Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Redakcijski softver:WordPress i ostale open source opcije

Neki izdavači, uključujući tu i lidere kao John Paton, su naveli potencijal korišćenja open source softvera za razvoj jeftinih digitalnih redakcija. Na blogu žurnala Register projekat Ben Frenklin , pišu: “koristićemo samo besplatne veb dodatke” i potom su dodali katalog takvih dodataka.

T.S. Eliot, kad je govorio o “Free Verse” pokretu, je napisao “Nijedan stih nije besplatan za čoveka koji hoće da uradi dobar posao.” U silikonskoj dolini je dugo važila slična izreka da “Besplatni softver skoro nikada nije besplatan.” Pitanje na dlanu je šta ljudi iz biznisa i finansija zovu TCO: Totalni Trošak Vlasništva. TCO je mera pravog troška sistema, uključujući nabavku, prilagođavanje, podršku, održavanje, trening i nekoliko ostalih faktora troškova.

Open Source softver je takođe poznat kao Free Softver, iz Free Softver Fondacije, neprofitne organizacije koja podržava Open Source pokret i koja piše najčešće open source licence, GPL (General Public License). Ali “free” se odnosi na slobodu korišćenja i distribuciju softvera; u stvari se ne odnosi na cenu. “Reč free u terminu free softver se odnosi na slobodu i uopšte se ne odnosi na monetarni trošak”."(http://en.wikipedia.org.wiki/free_software )

Za redakcije, “besplatni” Open Source softveri mogu biti najskuplja moguća opcija.

Sada pre nego što odem duboko u probleme sa open source redakcijama, hoću da ode u zapisnik i da se kaže da sam ja zagovornik open source softvera. Volim WordPress, i sve njegove zabavne dodatke (vidite, upravo blogujem o tome sada). Sajt moje kompanije trenutno radi na Wordpress-u i softver naše redakcije ide na besplatnoj open source Linux/MySQL platformi. Ja sam između ostalih stvari tehnološki štreber sa timom open source programera. Čak i sam pišem kod, kad programeri ne gledaju. Ne mogu da priuštim da koristim Open Source.

Ali većina malih redakcija ( i dosta velikih) nemaju tehničku dubinu da koriste Open Source softver, i ako imaju, ta tehnička dubina je deo troška Open Source rešenja. Većina redakcija gleda da koristi i da prihvati out-of-the-box upakovana rešenja, koja su generalno nedovoljna za moderne digitalne redakcije ili angažuju programere da izgrade odgovarajući redakcijski softver. I oni plate te programere za podršku, hosting ili trening, da ne spominjemo tekuće prilagođavanje i održavanje.

Nekoliko reči o wordpress-u

Na primer, Wordpress nije redakcijski sistem, ne ako niste stvarno mala operacija sa malo ili ništa na putu uređivačkog protoka, multimedija, analize, multi-kanalskog izdavanja, medija upravljanja i potrebe treće angažovane strane. WordPress, sa sve svojom izdavačkom moći i lakoćom korišćenja, ne objavljuje da štampa ili šalje mejlove, ne integriše planiranu stranu ili reklamu niti ih integriše u reklamne sisteme kao kupone, stranice sponzora ili vodiče restorana.

WordPress ima neke korisne dodatke za novinare, stvari koje notiraju prosti protok rada i višestruke saradnike. Ali ne obezbeđuje uredničku tablu sa pogledom na status tuceta, stotine ili priča. Ne upravlja sa dodatnim poljima za isticanje štampe protiv veb verzija priča, upravlja odloženim izdavanjem, prati status komponenata priče kao video,slajdove. Ne obezbeđuje za najnoviju redakciju karakteristike kao što su označivanje stranice, pričanje u realnom vremenu (trending) i podrška za modernizovano gradsko novinarstvo. Postoji još stvari koje ne radi za profesionalnu redakciju.

Ako želite da blogujete, možete zadovoljavajuće dostaviti vašu poruku sa WordPress, onda u redu, koristite ga. Ali ako hoćete profi redakciju koja omogućava efektivno multi-programsko digitalno izdavaštvo i oglašavanje, i hoćete da pogledate u Open Source opcije, onda bi trebali da pogledate daleko sofisticiranije sisteme, kao Drupal ili Joomla.

Napravite vaš lični sa Drupal ili Joomla

Postoji nekliko open source razvojnih okolina tamo, ali i Drupal i Joomla imaju sledeće u svetu izdavaštva. Ove mnogo sofisticiranije opcije su stvarna programska okruženja; morate da izgradite vašu ličnu redakciju iz komponenti i prilagođenim programiranjem. Open Source dolazi iz dve osnovne varijante: besplatni blokovi za gradnju koje vi sastavljate i prilagođavate pomoću programera koje vi angažujete, ili kompletni softverski paket koji je prodavac već kreirao i oni su to i naplatili. Kasniji izgled mnogo sliči kao vlasničko softver rešenje, i bivši izgled zahteva od vas da angažujete programere da sagrade vašu redakciju.

