Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Ludorije sa semantikom: Inovativan Intervju sa pionirom semantike, Ora Lassila

Postavljeno 3. Februara , 2012 | 3 Komentara

Čekajući da razgovara sa nekim, interesantnim i inspirativnim, o Semantic Web and Innovation, Ora Lassila , član savetništva borda World Wide Web Consortium (W3C) kao i Senior Architect and Technology Strategist za Nokia‘s Location and Commerce Unit, očekivao je da će to pre biti muškarac.

Veliki deo karijere Ora je fokusirao na Semantic Web i kako se ona primenjuje na mobilno i sveprisutno računanje u Nokia Research Center (NRC), gde on, između ostalog, upravlja ‘Wilbur’, the NRC’s Semantic Web toolkit . Zamislite koliko je ovo impresivno, ali i pored toga, što sam više istraživao o Ora, sve više sam bio fasciniran njegovom karijerom i njime samim.

Ora je jedan od organizatora Semantic Web , radeći u tom domenu od 1996. god. On je koautor (zajedno sa Tim Berners-Lee i James Hendler ) do danas, najviše citiranog rada iz ove oblasti, ‘The Semantic Web’. Ora je čak radio i na sistemu predstavljanja znanja ‘SCAM’, koji je bio, 1999.god, na probi kod NASA Deep Space 1.

Ciljajući ka našem prisustvu i prezenatciji na Berlin Semantic Tech and Business Conference , Michael - pravi ‘tech head’ of KimmiC – i ja smo bili veoma zadovoljni što nam je Ora, ‘the Mac Daddy’ of the Semantic Web, posvetio toliko vremena. nadam se da će vam naš razgovor sa njim biti podjenako interesantan kao i nama!

[Italik slovima sam označio Majklova pitanja Ori tako da nam možete razlikovati - iako smatram da će to postati očigledno tokom čitanja - uživajte!]

Ora Lassila (fotografija: Grace Lassila)

Ora Lassila: Poglavlje 1 serije intervjua - Br.13

Hajde da započnemo tako što ćemo uopšteno govoriti o Innovation, a onda ćemo lagano preći na Semantic Web u toku razgovora. S obzirom da je ovo Innovation Interview Series, osnovno pitanje je uvek: kako vi definišete Innovation?

Dobro pitanje. Jer samtram da mnogi ne razlikiju ‘innovation’ i ‘invention’.

Za mene, ‘innovation’ je nešto što ne uključuje samo nove ideje ili ideju, već takođe ispraća razvoj i primenu istog. Možete izumeti pametne, nove stvari, ali ako ne smislite kakvu će to imati primenu, daleko ste od cilja.

Koliko su važne “innovation” u vašoj karijeri, sve do danas; i šta smatrate da je sadašnje stanje, razvoj?

Važne su. Veliki deo mog radnog veremana proveden je u istraživačkoj labaratoriji, gde je samo izumevanje novih stavri bilo manje poletno koliko prezentovanje tih stvari korporaciji koja ima način da dalje isprati promociju i primenu.

Tako reći, naučio sam da je tehnološki transfer ne samo puko predstavljanje konkretnog dela u tehnologiji, softverskoj na primer, i dalje propraćanje do nekoga ko odrađuje produkciju. Već je transfer složen, i podrazumeva praćenje nacina na koji ljudi u tvojoj okolini - i van tvoje organizacije - posmatraju i vide svet.

Smatram da neki od mojih ranih radova na Semantic Web potpuno odgovaraju ovoj definiciji. Tako da su pisanje, izdavanje i razgovor sve validne funkcije. Ne možete nekome reći šta da uradi, već, moraju želeti da to urade.

Koje su glavne prepreke, po vašem mišljenju, ka uspešnoj inovaciji?

Ne zezam se kada kažem da je najveća prepreka sama komunikacija. Tj, moramo naučiti da sprovodimo naše ideje bolje da bi bili u stanju da ubedimo ljude i inspirišemo ih. Imam mnogo još o ovoj oblasti da naučim.

Ko i šta vas inspiriše? Gde pronalazite inspiraciju?

Nemam dobar ili definitivni odgovor na to. Kada sam bio mlađi inspirisao me je španski avijatičar Juan de la Cierva čije su napredne ideje o letelicama - ‘autogiro’ – popločale put ka upotrebi heliokoptera. Iako su heliokopteri mnogo više komplikovanija i kompleksnija tehnologija nego što je de la Cierva originalan izum.

Juan de la Cierva y Codorníu, 1st Count of De La Cierva

Inspirisan sam jednostavnošću...Želim i težim tome da stvorim dela koja su jednostavna, ili bar ne komplikovanija nego što bi to trebalo biti.

