1987 - April MS-DOS 3.3, PC-DOS 3.3
Izdata sa IBM PS / 2, ova verzija je uključivala podršku za HD 3" diskete(1.44MB). Takođe je podržavao hard disk particije, cepanje hard diska na 2 ili više logičkih drajvova.
1987 - April OS / 2 Pokrenut od Microsofta i IBM-a. Kasnije proširenje, OS / 2 Warp omogućilo jei 32-bitna poboljšanja hvaljena od operativnog sistema Windows 95 - ali nekoliko godina ranije, ali proizvod nije uspeo da dominira tržištem na način kako je to radio Windows '95 8 godina kasnije.
1987 - Octobar/Novembar Compaq DOS (CPQ-DOS) v3.31 je izdat da bi se nosio sa particijama diskova >32MB. Korišten od strane nekih drugih OEM, ali ne i distribuisan od Microsofa
1988 - Juli/Avgust? PC-DOS 4.0, MS-DOS 4.0

Verzija 3.4 -4x su zbunjujuće zbog nedostatka korelacije između IBM i Microsofta kao i SAD i Evrope. Proizvedeno je nekoliko verzija 'samo za internu upotrebu".

Ova verzija odražava povećanje hardverskih mogućnosti, podržavala je hard diskove veće od 32 MB (do 2 GB) i takođe EMS memoriju.

Ova verzija nije bila pravilno testirana i bila je prepuna bagova, izazivajući pad sistema i gubitak podataka. Prvobitno izdanje je bilo IBM-ovo, ali Microsoftova verzija 4.0 (koja je izašla u oktobru) nije bila bolja i verzija 4.01 je izašla (u novembru) da bi ispravila ovo, a onda i verzija 4.01a (u aprilu 1989) kao dalje unapređenje. Međutim, mnogi ljudi su bili nepoverljivi i vratili su se na verziju 3.3, dok su čekali kompletno ponovno pisanje (verzija 5 - 3 godine kasnije). Betina Microsoft verzija 4.0 je očigledno isporučena još '86 i '87-e.

1988 - Novembar MS-DOS 4.01, PC-DOS 4.01
Ova je popravila mnoge bagove koje smo videli u verziji 4.0, ali mnogi korisnici su se jednostavno prebacili nazad na verziju 3.3 i čekali pravilno ponovo napisanu i potpuno testiranu verziju - što se nije dogodilo sve do verzije 5 u junu 1991. Podrška za particije diskova >32MB.
1990 - Maj 22 Uvođenje Windowsa 3.0 Billa Gatesa i Microsofta. To je istinski multitasking sistem (ili bar pretenduje da to bude na računarima manjim od 80386, radeći u 'Real' modu). Sačuvao je kompatibilnost sa MS-DOS-om, na 80386 čak dozvoljava takve programe da rade više stvari odjednom - za šta oni nisu dizajnirani. Ovo je stvorilo pravu pretnju za Macintosh i uprkos sličnom proizvodu, IBM-om OS / 2, bio je veoma uspešan. Napravljena su razna poboljšanja, verzije 3.1, 3.11 - ali sledeći veliki korak nije došao sve do Windowsa '95 1995-godine, koji se mnogo više oslanjao na funkcije 80386-ice i pružao je podršku za 32-bitne aplikacije.
1991 - Jun MS-DOS 5.0, PC-DOS 5.0

U cilju promovisanja OS / 2, Bill Gates je koristio svaku priliku nakon njegovog izlaska da kaže "DOS je mrtav", ali je razvoj DOS 5.0 doveo do potpunog odustajanja od razvoja OS / 2.

Ova verzija je, posle nereda nastalog usled verzije 4, propisno testirana kroz distribuciju Beta verzije za više od 7.500 korisnika. Ova verzija je uključivala mogućnost učitavanja drajvere i TSR programa iznad granice od 640KB (u UMB i HMA), oslobađajući više RAM memorije za programe. Ova verzija označila kraj saradnje između Microsofta i IBM-a po pitanju DOS-a.

1991 - Avgust Linux je rođen sa sledećom porukom na Usenet.Newsgroup.com.os.minix:
Pozdrav svima koji koriste minix-
Ja pravim (besplatan) operativni sistem (to je samo hobi, neće biti
veliki i profesionalan kao što je GNU) za 386 (486) AT klonove.

Bila je to poruka finskog studenta, Linusa Torvaldsa, i taj je hobi izrastao, iz tih skromnih početaka, u jedan od u svetu najčešće korišćenih operativnih sistema nalik UNIX-u. On sada funkcioniše na mnogo različitih tipova računara, uključujući Sun SPARC i Compaq Alpha, kao i mnogim računarima baziranim na ARM, MIPS, PowerPC i Motorola 68000.

Godine 1992, GNU projekat (http://www.gnu.org/) usvojila je Linux jezgro za upotrebu na GNU sistemima, dok su čekali da bude završen razvoj sopstvenog (Hurd) jezgra. Projekat GNU ima za cilj da pruži potpun i slobodan Unix-oliki operativni sistem, kombinujući Linux ili Hurd platformu sa kompletnim paketom besplatnog softvera da radi na njemu. U cilju da se dozvoli nošenje GNU imena, autorska prava Linux jezgra promenjena su u GNU Javnom Ugovor o Licenci (http://www.gnu.org/copyleft/gpl.html) 1. februara 1992.

