Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

"Počnimo" Upustvo za kibernetiku

Pangaro Incorporated

 


Šta znači reč “kibernetika”?

"Kibernetika" dolazi od grčke reči koja znači “umetnost rukovođenja”.

Kibernetika znači imati cilj i preuzeti sve što je moguće da se taj cilj postigne.

Da bi ste znali da li ste postigli cilj (ili bar da li ste blizu) zahteva da imate “povratne informacije” ,
koncept koji je nastao iz kibernetike.

Od grčkog “kibernetika” nastao je latisnki izraz “guverner”. Pa sada sami izvedite zaključak.


Kada je počela kibernetika?

Kibernetika je proces operacije u prirodi koji je tu veoma du vrenenski period.

Kibernetika kao koncept društva nastao je od kada je Platon koristio da se odnosi na upravljanje.

U modernim vremenima, termin se rasprostanio jer je Norbert Wiener napisao knjigu pod nazivom "Cybernetics" 1948.godine. Njegov pod naziv je "control and communication in the animal and machine" (kontrola i komunikacija kod životinja i mašina). Ovo je bilo važno jer nema kontorle (a.k.a., akcije preuzete u nadi da će se postići cilj). Dakle, Wiener ukazuje na efektivne reakcije koje zahtevaju komunikaciju.

Wiener podtitl takođe ukazuje da i životinje (biološki sistemi) i mašine (ne biloški ili “veštački” sistemi) mogu da rade zavisnood sistema kibernetike. Ovo je bila eksplicitno priznanje oba ne živa i živa sveta, sistema koji oba imaju svoju svrhu. Strašna ideja te 1948. godine


Koja je konekcija izemđu “kibernetike” i “sajber prostora”?

Prema autoru William Gibson, koji je povezao termin "sajber prostor" 1982.godine:

“Sajber prostor” je iz grčke reči za navigaciju. Norbert Wiener je povezao “kibernetiku” oko 1948.godine da bi označio studiju “teleological mechanisms” [sistemi koji dovode do rešavanja ciljeva]. — NY Times Sunday Magazine 2007


Veštačka inteligencija i kibernetika: zar to nisu iste stvari?

Nikako. Nastavite da čitate. Zadivite vaše prijatelje.

Ovaj sadržaj je napisan za enciklopediju i za rano objašnjavanje nastajanja paragrafa. Uvek možete da preskočite linkove sa donje stranice ovamo ako želite da vidite video ili pročitate više o tome šta odrazumeva sajber prostor i šta on ima da kaže o kibernetici.

 

KIBERNETIKA - DEFINICIJA

Veštačka inteligencija i kibernetika: Zar to nisu dve iste stvari? Ili, zar nije jedna o kompjuterima, a druga o robotima? Odgovor na ova pitanja je empatičko, Ne.

Istraživanja Veštačke inteligencije (VI) koristi kompjutersku tehnologiju da bi izgradili inteligente načine; oni uzimaju u obzir implementaciju (tj, radni primeri) kao mnogo važniji rezultati. Praktikanti kibernetike koriste modele organizacije, povraćaj informacija, ciljeve i konverzaciju koja podrazumeva kapacitet i limi bilo kog sistema (tehnološki, bioločki i društveno); oni uzimaju u obzir snažne opise najvažnijih rezultata.

Polje VI je je počelo da se pokreće 1960. godine kao koncept univerzalnog takmičenja [Minsky 1967], kulturalni pogled mozga kao kompjutera i mogućnost digitalnih kompjuterskih mašina koji dolaze zajedno sa slikanjem budućnosti koja podrazumeva kompjutere koji su potuno inteligentni kao i ljudi. Polje kibernetike nastalo je kasne1940.godine kada je koncept informacija, povrtenih informacija, i regulacija [Wiener 1948]bio organizovan tako od određenih aplikacija u svetu inžinjerstva do uopšteno sistema, uključujući žive organizme, procese spstraknte inteligencije i jezik.

Poreklo "kibernetike"

Sam termin je postao popularan 1947.godine kada ga je Norbert Wiener iskoristio za imenovanje discipline nezavisne od ,ali srodne, sa disciplinama kao što su inžinjerstvo, matematika, biologija, neuropsihologija, antropologija i filozofija. Wiener, Arturo Rosenblueth, i Julian Bigelow trebali su ime za svoju disciplinu, i usvojili su grčku reč sa značenjem “umetnost upravljanja” da bi postigli integraciju ciljeva, predviđanja, akcija, povratnih informacija i odgovora na razne sisteme (izraz “guverner” je nastao iz istog korena) [Wiener 1948]. Rane aplikacije koje kontrolišu fizičke sisteme (ciljajući na artiljeriju, dizajniranje električnih kola i manevar primeraka robotaa) razjasnile su fundamentalna pravila ovog koncepta inžinjeringa; takođe i važnost društvenih sistema i softverske nauke od početka je bila prisutna. Mnogi istraživači od 1940.godine pa sve do 1960.godine radili su solidno u okviru tradicije kibernetike bez neophodnosti korišćenja termina, nešto nalik (R. Buckminster Fuller) ali manje očigledno (Gregory Bateson, Margaret Mead).

