Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Screen Reader


Smernice za dostupne i upotrebljive web sajtove: Posmatranje korisnika koji rade sa Screen Reader-ima1

Mary Frances Theofanos
Nacionalni institut za rak
Rockville, Maryland, SAD
sada pri
Nacionalnom institutu standarda i tehnologije
Gaithersburg, Maryland, SAD
mary.theofanos@nist.gov

Janice (Ginny) Redish
Redish & Associates, Inc.
Bethesda, Maryland, SAD
ginny@redish.net

Odsek tehnologija komunikacije Nacionalnog instituta za rak Sjedinjenih Država (deo Nacionalnog instituta zdravlja i Ministarstva zdravlja) je sproveo test upotrebe među ljudima sa invaliditetom, posebno slepim i slabovidim korisnicima, da bi

  • razumeli odnos između dostupnosti i upotrebljivosti
  • razumeli kako slepi i slabovidi korisnici rade sa web sajtovima
  • razvili smernice za dostupnost i upotrebljivost zasnovane na istraživanju
  • procenili upotrebljivost određenih web sajtova slepim i slabovidim korisnicima

Od 2001, federalni web sajtovi Sjedinjenih Država moraju da budu u skladu sa Odeljkom 508 Akta o rehabilitaciji (29 U.S.C. §794.d). Ovaj zakon nalaže agencijama da omoguće pristup elektronskim informacijama ljudima sa invaliditetom. Odeljak 508 određuje 16 specifičnih standarda za dostupnost web sajtova. 2

Međutim, ispunjenje potrebnih standarda dostupnosti, ne podrazumeva uvek i da je web sajt upotrebljiv ljudima sa invaliditetom. A, ukoliko web sajt nije upotrebljiv, nije zaista ni dostupan, čak i ako sadrži sve zakonom potrebne elemente.

Čemu dostupnost?

Zašto bi ste dizajnirali web sajtove koji su i tehnički dostupni i upotrebljivi ljudima sa invaliditetom? Evo šest ubedljivih razloga:

  1. Invaliditetom je pogođeno daleko više ljudi nego što možda mislite. Širom sveta, 750 miliona ljudi ima invaliditet i tri od svakih 10 porodica je pogođeno njime [10]. U Sjedinjenim Državama, jedan od petoro ljudi ima neki oblik invaliditeta, a jedan od 10 ima ozbiljan oblik invaliditeta. To je približno 54 miliona Amerikanaca [8]. U 2001, 180 miliona ljudi širom sveta je slepo ili slabovido, uključujući 7,7 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama. To je pozamašan deo potrošača koji ne bi trebalo ignorisati.
  2. Dobro je za posao. Po predsedničkom Komitetu za zapošljavanje ljudi sa invaliditetom [6], prihod ljudi sa invaliditetom je 175 milijardi dolara!
  3. Broj ljudi sa invaliditetom – i njihov prihod – će se verovatno povećati. Verovatnoća sticanja invaliditeta se povećava sa godinama, a populacija generalno stari.
  4. Web ima važnu ulogu i od značajne je koristi ljudima sa invaliditetom. Od 54 miliona Amerikanaca sa invaliditetom, 4 od 10 su online [2]. Ovi korisnici provode više vremena priključeni, surfujući internetom nego korisnici bez invaliditeta. U proseku, provode 20 sati nedeljno online. Takođe, prijavljuju više pozitivnih reakcija o svojim interakcijama. Naši učesnici su nam mnogo puta ponavljali kako im je internet otvorio čitav novi svet i pružio osećaj nezavisnosti i slobode. Na primer, P7 je u mogućnosti da čita novine sama po prvi put. P5, koji je u tom trenutku bio nezaposlen, je provodio više od 12 časova dnevno online, slušajući radio, "čitajući" web sajtove, i četujući. Po Harris Poll-u, 48 procenata učesnika sa invaliditetom je prijavilo da im je internet značajno unapredio kvalitet života, u poređenju sa 27 procenata učesnika bez invaliditeta [2].
  5. Unapređenje dostupnosti unapređuje upotrebljivost svim korisnicima. Kao što ćete videti u nalazima i smernicama u ovom članku, prilagođavanje web sajtova ljudima koji koriste čitače ekrana zahteva malo dodatnog truda, ali donosi veliku korist za sve.
  6. Moralno je ispravno.

