Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Razvoj, etička trgovina i slobodan softver


Siže

U ovom radu razmatra se političko i etičko gledište na usvajanje slobodnog softvera od strane Community Aid Abroad-a i ostalih članica organizacije Oxfam International . Ovo gledište trebalo bi da bude opšte primenljivo na razvojne agencije i na druge organizacije sa sličnim vrednostima.

Slobodan softver ima očiglednih prednosti za razvoj društvenih procesa, najviše kad je reč o osnaživanju korisnika. Ali, temelji ideologije i društveno-organizaciona struktura pokreta za slobodne softvere takođe su u skladu s razvojem zajednice na teoretskom nivou.

Cenili bismo svaku povratnu informaciju o ovom radu, a dodatne studije slučaja biće od velike koristi. Community Aid Abroad (Zajednica za pomoć u inostranstvu) organizovala je grupu za informacione tehnologije, uključujući i mejling liste za diskusiju o ovoj oblasti. (Ovaj rad takođe je tema debate na Slashdot.)

Sadržaj

Uvod

Informaciona roba čini značajan deo svetske trgovine koji se neprekidno povećava - raste i deo profita jer su marže sve veće. (Uporedite profit Microsoft-a sa profitom firme General Electrics). Ovaj trend približavanja "informacionoj ekonomiji" se nastavlja. Propisi za trgovinu u skladu s etikom i odgovarajuća politika tehnologije treba da se odnose i na informacione proizvode.

Kad je reč o nekim proizvodima, glavni etički problemi tiču se njihove proizvodnje ili uticaja na životnu sredinu. Neki od primera su: pšenica, gvožđe, frižideri itd. Takva roba pokrivena je nacrtom Oxfam-ove politike o etičkoj nabavci (Oxfam GB Ethical Purchasing Policy) čiji je cilj zalaganje za proizvode koji "se proizvode i isporučuju pod uslovima koji ne uključuju zlostavljanje ili eksploataciju bilo kog lica" i "imaju najmanje negativan uticaj na životnu sredinu".

U tom nacrtu oružje i mleko u prahu za bebe smatra se posebnim slučajevima. Ali, postoje mnogi proizvodi, osim oružja i mlečne formule za bebe čija proizvodnja i isporuka može svesti na minimum ekološke i etičke probleme ili ih potpuno eliminisati, ali koji još uvek mogu izazivati zabrinutost u pogledu uticaja na autonomiju i nezavisnost korisnika. U ovom radu tvrdimo da softver pripada toj kategoriji.

Ovaj rad bavi se isključivo kompjuterskim softverima. Ostali oblici intelektualne svojine takođe predstavljaju pitanja od velikog značaja. Kontrola genetičke varijabilnosti kroz patente gena je još jedan primer; ugovori o autorskim pravima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu predstavljaju drugi primer. (Potonji bi trebalo da dobije istu vrstu kritičkog odgovora kao i Multilateralni sporazum o ulaganjima) Dobar deo osnovnih svetskih resursa nalazi se u siromašnijim zemljama "juga" iako je njihova eksploatacija često u rukama stranih korporacija. Sistemi za kontrolu distribucije informacija, s druge strane, (kao posedovanje kapitala) u velikoj meri centralizovani su na bogatom "severu". Ovo bi trebalo da bude od velikog značaja za organizacije kao što je Oxfam International čiji je dugoročni cilj smanjenje nepravedne raspodele resursa. Kao što program za održivi razvoj umrežavanja Ujedinjenih nacija (Sustainable Development Networking Program) kaže: Izveštaj Oxfam-a Obrazovanje danas prikazuje nam neke od posledica informacione ekonomije za obrazovnu jednakost [DEAD http://www.caa.org.au/oxfam/advocacy/education/report/chapter1-3.html].

Softver: Nedostaci i opasnosti


Analiza potencijalnih političkih i etičkih opasnosti softvera ne treba da bude završena i ne odnosi se na sve vrste softvera podjednako. Postoje određene ključne komponente, kao što su operativni sistemi, interfejsi za programiranje aplikacija i softvera s masovnim razmeštanjima od kojih zavise mnogi softverski sistemi. Oni su kritičniji od softverskih sistema sa sporednim ulogama.

