Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Podrška vršnjaka: Kakvu ulogu može da ima Internet?


The following translation, "Podrška vršnjaka: Kakvu ulogu može da ima Internet?", can be found in its original English form at http://easi.cc/itd/volume4/number4/article2.html. This translation to Serbo-Croatian language was done by Jovana Milutinovich who is not employed nor sponsored by EASI, Information Technology and Disabilities (ITD) Journal or the author Sheryl Burgstahler.



REZIME



Potreba da se obezbedi pristup mentorima i odraslim uzorima za studente sa invaliditetom je dobro dokumentovana. Međutim, odnosi između vršnjaka takođe nude razvojne mogućnosti koje ne treba prevideti ili potceniti. Vršnjaci mogu delovati kao uzori, pružiti prijateljstvo, savete i informacije, promovisati osećaj pripadnosti i osnažiti jedni druge. Iskustva aktivne elektronske zajednice srednjoškolaca sa invaliditetom pokazuju da kompjuterski posredovana komunikacija (KPK) obezbeđuje okruženje gde se mogu doživeti vredni odnosi između vršnjaka.

Rezultati istraživanja o iskustvima učesnika sugerišu da KPK između vršnjaka može olakšati socijalnu izolaciju i unaprediti akademsku karijeru i ciljeve učenika sa smetnjama u razvoju.

UVOD



Mnogi mladi ljudi sa invaliditetom imaju nekoliko prijatelja i ograničenu podršku vršnjaka (Gotlib i Leiser, 1981.). Oni često prijavljuju osećaj odbačenosti i izolovanosti. Uticaj socijalne izolovanosti je dalekosežna, utiče ne samo na prijateljstava, već i na akademski uspeh i karijeru (Havken, Duran, i Keli, 1991). I na kraju, veća je stopa nezaposlenosti i niže su zarade kod osoba sa invaliditetom (Meknil, 1997).

Kako se približava kraj srednje škole, tako dolazi i do prestanka struktuirane sredine i sistema podrške pe fakulteta (Burns, Armisted i Keis, 1990) . U odnosu na ljude bez invaliditeta, osobe sa invaliditetom su manje spremne da odgovore na izazove odraslom dobu, još verovatnije je da nastavljaju da žive sa svojim roditeljima, nakon srednje škole, i da se angažuju u manjim društvenim aktivnostima (Mokša, Šumaker, Hejzel, Vernon, i Dešler , 1989.).

Studenti sa invaliditetom se retko podstiču da se pripreme za izazovne oblasti kao što su nauka, inženjerstvo i matematika, a malo je verovatno da će uzeti kurseve iz ovih oblasti, koji su potrebni za pripremu studija posle srednje škole (Burgstaler, 1994; Malkom i Matias, 1991; Nacionalna fondacija za nauku, 1997).

Iako više obrazovanje može da poboljša njihovu zapošljivost i stručni uspeh, malo mladih sa invaliditetom učestvuje u post-srednjem obrazovanju i, onih koji počinju takve programe, pre napustiti školu nego deca bez invaliditeta. (Deloč, 1992; Mokša et al, Vagner). Adolescenti sa invaliditetom koji žele da pohađaju koledž su često suočeni sa odgovornostima za koje nisu spremni jer su uslovljeni da zavise od drugih, a nedostaje im samozastupanje i veštine nezavisnosti. (Rezime tranzicije, 1988.). Oni koji upišu koledž često oklevaju da zatraže konkretne smeštaje koji su im potrebni (Amsel & Fičten, 1990.).

Nivoi i vrste resursa dostupnih za studente sa invaliditetom su drugačiji za programe pre od kampusa posle srednje škole i situacija zapošljavanja,a programi koji pomažu da se premosti jaz između tih kritičnih faza su retki. Studenti sa invaliditetom mogu imati koristi od interakcije sa vršnjacima i odraslima sa invaliditetom koji slede i učestvuju u akademskim aktivnostima i karijerama koje su inače smatrali nemogućima za sebe. Međutim, oni su često izolovani velikim razdaljinama, prevozom i izazovima, komunikacionim ograničenjima i drugim preprekama koje otežavaju da se upoznaju i komuniciraju lično (Aksamit, Lojenberger, i Moris, 1987; Braun & Foster, 1990.).