Projekat

Od novembra 2002. do februara 2003, posmatrali smo i slušali 16 slepih korisnika dok su radili sa web sajtovima uz upotrebu pomoćnih alata koje su im iščitavale ekran (screen reader-i). Učesnici su koristili screen reader-e sa kojima rade redovno: 13 je koristilo JAWS [3], a troje je koristilo Window-Eyes [9]. 3

Portparol Nacionalne federacije slepih procenjuje da, u Sjedinjenim Državama sveukupno, JAWS drži 65 procenata tržišta screen reader-a; Window-Eyes ima 35 procenata tržišta. 80 procenata korisnika JAWS-a u našem uzorku reflektuje stanje u oblasti Vašingtona, gde je JAWS najčešće korišćen softver od strane federalnih radnika Sjedinjenih Država.

Za informacije o dostupnim čitačima ekrana pogledajte http://www.tiresias.org/equipment/eb9.htm [11].

Naših 16 učesnika su bili u rasponu od nezaposlenih, do konsultanata o web dostupnosti.

Šta učesnici

Svaki učesnik je individualno radio sa nama dva sata (izuzev P7 koja je mogla da provede samo jedan sat zbog problema sa prevozom). Na početku svake sesije, pustili smo učesnika da prilagodi screen reader sebi. Većina je podesila glas i brzinu, ali ga nisu dalje podešavali. Primetili smo da korisnici koji rade sa alatkama za uveličavanje ekrana, prilagođavaju iste sebi u velikoj meri, ali da korisnici koji slušaju screen reader-e to ne rade.

Većina korisnika screen reader sluša neverovatnom brzinom. Neki od naših učesnika su napomenuli da usporavaju govor zbog nas – da obično slušaju na još većoj brzini od one koje koje su koristili na testu upotrebljivosti.

Počeli smo svaku sesiju sa nekoliko pitanja o očekivanjima i o tome kako učesnik obično radi sa web sajtovima. Na kraju svake sesije, postavili smo pitanja o reakcijama na doživljaj i o određenim sajtovima koje je učesnik posetio.

Tokom većeg dela sesije, učesnici su koristili internet da izvrše vežbe koje smo mi predložili (na način tipičan za test upotrebljivosti):

  • Novembar: osam vežbi s početkom na www.hhs.gov, uključujući i jedan njihov
  • Decembar: 11 vežbi (onih iz novembra plus tri za testiranje aplikacija)
  • Januar: sedam vežbi (tri vezane za formulare i četri vezane za anchor linkove)
  • Februar: devet vežbi (o pretraživačima, anchor linkovima i često postavljanim pitanjima)

Svi sajtovi u studiji su sajtovi vlade SAD u .gov domenu. Međutim, u studiji o pretraživačima, učesnici su išli i na www.firstgov.gov i na www.google.com.

Šta smo naučili

Naš fokus je bio na razmevanju kako slepi korisnici rade sa web sajtovima i šta to znači za dizajnere i developere. Prema tome, u našem fokusu su pre korisnici nego neki određeni web sajtovi. U sledećim odeljcima opisujemo uvid stečen kroz naša posmatranja i prezentujemo smernice koje mogu da pomognu dizajnerima i develomperima da istovremeno ispune zahteve zakona i zaista učine web sajtove upotrebljivim ljudima koji slušaju screen reader-e. Praćenje smernica proisteklih iz ove studije ne bi trebalo da oduzme više vremena i truda, nego što developeri trenutno troše ne bi li dobili dobar rezultat, putem automatskog programa poput Bobby-ja [1] ili LIFT-a [4], da bi bolje izašli u susret potrebama ljudi.

Sledećih 16 odeljaka su grupisani u lekcije naučene o

  • upotrebi screen reader-a
  • navođenju kroz web sajtove
  • ispunjavanju formulara

Na kraju svakog odeljka, dajemo smernice numerisane kao Smernica 1, Smernica 2, i tako dalje.

Upotreba screen reader-a

  1. Korisnici screen reader-a pregledaju sluhom.
    Većina slepih korisnika su nestrpljivi, baš kao i većina onih koji vide. Žele da dobiju potrebnu informaciju što je pre moguće. Ne slušaju svaku reč na strani – kao što ni korisnici koji vide ne čitaju svaku reč. Oni "pregledaju sluhom," taman koliko im je potrebno da odluče da li će da slušaju dalje. Mnogi podešavaju glas da čita zadivljujućom brzinom.

