Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Oblast




Zadnji put ažurirano 14. oktobra 2011

Dodaci ovoj oblasti mogu se podneti za objavljivanje u: Međunarodni pregled informacione etike (IRIE)

Ova prezentacija je podeljena u tri poglavlja:

1.Temelji
2.Istorijski aspekti
3.Sistematski aspekti

1. Temelji

Uvod
1.1 Informaciona etika kao Primenjena etika
1.2 Informaciona etika kao Deskriptivna i emancipatorska teorija
1.3 Etika za Informacione stručnjake

Pogledati:
Kratka istorija informacione etike od Tomasa Froehlich

Kompjuterska i informaciona etika od Terrell Bynum.

Mi smo napraviti razliku između:

● Morala: običaji i tradicije
● Etike: kritički osvrt na moral
● Zakon:norme zvanično odobrene od državne vlasti ili međunarodnih političkih tela

1.1 Informacioni etika kao Primenjena etika

Informaciona etika se bavi etičkim pitanjima naročito u:

● Internetu (kibernetika; informaciona etika u užem smislu)
● informatici (kompjuterska etika)
● biološke i medicinske00 nauke (bioinformaciona etika)
● masovnim medijima (medijska etika)
● biblioteci i području informacione nauke( etika biblioteke)
● poslovnoj oblasti (poslovna informaciona etika)

1.2 Informacioni etika kao Deskriptivna i emancipatorska teorija

Informaciona etika kao:

● deskriptivna teorija koja istražuje uticaj moći vlasti na informativne stavove i tradicije u različitim kulturama i istorijskim epohama
● emancipatorska teorija koja razvija kritiku moralnih stavova i tradicija u oblasti informisanja na individualnom i kolektivnom nivou.To uključuje normativne aspekte.

Informaciona etika istražuje i ocenjuje:

● razvoj moralnih vrednosti u oblasti informisanja
● stvaranje novih moćnih struktura u oblasti informisanja
● informacione mitove
● skrivene protivrečnosti i namere u informacionim teorijama i praksama
● razvoj etičkih sukoba u oblast informisanja

1.3 Etika za informacione stručnjake

Obrazovni ciljevi:

● da se bude u stanju da se prepoznaju i artikulišu etički sukobi u oblasti informisanja
● da se aktivira osećaj odgovornosti u vezi sa posledicama pojedinačnih i kolektivnih interakcija u oblasti informisanja
● da se poboljšaju kvalifikacije za interkulturni dijalog, na osnovi prepoznavanja različitih vrsta informacionih kultura i vrednosti,
● da se pruži osnovno znanje o etičkim teorijama i konceptima i o njihovom značaju u svakodnevnom informacionom radu

2.Istorijski aspekti

Uvod
2.1 Zapadna tradicija
2.2 Druga tradicijama

Uvod

Studija informacionih etika u okviru različitih kulturnih tradicija, odnosno, ono što se može nazvati interkulturne informacione etike,je otvoren zadatak. Sledeći tekst daje neke nagoveštaje o Zapadnoj tradiciji.

2.1 Zapadna tradicija

U zapadnoj tradiciji etike informisanja imaju svoje korene u usmenoj kulturi antičke Grčke. Agora (pijaca i mesto okupljanja) i sloboda govora (grčki: parrhesia)bili su od suštinskog značaja za atinske demokratije. Cinici su kultivisali slobodu govora, kao poseban oblik izražavanja. Sokrat (469-399 pne), praktikuje svoje razmišljanje na javnim mestima i nikada ne objavljuje svoje argumente. Platon (427-347 pne) razmatra u svojim dijalozima prelaz iz usmene ka pisanoj kulturi. Pod uticajem hrišćanstva kultura knjige je razvijena koja je uglavnom usmeren na jednoj knjizi, naime Bibliji.

Pronalazak štampe od Gutenberga u 1455. i reformacija, koja je profitirala od toga, doneo je- nazad, u modernom periodu, ideju slobode komunikacije, koja podrazumeva slobodu komunikacije ideja sa drugima, ne samo u pisanom,već i u štampanom obliku.

Francuska revolucija je donela transformaciju privatnih biblioteka, koje su vlasništvo plemstva kao i crkve,u zajedničku imovinu. Projekti kao što su francuska Enciklopedija i javni pristup bibliotekama stvorili su novu svest o slobodi informacija, koja je kulminirala u princip slobode štampe, kao jedan od temelja modernih demokratija.

Zapadna tradicija informacionih etika od stare Grčke do početka 20. veka karakterišu dve ideje:

● sloboda govora,
● sloboda štampanih radova, a posebno sloboda štampe

Treći element se pojavljuje sada, u dobi umreženog sveta elektronskih informacija, odnosno

● sloboda pristupa / pravo na komunikaciju.