Koji su, po vašem mišljenju, trenutni trendovi u inovativnoj tehnologiji?

Volim otvorenost, stvari kao što su, Open Access i deljenje podataka kao deo naučnog procesa. Nadam se da vidimo fundamentalnu promenu načina izrade istraživanja. Napredovali smo do tačke gde su mnogi problemi kompleksni tako da prevazilaze mogućnosti bilo kog istraživača ili čak grupe istražitelja i njihove sposobnosti.

Takođe, na temu otvorenosti, volim neke od skorašnjih istraživanja kod open government , e-Government, i slično.

Koje su neke od najboljih mobilnih tehnologija koje ste videli da su skoro prikazane?

Veoma sam oduševljen činjenicom da mnoge mobilne tehnologije - naročito GPS, itd. – jesu osnov za mnoge usluge fizičkog sveta. Postoji mnogo upotreba lokacija informacija, upotreba koje koje mi olakšavaju svakodnevni život.

Štaviše, ako postignemo da mobilni urađaj bolje razume sadržaj, ne samo u geografskom smislu već i posmatranjem fizičkog sveta (pokreta, zvuka, itd.), bolje ćemo upotrebaljavati aplikacije i usluge.

Da li smatrate da smo u “zbrkanom” svetu koji premošćava veliki uticaj koji telcos ima na infrastrukturu?

Ne smatram da telcos stavlja “omču oko vrata”. Oni su važan servis i važna investicija infrastrukture bez koje se ne može živeti.

Takođe su nam potrebne stvari kao što je ‘net neutrality’ da bi se uverili da ova infrastruktura stvrano doprinosi ljudima na otvoren i nedeskriminativan način. Takođe sam zabrinut i za druge pravno potkovane pokušaje [SOPA, PIPA , ACTA ] koji će (možda nenamerno) poremetiti tehničke funkcije interneta.

Čini se da su trenutni veb bazirani modeli bazirani na ideji da poslovi imaju pravo da bilježe sve o potrošačima/korisnicima i da kasnije od ovih informacija profitiraju. Da li smatrate da je to održivi poslovni model, ili da li smatrate da će korisnici/potrošači početi da veruju da oni, i njihovi podaci, vrede nešto i da će tražiti određenu nadoknadu?

Postoji samo nekoliko fundamentalno različitih poslovnih modela na mreži, tako da vidim da bi poslovi želeli da naplate korisničke podatke. Samo je pitanje trenutka dok se korisnici ne opamete i shvate važnost svojih sopstvenih podataka. Smatram da bi trebalo da ciljamo na “poslovne ugovore2 gde svaka strana ima koristi. Tu su uključene i konkretne koristi korisnika, na način kada je korisnik bona fide poslovni partner, a ne samo neko od koga skupljamo podatke.

Važno je razumeti da ovde nije u pitanju samo to kako neki korisnički podaci mogu biti zloupotrebljeni, već i o korisničkoj privatnosti. Srećom radim za organizaciju [Nokia] koja ozbiljno shvata korisničku privatnost.

Imate fascinantnu istoriju, i deluje da ste ste ušli u srž Semantic Web od samog početka.

Na samom početku, da. Može se smatrati da to radim duže nego što izraz uopšte postoji.

Godine 1996. otišao sam da radim za MIT...Taman su me primili u Nokia, a oni su želeli da pošalju nekoga u MIT kao gostujućeg člana fakulteta. Tako da sam radio u Tim Berners-Lee timu, i jednoga dana me je pitao šta nije u redu sa mrežom.

Tim Berners-Lee

Jednostavno pitanje.

Da, ništa uznemirujuće.

Rekao sam: “Nadam se da sam u stanju nešto da sagradim”, - onda su pozvani agenti, autonomni agenti - i onda sam ja rekao: “Nisam u stanju to da uradim, jer mreža je napravljena za ljudski rod i u cilju njihove uoptrebe. Stvarno bih, stvarno bih voleo da vidim mrežu koja je uobličena za upotrebu automatskih sistema.”

Onda je on [Berners-Lee] rekao: “Je, to je to! Sada, kako to da popravimo?”

A ja sam rekao: “Hajde da pokušamo knowledge representation i da to primenimo na veb tehnologiju.” Jer “knowledge representation” je grana artificial intelligence koja ima dugu istoriju uzimanja informacija i njihovog predstavljanja na takav način da možete i izvući neku pouku odatle...takve stvari. Dogovorili smo se da ja to istražim, i na taj način sam ušao u celu priču.