Rashod

Softver je obično skup. Standardna cena običnog kancelarijskog paketa može iznositi koliko i godišnji prihod za većinu ljudi u svetu. Kao što je jedan meksički usvojilac projekta slobodnog softvera [DEAD http://www.linux.org.mx/arturo/scholar/] napisao: Iako su česti "popusti" na softvere, oni predstavljaju zamenu za prihvatanje lokalnog monopola određenog proizvođača ili pokušaj da se stekne tržišni udeo na račun konkurenta. Uzmimo, na primer, Microsoft-ov pokušaj da potkupi univerzitete i fakultete tako što će im omogućiti da koriste NT [DEAD http://207.178.22.52/articles/currents/007.html].

Takozvana softverska piraterija [DEAD http://www.corpwatch.org/corner/worldnews/twn/twn11.html] očigledno je opcija za one koji ne mogu ili ne žele da kupuju softver i zaista je čest izbor širom juga gde se autorska prava često loše sprovode. Zbog toga je korisnik prepušten na milost i nemilost zakona, a često i ranjiv jer ga bogati i moćni koriste da bi povećali svoj uticaj. Takođe, organizacije za razvoj i same su ranjive kad je reč o njihovoj primeni u svojim matičnim zemljama, tako da ne mogu da podrže ili podstiču takvu praksu.

Pored očiglednih troškova softvera, obično ima i skrivenih troškova. Licenciranje je najčešće po korisniku, tako da će se troškovi povećati sa veličinom baze korisnika i inhibirati rast. Podrška za vlasnički softver je gotovo po pravilu skupa. Da bi se održale kompatibilnost i funkcionalnost verovatno će biti potrebne česte nadgradnje softvera (setite se namerne modifikacije u uzastopnim verzijama programa Word kako bi Microsoft naterao korisnike da nadograde svoje verzije). Softver, naročito nadograđen, traži moćniji, a samim tim i skuplji hardver. Ovi skriveni troškovi često se ponavljaju.

Nedostatak otvorenosti

Otvoreni standardi i protokoli su interesu potrošača, kao i većine firmi: oni dozvoljavaju istinsku tržišnu konkurenciju, dajući korisniku mogućnost izbora. Zatvoreni standardi, protokoli i tehničke tajne, naprotiv, koriste samo onima koji žele da održe ili ostvare monopol nad tržištima profitabilnog softvera. (Vlasnički softver, naravno, može koristiti otvorene standarde i protokole, ali mnogo toga, ipak, ne može.)

Bezbednost i privatnost

Upotreba vlasničkog softvera bez izvornog koda i proverenog izvora stvara bezbednosni rizik jer otežava otkrivanje trojanaca. Jedan od istaknutih slučajeva je virus Melisa . Ekstremni slučaj je nadzor vlade: u izveštaju australijske vlade (the Walsh Report , pogledajte odeljke 6.2.10 i 6.2.11) preporučeno je da se bezbednosne agencije tajno ubace u masovno tržište komercijalnih softvera kako bi organizovale špijunažu. Možda je paranoja misliti da je Nacionalna agencija za bezbednost Sjedinjenih Država već organizovala da se to uradi, ali kad je reč o ljudskim životima, može li pojedinac zaista verovati (recimo) Microsoft Word-u ako su tu uključeni ranjivi Zapadni Papuanac ili aktivista iz Istočnog Timora?

Što se tiče privatnosti, poznato je da su neke zabrinjavajuće funkcije ugrađene u popularne pakete vlasničkih softvera. Microsoft Windows i novije verzije Office paketa u svim dokumentima imaju jedinstveni identifikator koji se šalje Microsoft-u po registraciji softvera, kao i kolačići koje je postavio web sajt Microsoft-a. Posledice za one koji ove podatke pokušavaju da održe anonimnim su zastrašujuće - najočigledniji su uzbunjivači i aktivisti. (Videti analizu [DEAD http://bite.com/features/1999/03/vin98priv1.html] i novinski izveštaj iz CNET-a; Pol Feris naglašava očigledan argument za slobodan softver u radu "Korporacija, privatnost i softver otvorenog izvora/Paul Ferris Of Corporations, Privacy, and Open Source Software" .)