PODRŠKA VRŠNjAKA



Prednosti iz pozitivnih odnosa sa drugima postoji za svakoga, uključujući i osobe sa invaliditetom. Mnoge vrste odnosa su važne za razvoj - roditelji, braća i sestre, bake i deke, prijatelji, mentori i odrasli svi igraju ključne uloge u životima ljudi. Jedan pristup za uspešno integrisanje izolovanih učenika u akademske sredine je da pomognemo stvaranje neformalne grupe podrške i prijateljstva. Socijalna podrška može olakšati tranzicioni period posle srednje škole, kada se učenikova strukturirana sredina završi i mnogi sistemi podrške više nisu na mestu (Burns, Armisted & Kiz, 1990; Ostrov, Pol, Dark, i Berhman, 1986, u Jakobi, 1991 ;. Stejnbek, Stejnbek i Vilkinson, 1992.).

Vršnjaci mogu pružiti neku od istih važnih funkcija koje se uglavnom vezuju za odrasle mentore. Vršnjaci mogu delovati kao uzori, pružiti prijateljstvo, savete i informacije, promovisati osećaj pripadnosti i osnažiti jedni druge. (Biers-Lang & Mekol, 1993; Kram i Izabela, 1985; Stejnbek, Stejnbek i Vilkinson, 1992.). Međutim, vršnjački odnosi teže da uključe veći reciprocitet i uzajamnost, podsticanje da svaki učesnik bude davalac, kao i primalac podrške. (Burns, Armisted i Kiz, 1990; Kram i Izabela). Studenti mogu da otkriju svoj potencijal da učestvuju u akademskim mogućnostima i karijerama u interakciji sa drugima koji imaju slične interese i brige.

Formiranje vršnjačke grupe za podršku može biti problematično za studente sa invaliditetom. Iz ovoga proističu specifični izazovi jer mainstreaming ograničava njihovu interakciju sa drugim učenicima sa smetnjama u razvoju. Oni često doživljavaju odbijanje od strane njihovih vršnjaka bez invaliditeta, a barijere za socijalne aktivnosti proističu iz njihovog invaliditeta (npr. nedostatak sposobnosti da govore, nedostupnost prevoza, potreba za prevodiocem ili ličnim asistentom, nepristupačne ustanove).

Kompjuterski posredovana komunikacija



Kompjuterski posredovana komunikacija (KPK), gde ljudi koriste računare i mrežne tehnologije da komuniciraju jedni sa drugima, može povezati ljude razdvojene vremenom i prostorom, koji se inače ne bi sreli. Uklanjanje znakova društvenih i socijalnih razlika kao invaliditeta, rase, i izraza lica kroz pismenu komunikaciju može učiniti da čak i stidljivi ljudi osećaju više samopouzdanja u komunikaciji sa drugima. Mladi ljudi mogu da uče na način na koji sei najbolje uči - kroz razmenu informacija, ispitivanja informacija, deljenje mišljenja, vaganje argumenata, i aktivno učenje (Harasim, 1990). Iako je neposredna blizina važna za razvoj vršnjačke i mentorske podrške u većini parametara (Stejnbek, Stejnbek & Vilkinson, 1992), internet pruža medij koji ima potencijal da izgradi i održi ljudske odnose na velikim udaljenostima.

Adaptivna tehnologija omogućava svakome da učestvuje u kompjuterski posredovanoj komunikaciji, bez obzira na invalidnost. Na primer, ljudi koji su slepi mogu da pristupe računarima koristeći govorni izlaz i oni sa oštećenjima u kretanju mogu da koriste štapiće, glas za unos, alternativne tastature i druge uređaje za prevazilaženje prepreka koje nameću standardne tastature. Pored toga, osobe sa poremećajima sluha i govora komuniciraju više elektronski nego licem u lice (Burgstaler, 1993). Kombinacija adaptivne tehnologije i internet komunikacije može da pomogne u prevazilaženju geografskih, vremenskih prepreka i prepreka vezanih za invaliditet za uspostavljanje vršnjačke grupe za podršku. Postoje neki dokazi da KPK smanjuje socijalnu izolaciju i dozvoljava nezavisni pristup informacionim resursima (Burgstaler, Bejker, i Cronheim, 1997; D'Sosa, 1991; Pemberton & Zenhausern, 1995; Stivenson, 1997).

Ovi klinci to rade!