1992 - April Uvođenje sistema Windows 3.1
1993 - Jul 27 Windows NT 3.1, prvo izdanje Windows NT serije, je izašlo. Njegovo ime je izabrano da odgovara trenutnoj verzij 16-bitne verzije operativnog sistema Microsoft Windowsa. NT je sadržavao potpuno novo "jezgro" u srcu operativnog sistema, i za razliku od NT Windows 3.x nije baziran na osnovu MS-DOS-a. Projektovan je tako da bude nezavisne platforme; prvobitno je ciljano razvijan za procesor Intel i860, ali je prilagođen za MIPS, a zatim i popularni Intelov procesor 80386. “Win32” API je razvijen za Windows NT, pružajući prirodnu 32-bitnu API sa kojom bi programeri -naviknuti na 16-bitne verzije operativnog sistema Microsoft Windowsa- bili na domaćem terenu.
1993 - Decembar

MS-DOS 6.0 Ovo uključuje program kompresije hard diska pod nazivom DoubleSpace, ali mala računarska firma naziva 'Stac' je tvrdila da je DoubleSpace delom kopija njihovog programa kompresije, Stacker-a. Nakon isplate odštete, Microsoft je povukao DoubleSpace iz MS-DOS 6.2, izdavajući novi program - DriveSpace - sa MS-DOS verzijom 6.22. U operativnom i programerskom interfejsu DriveSpace ostaje praktično identičan DoubleSpace-u. MS-DOS 6.22 ostaje poslednja izdata verzija MS-DOS-a, pošto je Microsoft usmerio svoje napore ka Windowsu '95. Windows '95 (i kasnije) DOS prijavljivati kao DOS 7 - i uključivati nekoliko poboljšanja, npr podršku za duge nazive datoteka.