    Slušaju prvih nekoliko reči linka ili reda teksta. Ukoliko im se ne učini bitno, brzo prelaze na sledeći link, sledeći red, sledeće poglavlje, sledeći pasus. Dok korisnik koji vidi može da nađe ključnu reč pregledanjem cele strane, slepi korisnik može da propusti ključnu reč ukoliko se ne nalazi na početku linka ili reda teksta.

    Slepi korisnici se takođe žale na opis elemenata, kao što su dekorativni elementi koji nisu od važnosti za stranu, i zbog kojih moraju da odslušaju po nekoliko reči da bi došli do pravog značenja.

    Često ponavljanje reči "updated" ispred linkova u listi, čini listu teškom za pregledanje korisnicima screen reader-a.



    Korisnici su ogorčeni slušanjem repetitivnih i beznačajnih reči "decorative bullet image". Kažu da ih to sprečava da čuju reči od značaja, "home," itd.


    (Napomena: Ove dve slike nisu odšampane u članku Interactions.)

Smernica 1. Pišite za web. Pišite u kratkim, jasnim, direktnim rečenicama. Koristite liste. Stavite suštinu na početak odeljka. Pišite linkove koji počinju ključnim rečima. Pogledajte http://www.usability.gov/design/writing4web.html za više o jasnom pisanju za web.

Smernica 2. Koristite praznan ALT text, ALT="" ili upotrebite space kao ALT-text, ALT=" " za dekorativne elemente na strani, kako korisnici ne bi morali da slušaju fraze "decorative bullet image" ili "decorative line." Korišćenje praznog ALT text za dekorativne elemente je u skladu sa smernicama Odeljka 508. Kada su linkovi u listi, nema potrebe za opisom, već samo imenom linka.

  1. Korisnici screen reader-a moraju da razumeju pretraživač, screen reader, i web sajtove – što je veliko opterećenje.
    Ovo je saznanje do kog smo došli u toku projekta, nakon što smo videli da se naši učesnici muče sa screen reader-om, pretraživačem, i web sajtovima. Slabovidi korisnici moraju da naprave dobar misaoni model svog pomoćnog softvera, kao i sajtova koje posećuju.

    To je nalik biti neprestano u "help" sistemu – morate da podelite svoje razumevanje na zadatak koji obavljate i sistem koji vam pomaže. Donekle, svi ovo radimo na mreži, pošto moramo da pamtimo komande pretraživača, kao i strukturu sajta; ali ako tako ramišljamo, slabovidi korisnici troše svoju energiju na tri strane – pretraživač, screen reader, i sajt.

    Većina korisnika screen reader-a ne koristi miša. To znači da zavise u potpunosti od komandi tastature, a neke od njih su kombinacije tastera koje se ne pamte. Na primer, jedan od naših učesnika je nedavno prešao sa Outspoken-a, Mac-ovog screen readera, na Window-Eyes za PC. Preneo je i sopstvene beleške u Brajevoj azbuci. Možete da zamislite koliko ga je je rad sa njima ometao u njegovom poslu na web sajtu, koliko često je zaboravljao gde je stao i gubio tok misli.

Smernica 3. Za developere screen-reading softvera: Neka komande budu lake za pamćenje i intuitivne.

Smernica 4. Za dizajnere i developere web sajtova: Neka struktura sajta bude jasna i očigledna. Što je struktura sajta očiglednija, biće lakši korisnicima screen reader-a (kao i korisnicima sa dobrim vidom) da razumeju i koriste sajt. Na primer, većini učesnika u ovom istraživanju je bilo lako da razumeju i koriste novu glavnu stranu Ministarstva zdravlja, prikazanu na Slici 1. Glavna strana ima 12 lista, kao i stubac sa vestima i važnim člancima na desnoj strani. Prozor pretrage je blizu vrha. Kada korisnici prvi put otvore ovu stranu, screen reader im govori da na strani ima 43 linka. Nekoliko učesnika je prokomentarisalo da je to pristojan broj za glavnu stranu. Na drugim stranama koje su imale po nekoliko stotina linkova, nekoliko učesnika je burno reagovalo sa "Bože!" i "Opa!", iznenađeno količinom sadržaja.

Slika 1. Glavna strana Ministarstva zdravlja. Učesnici su mogli da stvore "misaoni model" ove strane, koja ima jasnu i jednostavnu strukturu.