Projekat URADI TO pokazuje ulogu koju KPK ima u pomaganju studentima sa invaliditetom da minimiziraju socijalne izolacije i postignu akademske ciljeve i ciljeve u karijeri. URADI TO (invaliditet, mogućnosti, međupovezivanje i tehnologija) - DO-IT (Disabilities, Opportunities, Internetworking, and Technology), je dobitnik nagrade predsednika za "otelotvorenje izvrsnosti u mentorstvu zastupljenih studenata i podsticanje njihovog značajanog uspeha u nauci, matematici, i inženjeringu", u režiji Univerziteta u Vašingtonu, a pre svega finansiran od strane Nacionalne fondacije za nauku. URADI TO podstiče povećanja učešća učenika sa smetnjama u razvoju u akademskim programima i njihovim karijerama u nauci, inženjeringu i matematici (NIM). URADI TO stipendisti, srednjoškolci sa invaliditetom zainteresovani za NIM iz cele zemlje, lično se sreću tokom kratkog programa letnjih studija na Univerzitetu Vašington u Sijetlu. URADI TO stipendisti zatim komuniciraju tokom cele godine jedni sa drugima i odraslim mentorima putem interneta gde i dobijaju izvore informacija. Širok spektar invaliditeta je zastupljen u grupi, uključujući i nepokretnost, oštećenje sluha, oštećenje vida, zdravstvena oštećenja, i specifične teškoće u učenju.

ISTRAŽIVAČKA STUDIJA VRŠNJAK SA VRŠNJAKOM KPK



Istraživačka studija, urađena na ranijem radu (Burgstaler, Baker i Kronheim, 1997), je preduzela da ispita ulogu koju KPK igra u ublažavanju socijalne izolacije i unapređenju akademskih i karijerskih ciljeva studenata sa invaliditetom. Istraživački podaci potiču iz nekoliko izvora. Sedam hiljada sedamdeset tri elektronske poruke koje su razmenjene između 38 URADI TO stipendista tokom dvogodišnjeg perioda su prikupljene i šifrirane u skladu sa sadržajem poruke. Učešće je bilo dobrovoljno. Privatne poruke koje su učesnici izabrali da ne kopiraju istraživačkoj arhivi nisu bile uključene u studiju. Pored toga, stipendisti su dokumentovali svoje interese u upitniku i fokus grupe i roditelji stipendista su zabeležili svoje prikaze u upitnicima i pismima.

REZULTATI I DISKUSIJA



Najviše URADI TO stipendista navodi da oni svakodnevno koriste internet. Oni vole računare iz nekoliko razloga. Računari su privlačni i zabavni. U kombinaciji sa adaptivnom tehnologijom, kompjuteri im pomažu da prevaziđu fizičke, komunikacione, i kognitivne izazove koje im nameće njihov invaliditet. Računari olakšavaju pristup ljudima i resursima. Kao što je jedan stipendista napisao: "Lako je i brzo i možete preuzeti stvari. Koristim ga svaki dan kad mogu ... Volim da koristim kompjuter i sve onlajn.. Ako bi mi ga uzeli mislim da bih poludeo. "

Jedan roditelj je primetio da njen sin koristi računar “od četiri do sedam dana u nedelji ", a drugi je primetio da najveća korist od URADI TO programa njenom sinu je" stalna upotreba računara, za stvari za koje nije bio zainteresovan ranije ".

Stipendisti najčešće koriste svoje internet naloge da komuniciraju putem elektronske pošte. Ova tabela sadrži elektronske poruke razmenjene između stipendista. Svaka poruka je kodirana po sadržaju i po tome da li učesnik traži informaciju ili pruža informaciju u poruci. (Imajte na umu da procenti iznose više od 100%, jer neke poruke uključuju sadržaj u više od jedne kategorije, na primer, ova poruka, kao odgovor na dva pitanja postavljena od strane drugog stipendiste, je kodirana i kao pružanje akademske informacije NIM i lične informacije : "Prvo pitanje. Pohadjam predmet nege i, da, ja ga baš mrzim. O mi moramo da ga pohađamo da bi diplomirali. Drugo pitanje: Da imamo zimski ples, i da idem :)......

Poruke između vršnjaka stipendista
7,073 poruke od juna 1993. do maja 1995.


Traženje informacija Pružanje informacija
Lične 26% 60%
Invaliditeti 2 9
URADI TO aktivnosti 8 24
Tehničke / Internet 16 42
Akademske, NIM 2 8
Akademske, ne -NIM 6 19
Tranzicija fakulteta / Adaptacija 3 8
Karijera / Posao 1 7

Rezultati u tabeli ukazuju na to da stipendisti imaju tendenciju da daju više podataka nego što traže informacije u svojim porukama. Takođe, većina poruka sadrži lične podatke i najveća tema je vezana za oblast tehnologije i interneta.