Stvaranje novih zavisnosti

Vlasnički softver povećava zavisnost pojedinaca, organizacija i zajednica od spoljnih sila - obično su to velike korporacije sa veoma lošim dosijeom kad je reč o radu u skladu s javnim interesima. Postoji zavisnosti od podrške, instalacije, popravki, ponekad čak i u kritičnim sistemima. Zavisnosti za nadogradnju i kompatibilnost. Zavisnost kad je potrebna modifikacija ili povećana funkcionalnost. Takođe, javlja se i finansijska zavisnost ako se licenciranje ponavlja.

Upotreba vlasničkog softvera može rezultirati i političkom zavisnošću. Na primer, kad su napali irski ISP zbog hostovanja vrhunskog domena Istočnog Timora .tp u pomoć su priskočili hakeri i aktivisti udruženja [DEAD http://www.zdnet.co.uk/news/1999/4/ns-6857.html] (postavili su sigurne GNU/Linux instalacije). S obzirom na to da je ovaj napad najverovatnije sproveden uz znanje elemenata indonežanske vlade, teško je uočiti prodavca tako prisutnog na indonežanskom tržištu koji bi mogao da bude toliko predusretljiv kad je reč o podršci.

Gotovo tačna paralela ovoj javlja se i u poljoprivredi [DEAD http://www.rafi.org/], gde se patentiranje semenskih sorti, sekvenci genoma i stvaranje sorti bez semenki koriste da nametnu zemljoradnicima dugoročnu zavisnost. [DEAD http://www.rafi.org/communique/19982.html]

Analogija: mleko u prahu za bebe

Uticaj mlečne formule na jadnu decu (koja je zapalila kampanju za bojkot Nestle) predstavlja direktnu analogiju s efektima vlasničkog softvera.

Slanje informacija u Microsoft Word formatu dopisnicima u Eritreji isto je što i reklamiranje Nestle mleka u prahu indijskim majkama. Takva reklamna kampanja podstiče primaoce da idu putem koji se protivi njihovim ličnim interesima i sa koga kasnije nije lako skrenuti. Očigledne prednosti (poput preporuke lekara ili dokumenata koja ćemo moći da čitamo ako ugradimo program) mogu biti značajne, a početni troškovi uključeni (da prestanete s dojenjem i prebacite se na mleko u prahu; da počnete korišćenje Microsoft Office) može biti sakrivena ili svedena na nulu (zahvaljujući "pirateriji"), ali dugoročne posledice su takve da primaoci postaju zavisni od skupih unosa koji se ponavljaju i da se na kraju opterete veoma visokim troškovima.

Štaviše, zbog toga što se dokumenti mogu lako kopirati i zbog snažnih pritisaka da se prilagodi grupi/većina standarda u formatima dokumenata, gurajući pojedince ka vlasničkom softveru i formatima dokumenata može se stvoriti lavina čije posledice će osetiti čitava zajednica, a ne samo pojedinci koji su bili uključeni na početku.


Ograničenja za samopomoć

Vlasnički softver ne samo da stvara nove zavisnosti, već aktivno ometa samopomoć, uzajamnu pomoć i razvoj zajednice.
Primer: Jezička podrška

Jezička podrška pruža dobar primer prednosti slobodnog softvera dozvoljavajući ljudima da proizvode prilagode svojim krajevima i preuzmu kontrolu nad svojim životima. Operativni sistemi i softver za obradu teksta podržavaju samo ograničen izbor jezika. Island, u cilju očuvanja svog jezika, traži da se jezička podrška za islandski dodaje u paket Microsoft Windows-a, čak je spreman i da plati za to. Ali, bez pristupa izvornom kodu - i pravu da ga modifikuje - Island potpuno zavisi od odgovora Microsofta. (Vidite članak u Seattle Times-u [ http://archives.seattletimes.nwsource.com/cgi-bin/texis.cgi/web/vortex/display?slug=icel&date=19980630]bila i članak u kome Martin Vermer tvrdi da je nedostatak lokalizacije softvera pretnja kulturalnoj različitosti..)

Kakav god da je ishod u ovom konkretnom slučaju, mora se napomenuti da narod Islanda nije ni siromašan, niti lišen kulturnog uticaja. Apsolutno nema nade da će se Windows modifikovati tako da podrži ajmara, lardil ili druge domorodačke jezike: širenje tog vlasničkog softvera nastaviće da doprinosi njihovoj marginalizaciji.