  1. Mnogi korisnici ne znaju da koriste sve mogućnosti softvera.
    S obzirom na opterećenje izazvano pretraživačem, web sajtom i pomoćnom napravom, ne iznenađuje što mnogi od naših učesnika nisu poznavali sve mogućnosti screen reader-ovog softvera. Koliko nas koristi sve funkcije bilo kojih prizvoda koje koristimo? Koliko nas apdejtuje naš softver, a ne nauči da koristi sve nove funkcije koje apdejtom stižu?

    Većina naših JAWS učesnika je redovno koristilo Links List (Insert-F7). Nekoliko je redovno proveravalo Window Title da bi videli na kojoj su strani (Insert-T). Nekolicina je koristila Headings List (Insert-F6) ili su se pomerali sa poglavlja na poglavlje pritiskom na H unutar dokumenta. Niko nije koristio JAWS komandu, N, da preskače linkove. Niko nije prešao direktno na formular na strani. Samo je jedan od naših učesnika, JAWS učitelj, koristio Virtual Viewer (Insert-F1), JAWS funkciju koja daje opis web strane, kako bi korisnik mogao odmah da sazna koliko podnaslova, tabela, linkova, i ostalih elemenata ima na strani.

    JAWS omogućava korisnicima da steknu uvid u web stranu putem Virtual Viewer-a, ali je samo jedan učesnik iskoristio ovu funkciju.


    (Napomena: Ova slika nije odštampana u članku Interactions.)

Smernica 5. Za developere screen-reading softvera: Razmislite o pružanju obuke kako bi pomogli korisnicima da izvuku najveću korist iz screen-reading softvera koji koriste. Razmislite o izradi demonstracija i tutorijala o novim funkcijama, jednostavnim za upotrebu.

  1. Softver vrši odličan posao, ali i dalje loše izgovara pojedine reči.
    I JAWS i Window-Eyes čitaju zapanjujuće dobro, ali ih zbunjuju neuobičajene reči, akronimi i skraćenice. JAWS je loše izgovorio "content" u linku "Skip to Content." (Pogledajte kasniji odeljak "Mnogi žele da preskoče navigaciju.") U Tabeli 1, pogledajte listu nekih drugih reči koje su tokom studije pričinjavale problem screen reader-ima – i, samim tim, našim učesnicima.

    Tabela 1

    Reč na ekranu

    Šta JAWS kaže

    homepage

    hommapodge

    LiveHelp

    livahelp

    MEDLINEPlus (veoma velika
    baza medicinskih informacija)

    Medlynepalus

    FY (znači "fiscal year")

    fie

    VA (znači "Virginia")

    va (poput španske reči "krenuti")

Smernica 6. Pišite "home page" kao dve reči.

Smernica 7. Ne izmišljajte neuobičajena imena za proizvode, usluge, ili elemente web sajta. Ne spajajte dve ili više reči u jedno ime. (Naravno, ova imena su često starija od web sajta, i dizajneri i developeri ne mogu da ih menjaju. Samo ne pogoršavajte problem – i skrenite pažnju na problem drugima.)

Smernica 8. Da bi screen reader-i čitali akronim ili skraćenicu u slovima, umesto da pokušavaju da je pročitaju kao reč, upotrebite <ACRONYM> i <ABBR> tagove kako je objašnjeno na http://www.w3.org/TR/WCAG10-HTML-TECHS/#text-abbr.

  1. Mnogi korisnici screen reader-a ne žele specijalnu verziju ("tekst verziju").
    Neki od sajtova koje su naši učesnici posećivali su nudili "tekst verziju" ili "screen reader verziju." Samo dvoje od 16 učesnika je reklo da vole da upotrebljavaju tekst verzije. Drugi su istakli da dve verzije nisu neophodne; jedna verzija koja je učinjena pristupačnom je dovoljna.

    (Napomena: Ovi citati nisu odštampani u članku Interactions.)

Smernica 9. Za većinu web sajtova, bolje utrošite vreme na raspolaganju i trud da napravite jednu verziju koja je dostupna svima, nego da pravite i kasnije održavate dve različite verzije.

Navigacija kroz web sajtove

Kako korisnici koji upotrebljavaju screen reader-e nalaze ono što im je potrebno na web sajtu? Kako se nose sa repetitivnom opštom navigacijom koja se pojavljuje na svakoj web strani?