Pogledajti doprinose Svetski samit o informacionom društvu (WSIS)

2.2 Druge tradicije

Pogledati doprinose CATaC Konferencija o kulturnim stavovima prema tehnologiji i komunikaciji, kao i doprinose na Međunarodni ICIE simpozijum na Međunarodni pregled informativne etike (IRIE 2004/2)

3.Sistematski aspekti

Uvod
3.1 Ljudska prava i odgovornost
3.2 Etička pitanja u informativnoj proizvodnji
3.3 Etička pitanja o prikupljanju informacija i razvrstavanju
3.4 Etička pitanja o pristupu informacijama i širenja
3.5 Izgledi

Uvod Sledeći ideje su prvobitno inspirisane istraživanjem Tomas J. Froehlich: Anketa i analiza glavnih etičkih i pravnih pitanja sa kojima se suočavaju biblioteke i informacione usluge.IFLA izdanje 78, Minhen 1997, anketa pripremljena pod ugovorom br. 401.723.4 za Generalne Informacione Programe (PGI) od UNESCO-a.

Vidi takođe doprinose Svetski samit o informacionom društvu(WSIS).

3.1 Ljudska prava i odgovornosti

Osnova za etičko razmišljanje o odgovornosti informacionih stručnjaka su sledeći članci Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (UDHR, 1948):

● Poštovanje dostojanstva ljudskih bića (čl. 1)
● Povjerljivosti(član 1, 2, 3, 6)
● Jednakost mogućnosti (čl. 2, 7)
● Privatnost(čl. 3, 12)
● Pravo na zaštitu od torture ili svirepog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (čl. 5)
● Pravo na sopstvenu imovinu (čl. 17)
● Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (čl. 18)
● Pravo na slobodu mišljenja i izražavanja (čl. 19)
● Pravo na mirno okupljanje i udruživanje (čl. 20)
● Pravo na ekonomska, socijalna i kulturna prava neophodna za dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti (čl. 22)
● Pravo na obrazovanje (čl. 26)
● Pravo na učešće u kulturnom životu zajednice (čl. 27)
● Pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji se tiču bilo kog naučne, književne ili umetničke proizvodnje ( Čl. 27).

Informacioni stručnjaci imaju moralnu odgovornost u vezi sa korisnicima na mikro (pojedinci), meso (institucija) i na makro (društvo) nivou.

3.2 Etička pitanja informacione proizvodnje

Pitanje se odnosi na zaštitu intelektualne svojine koja je jedna od najvažnijih i najtežih etičkih, moralnih i pravnih u oblasti informacione proizvodnje. Različite tradicije u vezi sa tehnologijama i proizvodima su doveli do različitih zakona o zaštiti u različitim regionima sveta:

● Evropska tradicija naglašava moralna prava autora (droit d'auteur). Ona se odnose na ličnost autora i integritet i autorstvo njenog / njegovog rada kao i njen / njegov ugled.
● Anglo-američka tradicija naglašava imovinu ili ekonomska prava (copyright). Ova prava se mogu preneti. Prema ovoj tradiciji "originalna dela autora na bilo koji telesni način izražavanja" (17 USC deo 102 (a)) treba da budu zaštićena.
● Azijska tradicija(-e) smatra kopiranje kao stvar emulaciju vlasnika.Sukobi nastaju kada se nacionalni i međunarodni zakoni i moralne tradicije štite različite aspekte različitih medija.

Načini usklađivanja:

Bernska konvencija (1886, revizija) Štiti:knjige,skulpture, arhitekture ... Trajanje autorskog prava: život autora plus 50 godina. Pravi razliku između ekonomskog i moralnog prava: U slučaju da odobrim ekonomska odobrenja drugoj osobi, to ne uključuje moralna prava. SAD se pridružio konvenciji iz 1989.
● Universal konvencija o autorskom pravu (1952) (UCC). Zaštita je nacionalna i tiče se prava reprodukcije. Trajanje zaštite: život autora plus 50 godina. Obe su ugovori kojima upravlja Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO)
● Autorske direktive iz nacionalnih i multinacionalnih parlamenta (kao što su EU).

Izazovi:

Digitalizacija čini kopiranje i ponovno pravljenje (re-modeliranje) lakše. Internacionalizacija putem interneta menja dimenziju i perspektivnu nacionalnog zakonodavstva i kontrole. Ova nova situacija dovodi do pitanja kao što su: Da li informacije (sadržaja i / ili softver) mogu biti posmatrane kao intelektualne svojine?Da li bi trebao pojam razmene znanja da postane dominantan u odnosu na pojam svojine? Kako može javni pristup elektronskim informacijama biti zagarantovan?

3.3 Etička pitanja sakupljanja informacija i klasifikacije

Etička pitanja koja se tiču prikupljanja i klasifikacije informacija se odnosi na cenzure i kontrole. Odgovori na ova pitanja variraju istorijski u prema interesu političke, ekonomske, verske i vojne upotrebe moći i zloupotrebe cenzure i kontrole. Kulturne i moralne tradicije igraju takođe važnu ulogu u pogledu na primeru onoga što se smatra uvredljivim. Mi smo napraviti razliku između cenzure i selekcije:

● Cenzura podrazumeva aktivno isključenje informacija na osnovu verskih, političkih, moralnih ili drugih razloga
● Selekcija se odnosi na aktivnost biranja informacija prema ciljevima ustanove

Izborne procedure mogu biti bazirane u pogledu na određene grupe predmeta pitanja. To dovodi do gubitka etičke ravnoteže. Glavno etičko pitanje u ovom polju može se formulisati na sledeći način:

Da li postoje granice za intelektualne slobodu?