Ako upošljavate programera da izgradi prilagođenu Drupal ili Joomla redakciju onda preuzimate rizik da li programeri mogu da isporuče ono što vama treba za vaš posao. Zapamtite da metrika industrije za prilagođeno razvijanje je veoma jadna: prema Standish group-Chaos Report, barem trećina softver projekata propadne. (Vidite moj raniji post o tome zašto ne želite da izgradite vašu sopstvenu redakciju .)

Možete kupiti Open source softver paket, baziran na redakciji, ali zapamtite, da plaćate za softver iz kompanije; “besplatni” deo je ono da vaš softver nije vaš; imate licencu za nešto što može da se distribuira slobodno bilo gde. Ovo takođe znači da u stvari i nemate konkurentsku prednost.

Prednosti i mane open source-a

Hajde da stavimo pitanje kvaliteta po strani za trenutak ( oba open source i vlasnički softver i kompanije koje podržavaju te sisteme mogu naravno, biti dobre ili loše). Pretpostavimo na trenutak da radite istraživački projekat na najboljem mogućem rešenju za vašu redakciju, i da ste odvojili vreme da izaberete dobre prodavce i sisteme i da imate kratku listu i za open source i za vlasničke sisteme. Evo nekih pitanja koji utiču na odluku:

Da li je sistem open source stvarno kraj-do-kraja rešenje? Koliko će laka biti integracija ostalih sistema, kao što su mejlovi, analize ili adserveri? Da li imate kućne veštine da radite razvoj i intergracije sami od kuće? Vlasnički sistemi imaju tendenciju da imaju mnogo karakteristika zato što su te funkcije tržisno vođene; da li je vaše open source rešenje dovoljno podržano od novinske industrije da bi ostalo kompetitivno?

Da li open source rešenje zahteva od vas da angažujete nekog da prilagodi, instalira, konfiguriše i održava to? Da li znate kako da vrednujete i angažujete programere? Da li znate kako da pratite sve troškove tako da možete da ih uporedite sa rešenjem vlasničkog pakovanja? Uostalom, TCO za vlasničke sisteme je prilično dobro izdefinisan: ima standardne izraze za licencu, instalaciju, trening, prilagođavanje, integraciju (sa proizvodima treće strane), podrška potrošačima i održavanje.

Vlasnička rešenja zahtevaju od vas da se vratite na prodavca originalnog softvera da bi dobili nove karakteristike i prilagođavanja i podršku. To je ograničeno u odnosu na open source rešenja koja mogu biti održavana preko cele zajednice open source programera i i gde ne morate nužno biti vezani za jedno preduzeće. Ali ovo ni pod razno ne predlaže da bi novi programer preuzeo vaš prilagođeni open source kod. Novi programer će vas skoro uvek savetovati da izbacite sve i počnete ponovo, kodirajući sistem kako bi ga oni hendlovali.

Takođe postoji i pitanje stabilnosti; da li će ljudi koji su kreirali vaše open source rešenje biti dostupni kad budete želeli nove karakteristike i promene? Kako će vam naplatiti za tekuće nove karakteristike? Prodavci vlasničkog softvera dodaju nove karakteristike svake godine, adresirajući potrebe tržišta i nastoje da budu u blizini da podrže njihove sisteme.

Open Source je sjajan, i može vam sačuvati novac ako imate prave veštine i kapacitete da ga usvojite. Ali , to je kao da ste sam svoj izviđač radova. Da li ste ikada izgradili sopstvenu kuću ili ste kompletno renovirali kuhinju? To zahteva hrabrost i znanje o procesu gradnje. Zahteva od vas da razumete kod izgradnje i materijala, uposlite vašeg radnika i procenite kvalitet.

Pomislili ste da bi moja start up kompanija iMedia Revnue naravno preferirala više rešenja open source, pošto mi imamo zaposlene open source programere. Ali činjenica je da takođe simultano dostavljamo naša rešenja na Windows/Microsoft SQL servere. Zašto bi mi platili pretplatu na licencu kad sistem radi dobro na OpenSource Linux/MYSQL? Istina je, plaćamo više za vreme programera kad radimo sa rešenjima open source. Sa spakovanim softverom provodimo manje vremena za kodiranje.

Održavamo balans i sve se svodi na analizu totalnih vlasničkih torškova.