1994 - Mart 14 Linus Torvalds je objavio verziju 1.0 Linux Kernela (jezgra).
1994 - Septembar PC-DOS 6.3 U osnovi on je isti kao verzija 5.0, ali ovo IBM izdanje je uključivalo više paketa softvera, kao što su Stacker (program koji je prouzrokovao Microsoftu toliko neprijatnosti) i anti-virusni softver.
1994 - Septembar 21 Microsoft je objavio Windows NT 3.5. On je uključivao mnoge karakteristike koje su nedostajale u originalnom izdanju 3.1, uključujući podršku za kompresovane fajlove i NetWare kompatibilnost.
1995 - Mart Linus je objavio Linux jezgro v1.2.0 (Linux'95).
1995 - Maj 30 Osnovna karakteristika Windows NT 3.51 je verzija koja podržava IBM Power PC procesor. Kašnjenja u izlaženju procesora su značila i kašnjenje u izlaženju Windowsa NT 3.51 (NT. 3.51 postoji samo zato što procesor nije bio spreman na vreme za NT 3.5) Dok su čekali na izlaženje procesora, razvojni tim je popravio greške u postojećoj kodnoj bazi. Ovo je činilo NT 3.51 pouzdanim, te zato i popularnim kod kupaca.
1995 - Avgust 21 [moguce. 23] Bill Gates i Microsoft lansirajuWindows'95. Za razliku od prethodnih verzija Windowsa, Windows '95 je kompletan operativni sistem - ne oslanja se na MS-DOS (mada neki ostaci starog operativnog sistema još postoje). Windows '95 je specijalno napisan za 80386 i kompatibilne kompjutere da bi oni "u potpunosti" koristili svoju 32-bitnu obradu i multitasking mogućnosti, pa je tako u nekim aspektima mnogo sličniji Windowsu NT nego Windows 3.x. I Windows 95 i Windows NT pružaju Win32 API za programere, a kada je Windows NT 4 izašao, imao je gotovo identičan korisnički interfejs sa Windowsom 95. Nažalost, u cilju održanja povratne kompatibilnosti, Windows 95 ne nameće istu zaštitu memorije i bezbednosne mere kao što to čini NT i tako pati od mnogo gore stabilnosti, pouzdanosti i bezbednosti. Uprkos tome što je izuzetno sličan po funkcijama OS / 2 Warp-u (proizvedenom od strane IBM-a i Microsofta nekoliko godina ranije, ali na tržište izašao pod IBM-om), Windows '95 se pokazao kao veoma popularan.
1996 Windows '95 OSR2 (OEM System Release 2) je izdat - delimično da bi popravio greške pronađene u izdanju 1 - ali samo za prodavce kompjutera sa novim sistemima. Postojala su zapravo dva odvojena izdanja operativnog sistema Windows 95 OSR2 pre uvođenja Windowsa '98, od kojih drugi sadrži i USB i FAT32 podršku - glavne prodajne prednosti sistema Windows '98. FAT32 je novi sistem evidentiranja (fajliranja) koji pruža podršku za disk particije veće od 2.1GB i bolje se nosi u borbi sa velikim diskovima (posebno u smislu izgubljenog prostora).
1996 - Jun 9 Pušten je Linux 2.0. 2.0 je značajno poboljšanje u odnosu na prethodne verzije: bio je prvi koji je podržavao višestruke arhitekture (prvobitno razvijen za Intel 386 procesor, sada je podržavo Digital Alpha i uskoro će moći da podrži Sun SPARC i mnoge druge) To je bila i prva stabilna jezgra za podršku SMP, kernel module, i još mnogo toga.
1996 - Jul 31 Windows NT 4.0 je izašao. Osnovna karakteristika je ažuriranje korisničkog interfejsa da bi odgovarao Windowsu 95.
1998 - Jun 25 Microsoft je objavio Windows '98. Neki američki advokati su pokušali da blokiraju njegovo puštanje, pošto je novi O / S interfej blizak drugim programima kao što su Microsoft Internet Explorer i tako bi efikasno zatvario tržište takvog softvera za druge kompanije. Microsoft je uzvratio pismom Beloj Kući, u kojem sugeriše da je 26 njegovih saveznika u industriji reklo da bi kašnjenje u izdanju novog O / S oštetilo američku ekonomiju. Glavne prednosti u prodaji Windowsa '98 bile su njegova podrška za USB i podrška za disk particije veće od 2.1GB.
1999 - Januar 25 Izašao je Linux Kernel 2.2.0. Broj ljudi koji koriste Linux se procenjuje na preko 10 milliona, čineći ga važnim operativnim sistemom ne samo Unix-ovog sveta, već i sve važnijim u svetu personalnih kompjutera.
2000 - Februar 17 Zvanični lansiranje Windowsa 2000 - Microsoftova zamena za Windows 95/98 i Windows NT. Tvrdilo se da je brži i pouzdaniji od prethodnih verzija Windowsa. To je u stvari naslednik NT serije, pa je kompenzacija za povećanu pouzdanosti u tome da neće moći pokrenuti neke stare DOS igrice. Da bi održali domaće tržište srećnim, Microsoft je takođe objavio Windows ME, najnovijeg člana serije 95/98.
2001 - Januar 4 Pušten je Linux 2.4.0.
2001 - March 24 Apple je objavio MacOS X. U njegovom srcu je `Darvin", Open Source operativni sistem na FreeBSD. Korišćenje ovog MacOS X, konačno pruža korisnicima Mac-a prednosti stabilnosti jedne zaštićene memorijske arhitekture pored mnogih drugih poboljšanja, kao što su preventivni multitasking. BSD baza takođe čini porting UNIX aplikacije za MacOS lakšim i daje Mac-ovim korisnicima interfejs kompletno opremljen komandnim linijama zajedno sa svojim GUI.
2001 - Octobar 25 Microsoft je objavio Windows XP - najnoviju verziju njihovog Windows operativnog sistema. Zasnovana na jezgru NT serije, ona je trebalo da sastavi NT/2000 serije i Windows 95/98/ME serije u jedan proizvod. Naravno, prvobitno su se nadali da će se to desiti sa Windowsom 2000, ali to nije uspelo. Ovaj propust se u velikoj meri desio zbog kompatibilnosti sa nekim starijim aplikacijama, posebno zbog problema koje su sa igricama na MS-DOS imali kućni korisnici. Windows XP duguje svoj uspeh delimično nekim poboljšanjima u kompatibilnosti, a delom i vremenu koje je prošlo - čineći mnoštvo nekompatibilnog softvera ionako zastarelim.
2003 - April 24 Windows Server 2003 je najnovija inkarnacija onoga što je počelo život kao Windows NT. Windows Server 2003, kao što samo ime sugeriše, ima za cilj servere, više nego radne stanice i kućne računare, koji spadaju u carstvo Windows XP-a. Bezbednost i pouzdanost su bili ključni ciljevi tokom razvoja i izdavanja Windows Servera 2003, što je od ključnog značaja želi li Windows da zameni UNIX sisteme koji služe mnogim preduzećima.
2003 - Octobar 24 MacOS 10.3 nastavlja da poboljšava MacOS X, sa velikim novostima u “Aqua-i” (korisničkom interfejsu), kao i poboljšanjima performansi i novih funkcijama.
2003 - Decembar 17 Izašao je Linux kernel 2.6.0. Mnoge funkcije iz uClinux (dizajniranog za ugrađene mikrokontrolere) su integrisani, zajedno sa podrškom za NUMA (koristi se u velikim, multi-procesorskim sistemima). Unapređeni Scheduler (planer) i poboljšanje proširivosti pomažu Linuxu da održi svoju reputaciju da može da radi na sve; od malih ugrađenih uređaja do velikih servera za preduzeća, pa čak i ‘mainframe’ računara. Kao i uvek, podrška za nove klase hardvera je značajno poboljšana.
Published (Last edited): 26-02-2013 , source: http://trillian.randomstuff.org.uk/~stephen/history/timeline-OS.html