Mnogi stipendisti hvale jedinstvene mogućnosti KPK-a, uključujući njegove brzine, efikasnosti i niske cene. Jedan stipendista ističe: "Imejl je lakši od pisanja i brži i ako treba to mogu da uradim sama i ljudi postavljaju pitanja o njihovom invaliditetu tako da oni mogu dobiti dodatnu pomoć." Drugi kaže: "... imejl je mnogo lakši i obično je brže i efikasnije na ovaj način da se prosleđuju informacije."

Stipendisti navode da KPK prevazilazi barijere komunikacije u vezi sa njihovim invaliditetom. Na primer, jedan od dvojice studenata sa kvadriplegijom, koji se šali na svoj račun karakteriše njih kao "četvorougaone trgove" i koji redovno komunicira na internetu poverava "Teško je da se dva gimpsa nađu." A gluvi stipendista beleži, "Ja volim elektronsku komunikaciju, jer mi ne treba tumač na internetu ili mom TTY-u." Sa KPK-om, nije neuobičajeno za studente koji ne mogu da govore svojim glasom da postanu najglasniji u razgovoru. Jedan učesnik napominje da ceni da ovaj vid komunikacije "nekako krije koji tip invaliditeta imaš."

S druge strane, učesnici studije su prijavili neke negativne karakteristike elektronske komunikacije. "Ponekad Vas pogrešno razumeju, Vi niste u stanju da pokažete izraze lica ili emocije." I, verovatno nije privatno.”

Izlaženje u susret socijalnim potrebama



Lične teme predstavljaju najveću površinu sadržaja kodiranog u porukama stipendista. Stipendisti traže lične informacije od drugih i pružaju lične informacije o sebi. Kao što je jedan stipendista primetio, "Zabavno je razgovorati sa ljudima i znati kako su. Volim da delim šaljive stvari sa njima i pričam o svom životu i slušam o njihovim.". Učenici često koriste elektronsku poštu da dobiju ideje i pomoć od onih koji su u sličnim situacijama. Studenti otkrivaju informacije o svom invaliditetu i traže rešenja za barijere sa kojima se suočavaju.

Studenti navode da je sklapanje i održavanje prijateljstava sa drugim mladim ljudima sa invaliditetom najznačajnija korist učešća u URADI TO, govoreći: "Volim što sam stekao mnogo prijatelja sa različitim smetnjama u razvoju. " Jedan je zajedljivo rekao: ". Sam susret i interakcija sa drugima poput mene mi daje spoznaju da sam ja dobro.

Mogućnost da upoznaju ljude u vremenu i prostoru naglašena je mnogim komentarima poput "Ja volim internet tako da sam mogao da kontaktiram mnogo ljudi u drugim zemljama; možete sresti ljude iz svih mesta, a ne biste ih sreli da nemate modem ". i "Na Internetu imam pristup ka ljudima i informacijama iz celog sveta. Ovo je iskustvo koje ću ceniti do kraja mog života".

Stipendisti takođe koriste elektronsku poštu da održe uspostavljene odnose. "Mozete da razgovarate sa ljudima, čak i ako ih ne viđate toliko često i ako su daleko." Jedna stipendistkinja se osvrće na svoj život, od ulaska u URADI TO zajednicu: "Od tada sam stekla mnogo prijatelja širom sveta." Ja imam "porodicu" preko mreže i naučila sam mnoge stvari. Imam i celu grupu nepristrasnih ljudi sa kojima mogu da komuniciram koristeći nekoliko tastera. URADI TO program je promenio moj život zauvek."

"Poruke o URADI TO aktivnostima dokumentuju vrednosti društvene podrške koju pružaju događaji koji nisu vezani za internet pod pokroviteljstvom URADI TO. Na primer, jedan student je napisao grupi: "Razmišljao sam. Prošlo je dosta vremena od kada smo se videli i možda se nećemo videti do prolećnog raspusta. Meni lično nedostaje druženje sa vama. Dakle, pitam se, da li postoji način da se okupimo za Božić i radimo nešto. Znam da je to uskoro, ali ne mislim da bi moralo da predstavlja neki problem. Naravno, možda sam ja komplikovan. U svakom slučaju, ako neko ima bilo kakvo mišljenje o tome, nek napiše i možda se nešto zanimljivo dogodi.