Naravno radio sam na mnogo projekata pre toga, koji uključuju ontologies i poznavanje predstavljanja, koje se nije obavljalo na mreži. Glavni problem je bio u tome što mreža još u pravom smislu nije bila napravljena.

Postojao je Cyc i neke druge AI [Artificial Intelligence - veštačka inteligencija] stvari pre toga...

Cyc je veoma dobar primer pokušaja da se sagradi velika ontologija koja prevazilazi uobičajeno zdravorazumsko znanje. Postoji mnogo primera sistema koji koriste ontologije na jedan ili drugi način. Cyc je bio veoma ambiciozan projekat, i na taj način da pokrije mnoge teme koje su vezane za opšto ljudsko poznavanje.

Radio sam na mnogo projekata u prošlosti koji uključuju ontologiju kod stvari kao što je planiranje industrijske produkcije, ili planiranje logistike. Tako da je pravo pitanje, da li ste u stanju da napravite model sveta koji je dovoljno bogat i dovoljno precizan da sistem može to znanje da iskoristi da bi mnoge stvari planirao. U mom slučaju to su bili planovi ili da se pokrene industrijska produkcija, ili veliki resursi logistike..

Daleko, daleko ste bili ispred svih..najmanje deset godina. To je neverovatno!

Neko smatra i mnogo više..

Smatram da su u to vreme ljudi uglavnom pokušavali da razumeju osnove HTTP i web servers . Ako posmatrate na široke interese, naročito softverske provajdere u to vreme. Pretpostavljam da je tajmnig bio pravi. Ali i sada je pravo vreme.

Da, mislim da smo u boljoj poziciji sada, a videli smo i mnogo primena i prihvatanja Semantic Web technologje poslednjih godina.

Smatram da su elementi semantike sjajni. RDF, na primer, je najbolji način objašnjavanja nečega. Ne možete da provalite način na koji semantika govori o nekome, dok interpretaciju kod XML možete lako da razlučite.

Gubim se kada se krene ka ontologijama. Da li smatrate da to “deljenje poruke” pomaže pri primeni? Na primer, možete da koristite ontologije, ali takođe postoji i deo semantike koji je sjajan samo za “uobičajene poslove”?

Smatram da postoji širok spektrum mogućih načina primene tehnologije. Siguran sam da ste videli diagrame tako zvanog layer cake , i mnoge slojeve tehnologije koji se nalaze jedan preko drugog.

“]

A Semantic Web Stack (layer cake) [sliku je napravio Tim Berners-Lee

Smatram da je na vama da odlučite koliko duboko u te slojeve želite da prodrete. Postoji mnogo aplikacija gde će vam veoma laka primena nekih načina osnovne tehnologije doneti benefit. A, opet, postoje drugi problemi gde zapravo želite da podelite mnoge stvari iz vašeg domena interesovanja i domena izvršnog koda... za takve stvari, grabljenje znanja u obliku potencijalno veoma komplikovane onkologije može biti dobra polazna tačka.

Moj stav prema ontologijama je potpuno isti kao što trenutno imam ka enterprise software provajderima… Ako govorimo o masovnom usvajanju, kao kontru posebnom, specifičnom usvajanju, svaki pojedinačan komad - da li je u pitanju klasa ili tabela podataka - vi nagonski smanjujete vaše usvajanje. I jednom kada dođete do viših nivoa, ne bi trebalo da smatrate da ste jedina osoba koja na pravi način posmatra svet, iako koristite iste podatke. Mislim da govorimo o istoj stvari…

Potpuno. Interesantna stvar o trenutnim preduzećima softverskih provajdera, smatram, da je jedan način posmatranja sveta. Postoje klase kada kompanije moraju da promene način poslovanja i da prihvate poslovni softver [trenutno dostupan].

Imate dva izbora: ili radite sve na njihov način ili potrošite nekoliko miliona i opet sve radite na njihov način.

Smatram da postoji mogućnost, korišćenjem ovih Semantic Web technologija, da se dođe do fleksibilnijih informacija i sviđa mi se ta ideja.

Poslednjih godina naročito sam se zainteresovao za mogućnost deljenja informacija. Kada počnete da razmišljate o deljenju veoma je opasno da imate kompleksno, striktno definisanu semantiku. Jer, kao što si rekao, drugi ljudi na drugačiji način interpretiraju stvari.

Ali vi želite da stanete nečemu na kraj. Razumevanje nečega o [tim] informacijama daće vam osnovicu za interne operacije. I onda, možete da radite “bolje” interne operacije ako imate bolju definiciju značenja informacija.

Slazem se sa vama oko razumevanja informacija. Ali smatram da se sve stvari raspadaju - i takodje posmatrajuci jezicki poslovni model i dodatke - kada se priblizite procesuiranju te informacije, i onda se ona brzo raspadne.