Limiti znanja

U radu na izvođenju funkcionalnih modela koji su uobičajeni za sve sisteme, rani istraživači kibernetike ubrzo su saznali da njihova “nauka primenjenih sistema” se ne može razdvojiti od “nauke koja posmatra sisteme” - jer smo mi ti koji posmatraju [von Foerster 1974]. Kibernetički pristup je uglavnom koncentrisan u okviru ograničenja onoga što već znamo: naše sopstvene subjektivnosti. Na ovaj način kibernetika je naziva “primenjena epistemologija”. Najmanje njena korisnost jeste proizvodnja korisnih opisa i naročito opisa koji uključuje posmatranje drugih opisa. Promena interesovanja u kibernetici sa “posmatrani sistemi” - fizički sistemi kao što je termostat ili kompleksni auto piloti - na “posmatranje sistema” - kao što su jezičko orijentisani sistemi kao nauka ili socijalni sistemi - naročito uključeni u posmatranje opisa, a u isto vreme održavaju podlogu povratnih informacija i informacija. Okvir kibernetike se može primenjivati na sam proces kibernetike. Promena se četo karakterizuje kao tranzicija od “prvonastale kibernetike” na “drugonastalu” kibrenetiku. Kibernetički opisi psihologije, jezika, umetnosti, izvođenja ili inteligencije (možemo i imenovati nekoliko) mogu se razlikovati od onih konvencionalnijih, strogih “naučnih” pogleda - iako i kibernetika može bit stroga. Zatim sledi implementacija softvera i/ili hardvera, ili dizajna društvenih, menadžemnta ili drugih klasa interpersonalnih sistema.

Poreklo VI u kibernetici

Ironično, ali logično, VI i kibernetika su izlazile i ulazile u modu i pod uticaj u potrazi za mačinskom inteligencijom. Kibenretika je počela sa prednošću u odnosu na VI, ali je VI dominirala između 1960. i 1985.godine, kada se ponovio neuspeh da se postigne težnja građenja “veštačke inteligencije”. Te otežavajuće okolnosti kod VI dovele su do obnovljene potrage za rešenjima koji su nadgledali prethodna rešenja kod kibernetike. Warren McCulloch i Walter Pitts su bbili prvi koji su šredložili sintezu neuropsihologije i logike koja je povezivala mogućnosti mozga i ograničenja Turing kompatibilnosti [McCulloch & Pitts 1965]. Euforija koja je pratila polje VI [Lettvin 1989] zajedno sa ranijim radovima zbrajanja neurona, ili kao što se to tada zvalo, percepcije. Ipak, moda brojanja popela se na potragu za percepcijom ranih 1960tih, pa je pratla dalja istraživanja kasnih 1980tih. Ipak, ovo nije trenutna moda kod neutralnih mreža kada se vraćamo na ono što je kibernetika bila. Mnogo modernog rada na neutralnim gnezdima polaže se u filozofskoj tradiciji VI,a ne na kibernetici.

Filozofija kibernetike

VI je predtsavljena na pretppostavci daje znanje komoditete koji se može smestiti unutar mašine, i da je primena takvog znanja na stvarni svet u stvari prava inteligencija [Minsky 1968]. Samo u okviru takve realne slike sveta može, na primer, semantička mreža i sistemi bazirani na pravilima da prate inteligentne mašine. Kibernetika je u kontrastu evulirala sa “konstrutivnog” pogleda na svet [von Glasersfeld 1987] gde se objekti izvlače iz deljenih dogovora oko značenja, i gde se informacije (ili neka inteligencija) predstavljaju kao atribut interakcije pre nego komoditet koji je pospremljen na kompjuter [Winograd & Flores 1986]. Ove razlike nisu samo semantičke po karakteru, već iz korena određuju izvor i pravac pretrage izvedenih ranji kod kibernetike, nasuprot VI, na primer.