"Roditelji se slažu sa stipendistima, kada je u pitanju vrednost društvene podrške od strane vršnjaka. Jedna majka ističe da kroz URADI TO njeno gluvo dete "ima priliku da upozna studente iz različitih delova zemlje, koji se bore sa invaliditetom." Drugi roditelj je rekao: "Ovaj program joj je pružio samopouzdanje, prijateljstva za ceo život, i otvorio joj je svet računara i World Wide Web. Zbog njenog potpunog gubitka sluha, svet je za nju tih.... Studenti koje je ona upoznala preko ovog programa su takođe postali neki od njenih najboljih prijatelja. Nikada nisam video takva iskustva povezivanja. Nisam siguran zašto, ali ona je sada postala veoma bliska sa svojom porodicom URADI TO. Možda je to jer su svi ovi talentovanih mladih ljudi doživeli neku vrstu bola ili nerazumevanja zbog njihovog invaliditeta. Šta god da je razlog, oni su brzo postali veoma bliski prijatelji. Oni se posećuju preko interneta i oni pomažu jedni drugima u teškim situacijama. Kada je imala transplantaciju bubrega prošlog leta, najveću podršku joj je pružao njen prijatelj iz URADI TO grupe.

Jedan roditelj, je ocenio" Sposobnost komuniciranja preko interneta i sposobnost da se pronađe društvena veza kod kuće " kao najuočljivije prednosti URADI TO projekta za njeno dete, ona rezimira ova osećanja, "... visoke školske godine su godine učenja o sebi za sve nas, i [odrasli i drugi studenti] nemaju vremena za decu koja su drugačija ... oni su suviše zauzeti svojim životima. URADI TO pruža izlaz za decu, koja su 'drugačija' Roditelj učenika sa invaliditetom primetio je da učenik komunicira sa decom iz svih krajeva zemlje. Svako od njih ima jedinstvene fizičke izazove. “Bio sam zadovoljan da vidim da se moj sin druži mnogo više nego ranije. Izgleda da njegovo samopouzdanje raste svakodnevno tokom iskustva. Shvatio je da nije jedini sa invaliditetom."

Učenici koriste elektronsku poštu kako bi razgovarali o važnosti prijateljstva i kako da ga ostvare i očuvaju. Jedan diplomirani učenik, koji je sada na fakultetu, deli svoje uvide sa mlađim učenicima : "Mislim da sam naučio dosta od ljudi. Nisam toliko samosvestan ili nesigurn u sebe. Prijatelji su me takođe podsetili na stvari kao što su bojice i naučili me igre sa kartama i tako dalje. Ne samo da je zabavno da se družim sa ljudima, već je i emotivno uzdizanje. Život ne bi bio vredan bez prijatelja. "Učenici dele izazove u druženju i uspešnim strategijama koje su otkrili. Kao što je podelio jedan učenik, koji je sada na fakultetu," Mislim da se slepi ljudi suočavaju sa posebnim izazovima kada nisu u stanju da hodaju do nekoga sa kim bi želeli da razgovaraju dok ne čuju glas te osobe, ili dok im se ta osoba sama ne predstavi. U trpezariji, na primer, uvek sam pitao nekoga da mi pomogne da nađem mesto, ali ta osoba ne bi nužno znala ljude sam kojima volim da sedim, tako da je to bila igra na sreću. Ponekad bih upoznao nove ljude, ponekad mi se desilo da sedim pored dobrih prijatelja, a ponekad nisam bio u mogućnosti da se uključim u razgovor. Međutim, druženjem u određenim interesnim grupama i aranžiranjem susreta sa prijateljima za obrok, bio sam u stanju da ostanem u kontaktu sa ljudima do kojih mi je stalo.”

PROMOVISANJE AKADEMSKOH USPEHA



Studenti razgovaraju o akademskim pitanjima vezanim za nauku, matematiku i druge akademske oblasti kao i višoj tranziciji i prilagođavanju. Mnogi studenti izveštavaju da pristup resursima interneta obezbeđuje način za njih da dobiju informacije koje je prethodno teško dobiti zbog njihovog invaliditeta. Jedan objašnjava, "... jedna od prednosti elektronske komunikacije je da se može doći do više informacija u isto vreme. Ne morate da se trudite da zapisujete dok neko razgovara sa Vama, jer imate sve informacije na ekranu, mogu da se vratim na te informacije kad god je potrebno.