Upravo tako. Proveo sam nekoliko godina, na pocetku prethodne dekade, radeci na velikom Semantic Web programu istrazivanja koje je osnovalo DARPA [Defense Advanced Research Projects Agency]. Bio sam deo napora da bi se videlo da li se mogu korisiti ontoloske tehnologije kao model mreznih usluga.

Da li je taj DAML i dodaci takvi?

Upravo; DAML, i DAML-S usluga. Veoma smo brzo dosli do procesa modelinga ; a te stvari su veoma teske postale....

Veoma brzo.

Naravno. Smatram da na tome jos treba raditi.

Tradicionalan pristup bilo kom procesno orijentisanom postupku jednostavno ne funkcionise ako nemate uparen i kontrolisani domen. Ali, takodje, smatran da ima mnogo razlicitih nacina pokusavanja da se rese isti problemi, a da se ne mora doci do tog nivoa.

Smatram da je stvar koja nedostaje iz cele kolekcije Semantic Web specifikacija jeste pojam akcije...nacin ponasanja. Tesko je to oblikovati, ali zato smatram da se na tome mora vide raditi.

Mi [KimmiC /FlatWorld ] smo preuzeli vise hibridni pristup, tako da koristimo stvari kao sto je REST arhitektura, i mnogo drugih stvari iz poslovnog sveta, u smislu originalnosti i odobravanja.

Naravno. Ni na jedan nacin ne upucujem da se koristi WS_* kolekcija tehnologija. Nisam njihov veliki fan.

Pregledao sam sve SOAP stvari i postoji mnogo problema...kao sto je primena poslovnog modela. To je nocna mora kod primene tih tehnologija. Cek je veca nocna mora load balance .

U pravu ste.

U sustini, ako trazite dinamican odonos - da li je to u poslovanju ili drugim oblastima - oni su neprimenjivi kod ovakvih stvari. Uvek su dizajnirani da imaju kontrolu nad velikim domenima; sto je potpuno tacno kada su u pitanju primene aplikacija. Smatram da su promasili cilj.

Takodje, smatram da je mreza najbolji primer slozene, masovno koriscene aplikacije; i da moramo vise da joj posvetimo paznje, kao npr. “To je model”, i da na tome kasnije moramo raditi.

Naravno. Mislim da je 20 godina postojala rasprava o tim ad hoc preduzecima, ili kolekcijama manjih kompanija, i oko toga da li su one u stanju da se brzo organizuju za odredjenu misiju [svrhu]. Ali mislim da te tehnologije, kao sto ste rekli, nisu pravi odgovor.

Kada ste napisali vasu 2009 poziciju primetili ste da pre jezika, veci problem sa kojim se suocavamo jesu primene Semantic Web pod 1. Prodaja ideje; i pod 2. pristojan korisnicki interfejs .

Zasto smatrate da je to bilo tada; i da li se vase misljenje promenilo poslednjih nekoliko godina od kada ste napisali taj rad?

Semantic Web tehnologije su dobro pozicionirane kada ne morate neophodno sve da predvidite - npr. o uslovima i kontekstu kada se aplikacija koristi, ili koja vrsta podataka bi bilo pogodna. Kao kada bi rekli da su ove tehnologije za probleme sa kojima cemo se tek susresti. Zvuci kao sala, ali nije, i problem kod “prodaje” Semantic Web tehnologija cesto je cinjenica da kada se problem razjasni, postoji mnogo mogucih tehnologija koje se mogu koristiti da se to resi.

Problem koji sam ja imao sa korisnickim interfejskom i sa iskustvom korisnika je sledeci: Semantic Web tehnologije– ili generalno “ontoloske” tehnologije - daju nam nacin da predstavimo informacije na odredjeni nacin...to jeste, mozemo imati bogati model i predstavljanje sveta. Smatram da tehnologija korisnickog interfejsa ima nacin da se dobro izrazi. Ovo pitanje je povezano sa onim sto je ranije receno o nemogucnosti predvidjanja buducih situacija; pisanje softvera koji se moze nositi sa nepredvidjenim situacijama koje su naporne.

Sve sto sam rekao, ne volim termin ‘Semantic Web applications’. Korisnicima to nije vazno, ili ne bi trebalo da znaju nista o Semantic Web tehnologijama koje se koriste. To su samo korisne stvari u nasem alatu tokom razvijanja aplikacija i usluga.

Koji su glavni izazovi koji se moraju resiti da bi se ta dva problema spojila?