  1. Mnogi žele da preskoče navigaciju, ali to ne rade.
    Mnogi web sajtovi imaju Skip Navigation link na početku svake web strane. Klikom na taj link se zaobilazi globalna navigacija na vrhu (i levo – u zavisnosti od toga gde je developer završio preskakanje navigacije).

    Naši učesnici su očajnički želeli da ne slušaju navigaciju svaki put kad dođu na stranu. Želeli su da odmah pređu na sadržaj. Ali samo polovina načih učesnika je znalo šta znači "preskoči navigaciju". Neki su se žalili što moraju da slušaju iste stvari na svakoj strani, ali nisu izabrali "skip navigation." Neki bi požurili ka dnu svake strane, pa pregledali strane naviše da bi izbegli stvari na vrhu.

    Ukoliko razmislimo o tome, nije iznenađujuće. "Navigacija" u ovom kontekstu je web žargon. Zapravo, polovina onih koji su znali za "skip navigation" su bili konsultanti na Odeljku 508, inženjeri softvera, i napredni korisnici kompjutera.

    Neki developeri su upotrebili frazu "predji na sadržaj" umesto "skip navigation." To deluje kao dobra ideja. Nažalost, ovo ne funkcioniše u JAWS-u pošto "content (sadržaj)" može da bude imenica ili pridev na engleskom – pa JAWS čita "skip to content" sa akcentom na drugom slogu, poput reči za "zadovoljan." Naši učesnici uopšte nisu razumeli tu izjavu.

    Niko nije upotrebio JAWS komandu na tastaturi, N, koju developeri screen reader-a ubacuju u prizvod da bi ispunili zahteve Odeljka 508, i uradio ono što Skip Navigation radi, čak i u slučaju da developeri web sajta nisu uključili Skip Navigation tag.

Smernica 10. Uključite "skip" link pri vrhu svake web strane. Nazovite ga "Skip to main content." JAWS čita ovo ispravno kao imenicu "content" sa akcentom na prvom slogu. Ovaj izraz je bio mnogo jasniji korisnicima od "skip navigation."

  1. Mnogi korisnici skaču sa linka na link ili koriste Links List.
    Svi znamo da su web sajtovi sačinjeni od navigacijskih i odredišnih strana. Neke strane se pre svega koriste da bi smo se kretali ka cilju; druge su strane sa sadžajem na kojima se nalaze konačne informacije koje korisnici traže. Na stranama koje se koriste za navigaciju, korisnici koji vide često pregledaju stranu, fokusirajuci se na plave, podvučene redove (ili šta god već liči na linkove).

    Slepi korisnici se ne razlikuju. Žele da se brzo kreću napred. Screen reader-i im pomažu omogućavajući im da slušaju samo linkove. I u JAWS-u i u Window-Eyes-u, korisnici ovo mogu da urade ili tabovanjem od linka do linka, ili pozivanjem Links liste (vidi Sliku 2) – odvojenog prozora u kom su svi linkovi na strani. (Komanda na tastaturi je Insert-F7 u JAWS – u i Insert-Tab u Window-Eyes-u.)

    Slika 2. Primer web strane sa Links listom. Links List donosi sve linkove sa strane u odvojeni prozor. Korisnik onda može da se navodi kroz njega tasterima sa strelicama ili prvim slovom linka.

    Unutar Links List prozora, korisnici mogu da se brzo kreću kroz listu sa tasterima za gore i dole, ili mogu da pređu na link pritiskom na prvo slovo njegovog imena. Naši učesnici su koristili ovu funkciju redovno. Više učesnika je znalo ovu funkciju od bilo koje druge funkcije svog screen reader softvera.

    I dalje su pregledali sluhom – čak i kroz Links listu. Nisu preslušali sve linkove, ili čitav link ukoliko je bio duži od nekoliko reči. Ukoliko mnogo linkova počinje istom reči, dolazi do frustracije. Ukoliko je link koji traže tu, ali ne počinje ključnom rečju na koju oni misle, može da se desi da ga ne nađu – i ponovo dođe do frustracije.

    Posmatranjem slepih korisnika kako rade u Links listi, postaje očigledno zašto "klikni ovde," "više," i drugi besmisleni linkovi jednostavno ne funkcionišu. Links List uklanja sav kontekst iz linkova.

    Screen reader podešen na Links List bi rekao samo "Odgovor," "Odgovor," "Odgovor" na ovakvoj strani. (Pogledajte raniji primer u radu u odeljku "Korisnici screen reader-a pregledaju sluhom.")