(c) Paul Pangaro 1990

Naglašavanje filozovskih razlika između VI i kibernetike, koje su prikazane tako što se vidi kako svaki pojedinačni termin funkcioniše. Na primer, koncept “predstavljanja” se razume kao ralika u dvema poljima. Odnosi na levoj strani su uglavnom strelice i predstavljaju redukciju naslednu kod VI sa stanovište “realistične” prespektive koje se prikazuje pomoću nervnog sistema. Odnosi na desnoj strani nisu nasloženi po hijerahiji i nisu kružni da bi prikazali “konstrktivnu” perspektivu, kada je izumljen svet (kao kontrast na otkriće) sa stanovišta inteligentnih radnji u skladu sa društvenom tradicijom i pravljenjem deljenih značenja po hermetici (kružni, samodefinisani) proces. Primena ovih razlika je veoma dobra i daje pregled skorašnjih napora za produkcijom moždanih radnji [Hawkins 2004, IBM/EPFL 2004] koje održavaju korene u paradigmi “kompjuter je kao mozak”. Ovaj pristup ima ista ograničenja kao i digitalna simbolika, i nije niti laka za obajšnjenje, niti za reprodukciju, i funkcionisanje nervnog sistema.

Uticaji

Winograd i Flores kredit ima uticaja na Humberto Maturana, biologa koji je napravio koncept “jezika” i “živog sistema” kroz oko kibernetike [Maturana & Varela 1988], tokom menjanja opcija iz VI perspektive. On citira Maturana: "Učenje nije proces akumulacije predstvanika okruženja, već je to kontinuirani proces transformacije ponašanja kroz kontinuirano punjenje kapaciteta nervnog sistema kao sinteze. Povratak ne zavisi od nedefinisanih pokreta strukturalnih nedoslednosti strukture koja prestavlja celinu (ideja, slika ili simbol) ali sa strane funkcionalne sposobnosti sistema, kada se daju odreženi zahtevi, ponašanje koje zadovoljava data pravila ili koja posmatra klasifikovaće sve na osnovu prethodnog ponašanja.” [Maturana 1980] Kibernetika je direktno uticala na softver inteligentnog treniranja, znanja, kognitivnog modeliranja, kompjuterski podržanog kooperativnog znanja i neutralnog modeliranja. Korisni podaci su predstavljeni u svim ovim oblastima. Kao VI, ipak, kibernetika nije dovela do priznatih rešenja za problem mašinske inteligencije, ni čak za domene koji se tiču kompleksnih situacija kod metričkog simboličkog računanja. Mnogi bilingualni predmeti su proizvedeni sa zahtevom za familijarnim pristupom preko organskog života kao dela nekog softvera [Pask 1971].U međuvremenu, kada se istorija ponovila 1950tih, uticaji kibernetike su se osećali roz tešku i laku nauku, kao i kroz VI. Ipak ovo je era kibernetike - period kada je svo ljudsko znanje ograničeno percepcijom, našim znanjem i ubeđenjima - ovo je doprinos ovo polju. Moramo sačekati da bi smo videli da li će kibernetika biti vođa u konstrukciji veštačke inteligencije kao jedne od kompleksnosti nervnog sistema, ili samog mozga.

Kibernetika danas

Termin kibernetika se u većini slučajeva pogrešno koristi, iz dva ključna razloga. Prvo, identitie i granice su teško pojmljive. Priroda koncepta i same aplikacije, kao što je gore prikazano, čine svaku percepciju otežanom. Ovo važi čak i za profesionalce svvake vrste, pošto kibernetika nikada nije postala popularna disciplina; pre je njen kocept i stanovišta pretekli druge discipline, od sociologije do psihologije, do dizajniranja raznih metoda. Drugo, prednosti prefiksa "cyb" ili "cyber" što se odnosi na starije robote ("cyborgs") ili na Internet ("cyberspace") što dalje produbljuje značenje, sve do tačke ozbiljne konfuzije za svakoga osim za mali broj eksperata u kibernetici.

Ipak, poreklo i koncept kibernetike je postao veoma značajan, naročito od 2000.godine. Nedostatak uspeha VI za kreiranjem inteligentnih mačina je porastao kao i interesovanje prema tome šta sve mozak može da uradi [Ashby 1960] i ka alternativnim pogledima kognitivne biologije [Maturana 1970]. Veliko je priznanje vrednosti “nauke o subjektivnosti” koja objedinjava objektivne i subjektivne interakcije, uključujući konverzaciju [Pask 1976].Programeri ponovo otkrivaju uticaj kibernetike na tradiciju 20 veka i metoda ovdašnjih, tako i za ciljevima koji su rigorozni, interakcijama i ograničenjima sistema koji su ključ uspešnog razvoja kompleksnih proizvoda i usluga, kao što je usluga putem internet mreže, koja jedanas rasprostranjena. Pa onda, kao i kod socijalnog kriga, student istorije poseže sa viđe otvorenim pogledima nego što je to bilo moguće pre kibernetike, kao što nije bilo moguće interpretirati značenje i doprinose prethodnih era.

Ovakav kratak pregled ne može da prestavi opseg dubinu kibernetike, ali je čitalac podstaknut da uradi više istraživanja na ovu temu. Ima dobrog materijala, iako nekada nije autorativan, Wikipedia.org .





Published (Last edited): 15-04-2013 , source: http://www.pangaro.com/published/cyber-macmillan.html