Stvarno tragam za novim modelima programiranja i nacinima fleksibilnosti. To nije samo tehnicki problem, takodje moramo da promenimo nacin na koji ljudi razmisljaju o softverima i razvoju aplikacija. Ja nemam srebrne metke kod sebe.

Kako vidite razvoj aplikacija u nekoliko narednih godina - ako se uporede sa trenutnim razvojem - jer kao sto ste pomenuli trebalo bi da promenimo nacin razmisljanja sa apliakcije koja “ima kontrolu” na onu koja samo ima interakciju sa podacima?

Smatram, opet, da je to nacin promene kako ljudi razmisljaju o razvoju aplikacije. I, sta vise, voleo bih da vidim promenu ka podacima koji ih nose sa odredjenom dozom definicije u semantici.

Ovo je jedna od kljucnih ideja Semantic Web, da mozete da dodjete do podataka, i ako ih ne razumete, postojace putokazi u samim podacima koji ce vas upucivati kako da pronadjete sta zelite.

Nacin na koji ja to vidim jeste da podaci ili dolaze iz odnosa podataka sa drugim podacima - ukljucujuci neke deklerative, masinski interpretisane definicije podataka, na primer, ontologija - ili su “uvezani” softverskim procesom podataka. Po mom misljenju, sto manje imamo, to ne valja, i sto vise imamo to bolje.

U predhodnim intervjuima rekli ste da ste primetili da korisnici imaju izreku “o tome na koji nacin posmatraju informacije.” Da li smatrate da bi korisnici trebalo da budu ukljuceni u proces oblinije upotrebe mrezne semantke? I ako je tako, kako?

Smatram da bi korisnici trebalo vise da traze. Da bi njihove potrebe trebalo da budu “potrebe trzista” na fleksibilniji nacin od same interakcije sa informacijama. Korisnicko iskustvo je izazov.

Kada smo kod ove teme, takodje zelim da naglasim kako sam nesrecan sa modernim poimanjem jedne “aplikacije”. Mnoge aplikacije koje sam posmatrao imaju tendenciju da budu mnogo bolje predstavljenje putem mreze, dozvoljavajuci unutrasnje spajanje razlicitih sadrzaja, itd. To se slaze sa onim sto sam ranije rekao o otvorenosti...

Postoji mnogo ljudi koji tvrde da mogu da povezu dva sistema veoma lako, ali to skoro uvek znaci na nivou podataka. To ne funkcionise u praksi kada preko toga primenjujete sadrzaj.

Voleo bih da vidim misljenje kada imamo parcijelnu interoperativnost medju sistemima, jer to je nacin na koji ljudstvo interaktuje.

To je nesto sto mi takodje posmatramo. Ja to vidim ovako: kada idem Evropom, govorim malo nemackog, malo francuskog. Nisam dobar u tome, ali moram poznavati makar malo semantike da bih dosao tamo gde zelim: da bih narucio pivo . Ne moram da razumem jezik u potpunosti, vec samo dovoljno, u kontekstu, da bih reagovao.



Kada govorimo o reagovanju...Ora, u kom pravcu se vas razvoj semantike odvija?

To je dobro pitanje. Sada radim na nekom problemu velike analize podataka.

Sa semantikom?

Nokia investira u siroku skalu semantike, na cemu upravo sada radim.

Trenutno trazim kako izcackati problem i nacin ponasanja. Ponasanje i pogledi pravca akcije nisu u potpunosti definisani u domenu Semantic Web, a ja bih stvarno zeleo da udjem u sistem dva informaciona sistema i nacina medjusobnog kontaktiranja, a onda da razumem na koji nacin saradjuju.

To je veoma ambiciozno.

Naravno. A nisam u potpunosti siguran da li ljudi razumeju da je to vazno pitanje koje bi trebalo pokrenuti.

O, to je veoma vazno pitanje koje bi trebalo pokrenuti; to je sta vise veliko pitanje...Opet, vi ste mnogo ispred same igre.

Pa, danas to smatram, u slucaju da zelite da spojite A i B sisteme, sto je skoro uvek veliki poduhvat. Dakle, to je direktno povezano sa pitanjem separacije informacija od aplikacija...mozete da povezete aplikaciju koju god zelite i da nesto od toga napravite. Kada govorimo o sistemu interoperativnosti, sada imamo situaciju gde ili imamo potpunu interoperativnost, ili nemamo nista...nema sredine.

Vise o Ori mozete saznati preko njegovog vebsajta , bloga i Twittera.





Published (Last edited): 27-01-2013 , source: http://kimmicblog.com/2012/02/03/antics-with-semantics-the-innovation-interview-with-semantics-pioneer-ora-lassila/