    (Napomena: Ova slika nije odštampana u članku Interactions.)

Smernica 11. Neka linkovi budu opisni. Postarajte se da sam link bude koristan, bez propratnog teksta. Ne koristite "klikni ovde," "više," "odgovor," ili druge repetitivne reči ili fraze kao linkove. Pogledajte www.aarp.org za primer sajta koji redovno proširuje ono što je bilo "više" u smislene linkove, poput "više članaka o putovanjima," "više današnjih vesti," i tako dalje.

Smernica 12. Započnite linkove bitnim ključnim rečima.

Smernica 13. Pokušajte da nemate mnogo linkova koji počinju istom rečju ili frazom. Na neki način, ove smernice su očigledne i jednostavne za implementiranje. Znamo da bi i za korisnike koji vide, linkovi trebali da budu opisi onoga gde žele da idu, pre nego "klikni ovde" ili URL. Pogledajte http://www.usability.gov/pdfs/guidelines.html. U mnogim slučajevima, ukoliko pišete dobro za one koji slušaju web sajtove, pisaćete dobro i za one koji ih gledaju. Na primer, čak i korisnici koji vide imaju poteškoće kad svi odeljci počinju sa "kako da" umesto glagolima.

    Međutim, u nekim slučajevima kada pišemo linkove, čini se da su potrebe korisnika screen reader-a u sukobu sa onim što najbolje služi korisnicima koji vide. Na primer, pitanja su odlična za poglavlja i linkove, ali najčešće ne počinju ključnim rečima sadržaja kojim se bave.

    Slika 3. Ovakva lista pitanja vrlo dobro koristi većini korisnika koji vide, ali naši korisnici screen reader-a nisu imali strpljenja sa upitnom rečju na početku i nisu mogli da saznaju kako da se prijave za volontiranje. Hteli su da upotrebe "v" da bi prešli na link o volontiranju.

    Moguće rešenje koje zadovoljava potrebe svih je započeti linkove ključnom rečju koju prati pitanje, poput:

    • Pismenost – Šta je to?
    • Volontiranje – Gde mogu da volontiram za rad sa odraslim učenicima?

Smernica 14. Započnite upitne podnaslove ključnom rečju praćenom pitanjem.

  1. Funkcija Find ne kruži stranom – a screen reader pomera kursor kako govori.
    Kada pogledate primer upitnih podnaslova gde su korisnici tražili informacije o volontiranju u programu opismenjavanja, mogli bi ste da predložite da korisnici pokušaju sa funkcijom Find. Gotovo polovina naših učesnika, sedmoro od 16, je pokušalo sa Find. Neki su je više puta upotrebljavali, ali su često bili neuspešni.

    Problem je u tome da i Window-Eyes Find (CTRL-Shift-F) i JAWS Find (CTRL-F) pretražuju stanu nadole ili nagore od pozicije kursora. Ne kruže stranom. Internet Explorer-ov Find radi na isti način; međutim, korisnici koji vide nemaju ovaj problem zato što ostavljaju kursor na vrhu strane dok tragaju za ključnim rečima.

    Find u Window-Eyes-u po default-u traži samo od kursora do kraja strane. U JAWS-u funkcioniše na isti način.


    (Napomena: Ova slika nije odštampana u članku Interactions.)

    Naši korisnici screen reader-a su imali problem, pošto su se često nalazili na sredini strane kada su odlučili da upotrebe Find. Ukoliko je reč koju su tražili bila više na strani od mesta gde su JAWS ili Window-Eyes prestali sa čitanjem, Find bi rekao da reč nije na strani, iako je bila. Većina učesnika nije shvatala da funkcija Find nije pretražila čitavu stranu.

    Još jedan problem je da Find ne može da iščita ono što je u slici (pogledajte Sliku 4).

    Sika 4. Find neće da pronađe ove reči zato što su deo slike. (Ova strana ima obilje tekst linkova na drugim mestima koji su pomogli korisnicima da pronađu ono što su tražili.)

Smernica 15. Obratite pažnju na raspored reči na stranama i postarajte se da ključne reči koje bi korisnici potražili zaista budu na strani. (Ovo je korisno i korisnicima koji vide.)

Smernica 16. Postarajte se da ključne reči nisu u slikama.