"Značaj pristupa informacijama je dokumentovan od strane jedne srednje škole u jednom eseju učenika koji je osvojio finale u nacionalnom takmičenju pod pokroviteljstvom Nacionalnog centra za obrazovanje statistike, NASA K-12 Internet projekta i Nacionalne fondacije za nauku. On je rekao, "... Ja sam slep ceo svoj život, i nikada nisam znao za drugačije. U školama sam ceo svoj život, i uvek sam zavisio od drugih koji su mi nalazili materijale za školu. Ako mi je bila potrebna ili sam želeo neku knjigu za čas, morala je da se transkribuje u Brajevu azbuku ili snimi na traku. Međutim, u avgustu prošle godine, nova vrata su otvorena za mene. Ja sam član DO-IT (Disabilities, Opportunities, Internet working and Technology), programa na Univerzitetu u Vašingtonu ... Dobijanje pristupa internetu je najbolja stvar koja mi se ikada desila. Na neki način, moj kompjuter i pristup internetu postali su moje oči za svet. Mogu da čitam novine, razgovaram sa ljudima širom sveta i dobijam materijal za studentske radove, za razliku od ranije, kada sam morao da zavisim od drugih da bih dobio potrebna sredstva. Po prijemu u avgustu 1993, bio sam u stanju da sam pročitam novine po prvi put u životu. Ovo može da zvuči trivijalno, ali za mene je to bio veliki podvig. Nisam bio svestan različitih tema koje novine pokrivaju. Znao sam o naslovnoj strani, člancima i sportskoj sekciji, na primer, ali nisam znao o velikom broju priča u ovim deonicama. Bio sam zapanjen. Pre dobijanja pristupa ljudi koji vide su morali da mi čitaju novine. Međutim, uz pomoć čitača ekrana i voditelja na Univerzitetu u Vašingtonu poznatom kao UVIN (Univerzitet u Vašingtonu Informacioni Navigator), pretražujem sam novine, nađem upravo ono što želim da čitam, i čitam ih. Mogu čak i sam sebi poslati članke i sačuvati ih, nešto kao kad biste isekli članke koje želite iz novina da sačuvate za buduću referencu. To je bilo neverovatno za mene. I ne samo da mogu da čitam Vašington Post, ali takođe i Moscov Njuz, i nekoliko drugih novina uglavnom koje koriste naučnici. Dakle, net je pomogao da stupim u bolji kontakt sa svetom preko onlajn novina.

"Sadržaj poruka između učenika ukazuje da ovi učenici pomažu jedni drugima putem KPK na skoro isti način na koji učenici neformalno pomažu jedni drugima u školi.Na primer, razmena između nekoliko slepih učenika obuhvata poruku: "Imam dilemu. Da li ste uzeli hemiju, i ako jeste, gde ste vi dobili tablice elemenata? Drugo, da li ste uzeli trigonometriju? Ako je jeste, kako koristite grafički kalkulator? "Učenici koriste jedni druge kao akademske resurse. Jedan stipendista ispoveda." Ja volim da komuniciram sa drugim ljudima da bih dobio neke informacije za moje istraživanje. "Drugi su napisali:" Naučio smo mnogo od [Drugih učenika]. Učim o novim aktivnostima i saznajem više o različitim elektronskim resursima." " Mogu da komuniciram sa drugima postavljajući pitanja o različitim temama ". I" Volim da čujem njihova mišljenja.”

VISOKI CILJEVI U KARIJERI



Relativno mali broj poruka studenata je vezan za karijeru, možda jer su oni još uvek u srednjoj školi i fokusirani ka koledž tranziciji, i za njih specifični izbori karijere izgledaju suviše daleko. Možda je bolje da o ovom razgovaramo sa odraslima koji imaju više iskustva u karijeri...

Učenici prepoznaju da je mogućnost efikasnog korišćenja računara i interneta dragoceno akademsko i profesionalno iskustvo. Neki planiraju karijeru u računarstvu i mnogi ističu da su računarske veštine od pomoći u napredovanju u bilo kojim akademskih ili karijerskim ciljevima. Zainteresovanost koju učenici pokazuju u razvijanju njihovih veština vezanih za računare se ogleda u velikom obimu poruka između učenika o "tehničkim / internet" pitanjima (16% i 43% traži pružanje tehničke /internet informacije). Samo jedno pitanje napisano u diskusionoj listi često dobija više odgovora.

Učenici inspirišu, podučavaju i deluju kao uzori jedni drugima. Oni pomažu jedni drugima da razviju veštine za karijeru. Na primer, u odgovoru na zahtev učenika za pomoć sa programima, drugi stipendista kaže: "Pišem programe u skoro svakom jeziku, ali moj omiljeni je Visual Basic. Razvijam aplikacije za svakoga ko ih želi, ali takođe bih voleo da pišem obrazovne multimedijalne aplikacije. Ako postoji još nešto što mogu da uradim, samo mi javi. "Slepi učenik sumira ono što je stekao od drugih:"Upoznavanjem novih ljudi, učenjem i korišćenjem interneta, komunikacijom putem imejla, i mnogo više, osećam da mi ovaj program pruža više znanja na više načina nego što mogu da kažem."