Želja da se isključi loša informacija je sama po sebi etičku paradoks koliko i bilo koje isključenja, ograničavanje intelektualne slobode, treba izbegavati.

Postoji tendencija u liberalnim društvima za manje kontrole. Ali, to dovodi do etičkih, kao i moralnih i pravnih sukoba. Etički kodeksi, kao i zvanični međunarodne izjave i sporazumi mogu da pomognu protiv proizvoljne cenzure i izbora pritiska.

Klasifikacioni sistemi, leksikoni, pretraživači i slični nisu neutralni.Ova ne-neutralnost se odnosi ne samo na činjenice koje su nužno pristrasne, već i na to da konkretne neetički predrasude nisu priznati kao takve. Problemi ove vrste nastaju na Internetu zbog velike količine informacija i različitim vrstama metoda pretrage i pretraživača.

3.4 Etički aspekti pristupa informacijama i širenja

Etička pitanja koja se tiču pristupa informacijama i širenja se odnose na probleme javnog pristupa i referentnih / brokerskeih usluge, kao i na (ljudsko) pravo na komunikaciju. Pitanje pristupa se može proučavati zasebno, kao i društveno pitanje.

Pogledati Deklaraciju o principima Svetskog samita o informacionom društvu (WSIS)

Individualci i grupe su zainteresovani za slobodan i jednak pristup informacijama kao i slobodnoj komunikacije (jedan-na-jedan, jedan-na-više, višena-jedan,više-više). Informacija je u mnogim slučajevima proizvod rada i ima ekonomsku vrednost koja treba da bude zaštićena. Pitanje je onda koja informacija od koga treba da bude slobodna (naknade). Problem edukacije korisnika je takođe povezan sa ovim pitanjem.

Pitanje pristupa kao društvenog problema se odnosi na problem stvaranja jednakih mogućnosti pristupa za nacije ili grupe nacija za izbegavanje jaza između bogatih informacija i informacionog društva siromašnih. Pravo da se komunicira, odnosno, pravo da se pročita(r2r) i pravo da se napiše (r2w) u elektronskom okruženju treba posmatrati kao ljudsko pravo.

Pitanje referentnih / brokerskih usluga može se proučavati u vezi sa institucionalizovanjem usluge kao i pitanje u vezi sa krajnjim korisnicima. Etički sukobi mogu nastati u vezi sa, na primer pravom na poverljivost i onim koje štiti život. Organizacije mogu da zatraže od informatcionih profesionalca da uklone poverljivost.

Informacioni stručnjaka bi trebalo da obaveste svoje korisnike o granicama svojih izvora i mrtoda.

Konačno,tu je i pitanje dezinformacije (ili informacije zloupotrebe) koja može da izazove velike (ekonomske) štet korisnicima.

3.5 Izgledi

Sva ova pitanja postaju sve više kritična kao rezultat globalizacije informacija na internetu. Pojavljuju se pitanja kao što su: Ko treba da kontroliše informacije (sadržaj i / ili softver) koje dolazi iz druge zemlje i / ili druge kulture? Kako mogu nacionalni zakoni, s obzirom da su geografski ograničeni, susretati sa izazovima u sajberprostoru?

Rešenja za ova pitanja se mogu naći na različitim nivoima:

Samokontrola:ovo je etičko rešenje koje je propagirano od strane Internet zajednice, posebno kroz korišćenje softvera.Njegov osnovni i najprimitivniji oblik je pristojnost. Druge vrste samokontrole su na primer rukovodjene unutar diskusione grupe preko moderatora. Sankcije, počevši sa flamingom, preko spama, možgu dostići nivo e-mail bombe. Konačno, tu su sajber anđeli koji brinu o (besplatno) pristojnosti samokontrole u mreži.
Kampanje:Poput Blue Ribbon ​​kampanje protiv raznih oblika diskriminacije i cenzure.
Kodeksi etike:različitih institucija i društava.
Pravni propisi:na nacionalnom, multinacionalnom i međunarodnom nivou (UNESCO, WSIS)
Tehnički propisi:kao što su filtriranje softvera i rejting procedure.

UNESKO opservatorija na informaciono društvo

Ciber-geografsko istraživanje:Analiza umreženog društva je osnova za etičko razmišljanje, na primer pitanja distribucije i pristupa informacijama i znanju.U Centru za napredne prostorne analize, Univerzitet Koledž London (inicijativa od strane Martin Dodge) je istraživao geografiju Interneta, weba i ostalog sajberspejsa.



Published (Last edited): 21-10-2012 , source: http://icie.zkm.de/research