Suprotno tome, izvorni kod za operativni sistem GNU/Linux operativnog dostupan je i može se slobodno menjati, tako da grupe mogu dodati podršku za svoje jezike. Pogledajte, na primer, KDE stranicu za internacionalizaciju [DEAD http://www.kde.org/i18n.html] (KDE je desktop za GNU/Linux) ili projekat a lokalizaciju GNU/Linux-a za indijske jezike. Drugi primer omogućenog pristupa izvornom kodu je Omega Typesetting System [DEAD http://www.serg.cse.unsw.edu.au/DoSE/research.html], modifikacija slobodnog TeX slovoslagačkog sistema "dizajniranog za štampanje svih jezika sveta, modernih ili starih, u širokoj upotrebi ili za male jezičke grupe", ova vrsta proširenja ili izmene jednostavno nije moguća s vlasničkim paketima za obradu reči.


Neodrživo

Održivi razvoj treba favorizuje neograničene resurse na račun ograničenih. Iako se čini da je softver obnovljivi resurs, njega kontrolišu korporacije koje se bore za profit kao "intelektualnu svojinu” koja se pretvara u ograničeni resurs .

Prednosti slobodnog softvera


Šta je slobodan softver?

Organizacija za slobodan softver "What is Free Software?" pruža odličan uvod u slobodan softver. Ključna stvar je da se reč: "slobodan" odnosi na slobodu, a ne na cenu softvera. Softver je "slobodan" samo ako korisnici imaju slobodu da ga kopiraju, menjaju i distribuiraju, kao i da ga dele s drugima. Da bi to bilo moguće, potrebno je obezbediti pristup izvornom kodu.

Istaknuti primeri slobodnog softvera su Linux kernel i GNU sistemsko okruženje koje zajedno čine kompletan operativni sistem (alternativa Windows-u ili MacOS-u). Apache web server i agent za prenos pošte čiji je udeo u web sajtovima veći od 50% i prenese preko 80% svetske elektronske pošte.

Praktične prednosti

Sasvim nezavisno od bilo kakvih etičkih i političkih razmatranja, postoje i praktični i tehnički argumenti za raspoređivanje slobodnih softverskih sistema.
Sloboda od zavisnosti Slobodni softver ne stvara zavisnost od multinacionalnih korporacija. Podrška najčešće dolazi iz korisničkih grupa i onlajn zajednica, koje često pružaju znatno bolju podršku od komercijalnih alternativa. Komercijalna podrška je dostupna za slobodne softverske sisteme, ali korisnici slobodnog softvera ne mogu biti vezani za pojedinačne dobavljače ili prodavce.

Pristup izvornom kodu značajno povećava mogućnosti korisnika. On omogućava, ne samo neograničeno deljenje softverskih paketa, već i njihovu laku modifikaciju u skladu s lokalnim potrebama i zahtevima.

Vrednost slobodnih softvera u pogledu izbegavanja zavisnosti prepoznali su poslovni ljudi, ali i vlada. Razvojem slobodnog softvera bave se oni koji imaju potrebne veštine i resurse - rezultat su proizvodi dostupni za korišćenje svakome kome su potrebni.
Zajedničke vrednosti

Većina slobodnih softvera nastala je decentralizovanim, razvojnim procesima na bazi zajedenice koji su obično otvoreni za svakoga sa odgovarajućim tehničkim veštinama (ili spremnošću da uči), ko je spreman da obavi posao. Korisnici slobodnog softvera mogu se pridružiti zajednicama za razvoj softvera, učestvati u poboljšanju i unapređenju postojećeg softvera ili u razvoju potpuno novih programa, dograđujući na postojeće.

Mnogi projekti razvoja slobodnih softvera predstavljaju projekte zajednice. Oni su zasnovani na otvorenoj komunikaciji, inkluzivnosti, ličnim odnosima i rade za dobrobit zajednice kao celine. U radu Tehnologija i zadovoljstvo Gisle Hannemir opisuje istoriju "hakerske" zajednice, postavljajući je, u zanatskoj tradiciji, u opoziciju sa tejlorizmom. On opisuje svoje imperative kao: i tome dodaje izjave: Dugoročni efekti slobodnog softvera i s njima povezanih promena verovatno će biti značajni: Na mnogo načina etika slobodnog softvera odražava pojavu opštiju od internet zajednice - to je zajednica koja se još uvek opire komercijalizaciji interneta .