Neke elektronske komunikacije podržavaju lične susrete koji pomažu napretku u karijerskim ciljevima učenika i drugih studenata sa invaliditetom. Na primer, posle završetka letnje prakse u naučnoj laboratoriji, učenik je organizovao obilazak objekta za lokalne studente sa hendikepom; celokupno planiranje je urađeno preko interneta.

Roditelji učenika takođe izveštavaju da su korišćenje kompjutera i interneta dragoceni u razvoju radnih sposobnosti njihove dece. Jedan od roditelja deteta sa oštećenjem pokretnosti je na ovaj način izrazio uticaj na buduće zaposlenje: "dok se Vaš program nije pojavio, [ime] je živela tako ograničen život. Ruralno područje u kome živimo nema šta da ponudi. Vaš program je [ime] dao osećaj nezavisnosti i samopouzdanja koji joj je očajnički potreban. Ona je veoma aktivna na računaru sada, zahvaljujući Vama. Naučila je mnogo o internetu i čak formirala grupu sa invaliditetom. [Ime] nije imala mnogo nade o budućnosti, ali sada, ona može da vidi sebe kako u budućnosti obavlja neki posao uz pomoć računara.

Rezime



Kompjuterski posredovana komunikacija može pomoći u smanjivanju socijalne izolacije i unaprediti akademske i karijerske ciljeve studenata sa invaliditetom tako što ih povezuje u zajednicu vršnjaka koji podržavaju jedni druge. KPK između vršnjaka pomaže mladim ljudima sa invaliditetom da izgrade računarske i internet veštine; imaju pristup ljudima i resursima do kojih bi teško došli na drugi način; povezivanje sa drugim vršnjacima koji imaju informacije, pružanje veština i znanja i mogućnost da se ponašaju kao uzori i mentori jedni drugima. KPK pruža skoro iste pogodnosti kao i podrška i prijateljstva licem-u-lice. Međusobna razmena ličnih informacija i dugovečnosti često premašuju one druge odnose.

KPK iskustva URADI TO stipendista ukazuju da elektronske vršnjačke grupe za podršku zaslužuju dalje proučavanje. Pitanja koja bi mogla da budu postavljena uključuju:.

Na koji način vršnjačka KPK ima prednosti u poređenju sa vršnjačkim grupama licem-u-lice?

How do peer-to-peer CMC benefits compare with those of face-to-face peer groups?

How do the benefits of peer-to-peer communication compare with mentor-to-protege communications on the Internet?

How do the benefits of CMC compare between students who have different types of disabilities?



Bez sumnje, URADI TO stipendisti dobijaju doživotnu korist od međusobnih sastanka na internetu. Kao što je lepo rekao jedan od učesnika koji je pršao na koledž i sada je mentor mlađih naučnika, "... Stekao sam neke najbolje prijatelje sa kojima još razgovaram i kojima se poveravam čak i sada . Naučio sam koliko smo svi slični u umu. Naši invaliditeti su samo ono što većina ljudi vidi. Šta sam naučio o sebi? Naučio sam da postoje granice. U današnjem svetu, invaliditet nije prepreka. Video sam mnogo ljudi koji rade različite stvari. Moj prijateljica [ime] ima cerebralnu paralizu koji utiče na njenu sposobnost da hoda, i da se pokreće. Nikada nisam video takvu volju i ljubav za životom, kao što sam to video kod nje. Uz određeno prilagođavanje, ona je u stanju da uradi isto što i osoba bez cerebralne paralize može da uradi na računaru i u svakodnevnom životu. Drugi prijatelj koristi glavu za rad na računaru jer je paralizovan od vrata na dole. On me takođe oduševio svojim smislom za humor i snagom. Mogu da pričam još i još, ali mislim da ste shvatili. Gledajući njih, ja sam u stanju da pronađem u sebi ono što su oni našli u sebi. Tiha snaga i ljubav za život i prema sebi. "



Reference

Aksamit, D., Leuenberger, J., & Morris, M. (1987). Preparation of student services professionals and faculty for serving learning-disabled college students. _Journal of College Student Personnel_, _28_, 53-59.

Amsel, R., & Fichten, C. S. (1990). Interaction between disabled and non-disabled college students and their professors: A Comparison. _Journal of Post-secondary Education and Disability_, _8_ (1), 125 -140.