Transfer obrazovanja i tehnologije

Slobodni softver podstiče učenje i eksperimentisanje i zauzvrat izvlači korist od toga. Slobodni softver je rasprostranjen u obrazovnim ustanovama jer ga pristup izvornom kodu čini idealnim sredstvom za nastavu: mnogi slobodni softveri započeli su kao školske vežbe.

Zbog niskih početnih troškova i brze promene, razvoj softvera i informacione privrede uopšte nudi mogući put za jug da izgradi industrije visokih vrednosti i da prevaziđe starije tehnologije, pa čak i načine proizvodnje. Procvat indijske industrije softvera predstavlja očigledan primer. Ali, ako se ove industrije izgrade na vlasničkim proizvodima i protokolima u vlasništvu multinacionalnih korporacija, samo će osnažiti jednostranu zavisnost. Slobodni softver i ovde ima očigledne prednosti.

Slobodni softver pogodan je za saradnju unutar zajednice koja se zasniva na razvoju svih skala od domaće radinosti do svetskih poslova uključujući i saradnju hiljada ljudi. Pristup internetu potencijalno nudi siromašnima mogućnost da direktno komuniciraju sa ostatkom sveta, da direktno predstave svoje ideje i perspektive. U kombinaciji s razvojem slobodnog modela softvera, internet im omogućava da učestvuju u kreiranju i oblikovanju tehnologije i sistema koji će im odrediti budućnost.

Slobodni softver u akciji


Prednosti slobodnog softvera za zajednice i razvojne organizacije prepoznali su i drugi: Argumenti navedeni u prethodnom pasusu ne važe samo za razvoj organizacija, već i za vlade, a neka se protežu čak i na posao.

Ujedinjene nacije
[DEAD http://www.unesco.org/events/latin/cd_linux_ing.html] UNESKO je delio besplatne primerke Linux CD-a zajednici, naučnim i obrazovnim projektima u Južnoj Americi. Program za razvoj Ujedinjenih nacija pokrenuo je program za održivi razvoj umrežavanja [DEAD http://www.sdnp.undp.org/home.html], uz podršku Red Hat-a i Corel-a [DEAD http://www.corel.com/international/southafrica/news/august_10b_1999.htm].

Meksička akademska mreža “Scholar Net"
[DEAD http://www.linux.org.mx/arturo/scholar/] SatelLife
SatelLife je međunarodna neprofitna organizacija koja upošljava satelitsku, telefonsku i radio-mrežnu tehnologiju u službi komunikacije o zdravlju i informativnim potrebama zemalja u razvoju. The Littlefish Health Project DEAD http://www.paninfo.com.au/intro/littlefishproject_homepage.htm (Pogledajte članak u novinama o projektu “Littlefish” [DEAD http://www.it.fairfax.com.au/hardware/19990607/A44136-1999Jun7.html], i rad koji je napisao Daniel L. Johnson o slobodnom softveru u upravljanju medicinskim informacijama )

Zajednica radio-udruženja Australije (CBAA)
Strastven, ali pažljivo sastavljen argument za korišćenje GNU/Linux-a od strane CBAA. [DEAD http://www.physics.usyd.edu.au/~matthewa/cbaa/cbaa-server.html] Argumenti su zasnovani na tehničkim i etičkim osnovama, a većina toga direktno je vezana za razvoj organizacije. (Takođe, pominje se u Newswire priči o politici softvera [DEAD http://newswire.com.au/9902/polit.htm].

Zaključak i preporuke


Pokret za slobodni softver pridržava se principa doslednih onima iz Community Aid Abroad-a i Oxfam International-a. Slobodni softveri su proizvodi koji odgovaraju potrebama članova Oxfam International-a, u mnogim slučajevima bolji od alternativnih vlasničkih proizvoda.

Stoga se preporučuje da:



Published (Last edited): 05-11-2012 , source: http://danny.oz.au/freedom/ip/aidfs.html