Brown, P., & Foster, S. (1990). Factors influencing the academic and social integration of hearing impaired college students. _Journal of Postsecondary Education and Disability_, _7_, 79-97.

Burgstahler, S. E. (1994). Increasing the representation of people with disabilities in science, engineering, and mathematics. _Information Technology and Disability_, _1_ (4).

Burgstahler, S. (1993). Computing services for disabled students in institutions of higher education. In _Dissertation Abstracts International_ (Vol. 54, p. 102A).

Burgstahler, S. E., Baker, L. M., & Cronheim, D. (1997) Peer-to-peer relationships on the Internet: Advancing the academic goals of students with disabilities. _National Educational Computing Conference '97 Proceedings_. Washington, D. C.: T. H. E. Journal and NECA, Inc.

Burns, J. P., Armistead, L. P., and Keys, R. C. (1990). Developing a transition initiative program for students with handicapping conditions. _Community/Junior College_, _14_, 319-329.

Byers-Lang, R. E., & McCall, R. A. (1993). Peer support groups: Rehabilitation in action. _Rehabilitation and Education for Blindness and Visual Impairment_, _15_ (1), 32-36.

DeLoach, C. P. (1992). Career outcomes for college graduates with severe physical and sensory disabilities. _Journal of Rehabilitation_, _58_ (1), 57-63.

D'Sousa, P. V. (1991). The use of electronic mail as an instructional aid: An exploratory study. _Journal of Computer-Based Instruct ion_, _18_ (3), 106-110.

Gottlieb, J., & Leyser, Y. (1981). Friendships between mentally retarded and nonretarded children. In S. Asher & J. Gottman (Eds.), _The development of children's friendships_ (pp. 150-181). Cambridge: Cambridge University Press.

Harasim, L. (1990). Online Education: an environment for collaboration and intellectual amplification. In L. Harasim. (Ed.), _Online Education: Perspectives on a New Environment (pp. 39-64). New York: Praeger.

Jacobi, M. (1991). Mentoring and undergraduate academic success: A literature review. Review of Educational Research_, _61_ (4), 505-532.

Hawken, L., Duran, R. L., & Kelly, L. (1991). The relationship of interpersonal communication variables to academic success and persistence in college. Communication Quarterly, 39 (4), 297-308.

Kram, K., & Isabella, L. (1985). Mentoring alternatives: The role of peer relationships in career development. _Academy of Management Journal_, _28_ (1), 110-132.

Malcom, S. M., & Matyas, M. L. (Eds.) (1991). _Investing in human potential: Science and engineering at the crossroads_. Washington, D. C.: American Association for the Advancement of Science.

McNeil, J. M. (1997). _Current population reports: Americans with disabilities 1994-95_. Washington, D. C.: U. S. Department of Commerce (Document Number 1246).

Moccia, R. E., Schumaker, J., Hazel, S. J., Vernon, D. S., & Deshler, D. D. (1989). A mentor program for facilitating the life transitions of individuals who have handicapping conditions. _Reading, Writing, and Learning Disabilities_, _5_, 177-195.

National Science Foundation. (1996). Women, Minorities, and Persons with Disabilities in Science and Engineering (Number 96-331). Washington, D. C.: U. S. Government Printing Office.

Pemberton, A., & Zenhausern, R., (1995). CMC and the educationally disabled student. In Z. L. Berge & M. P. Collins (Eds.), _Computer Mediated Communication and the Online Classroom, Volume 1_ (pp. 96-82). Cresshill, NJ: Hampton Press.

Smith, D. J., & Nelson, J. R. (April 5-9, 1993). Factors that influence the academic success of college students with disabilities. In _71st Annual Convention of the Council for Exceptional Children, (pp. 21). San Antonio, Texas.

Stainback, W., Stainback, S., & Wilkinson, A. (1992). Encouraging peer supports and friendships. Teaching Exceptional Children_, _24_ (2), 6-11.

Stephenson, C. (1997, July). The text of new relationships: Building deaf community in e-space. Presented at the _Communication Technology and Cultural Values Conference_, Rochester Institute of Technology, Rochester, NY.

Transition Summary. (1988). National Information Center for Children and Youth with Disabilities.

Wagner, M. (1989). The transition experiences of youth with disabilities: A report from the national longitudinal transition study. Menlo Park, Ca: SRI International.

Burgstahler, S. (1997). Peer support: What role can the internet play? Information Technology and Disabilities E-Journal, 4(4).

Creative Commons License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Published (Last edited): 03-10-2012 , source: http://easi.cc/itd/volume4/number4/article2.html