Smernica 17. Za tvorce screen reading softvera: Neka Find pregleda čitavu stranu.

  1. Kada se ALT-tag i tekst na strani razlikuju, korisnici mogu da otkucaju pogrešnu informaciju u prozoru Find dijaloga
    Dok je slušala stranu, P16 je čula opciju za dobijanje "printer-friendly verzije." Tako je Window-Eyes pročitao opciju. Međutim, tekst na strani je bio "Print Answer." Kada je učesnica želela da ponovo pronađe opciju, pokušala je da je dobije putem Find prozora u kome je zatražila Printer. Find je prijavio "Search string not found" – verovatno zato što "Printer" nije na strani, iako je to ono što joj je softver pročitao iz ALT taga. (pogledajte Sliku 5.)

    Slika 5. Primer konflikta između teksta u ALT tagu i teksta u slici. Korisnica je ovo otkrila slušajući stranu. Screen reader je ovo pročitao kao "printerfriendly verzija" . Korisnica je želela da to pronađe ponovo, pa je ukucala "printer" u prozor Find dijaloga. Odgovarajući odgovor nije pronađen. Korisnica je bila zbunjena pošto je bila sigurna da je koristila printer-friendly opciju na istoj strani pre samo nekoliko minuta.

Smernica 18. Ne pravite razlike između teksta na strani i Alt teksta koje mogu da onemoguće korisnike kada potraže reči sa strane.

  1. Neki korisnici loše speluju, što otežava pretraživanje.

    Ove reči se čitaju kao i ispravno spelovane reči "Virginia" i "terrorism," ali njima ne mogu da se dobiju ispravni rezultati pretrage.


    (Napomena: Ove slike nisu odštampane u artiklu Interactions.)

    Ukoliko korisnici ne mogu da pronađu ono što žele među linkovima ili korišćenjem CTRL-F, pretpostavljate da će pokušati pretragom. Međutim, neki slabovidi korisnici loše speluju, što otežava uspešno pretraživanje. Na primer, P7 je rekla da ne koristi pretragu zato što loše speluje. Pohvalila je sajt Nacionalnog instituta za zdravlje na www.nih.gov zato što ima pomoć pri spelovanju. Nekoliko učesnika je spomenulo pomoć pri spelovanju na Google-u.

Smernica 19. Koristite pretraživač koji daje pomoć pri spelovanju, kao što je onaj na www.google.com.

  1. Anchor linkovi mogu da funkcionišu dobro, ali ne ukoliko se strana refresh-uje. Na portalima i web sajtovima bogatim informacijama, navigacione strane drugog nivoa i strane sa sadržajem često imaju po nekoliko tema na istoj strani. "Anchor linkovi" su linkovi pri vrhu web strane na koje korisnici mogu da kliknu kako bi brzo prešli na informaciju koja se nalazi niže, na istoj strani.

    Naše istraživanje sa onima koji vide i slepim korisnicima je pokazalo da anchor likovi mogu da budu od velike pomoći. Na primer, i slepi korisnici, kao i oni koji vide, su brzo i lako našli informacije na web sajtu Chemotherapy and You, koji ima anchor linkove, dok na web sajtu Facing Forward, koji nema anchor linkove, nisu ni izbliza brzo, ni lako došli do informacija.

    Anchor linkovi su pomogli i onima koji vide i slepim korisnicima.



    Nedostatak anchor linkova je ometao i one koji vide i slepe korisnike.

    Posle testa upotrebljivosti, sajt je izmenjen tako da sadrži anchor linkove.


    (Primedba: Ove slike nisu odštampane u članku Interactions.)

    Posmatranje korisnika, i onih koji vide i slepih, kako rade sa Chemotherapy and You je bilo zadovoljstvo. Imali smo drugačije iskustvo sa stranama drugog nivoa na www.hhs.gov. Znamo da su strane dobro poslužile korisnicima koji vide, ali smo bili izuzetno frustrirani posmatrajući naše korisnike screen reader-a kako pokušavaju da koriste anchor linkove. Kada bi učesnici kliknuli na anchor link, strana bi na kratko prešla na ispravno mesto, ali bi se onda vratila na vrh strane i JAWS ili WindowEyes bi počeli isponova da iščitavaju stranu, premeštajući se trenutno na stubac sa vestima na desnoj strani. Dugo nismo mogli da shvatimo zašto ove strane ne rade ispravno sa screen reader-om.

    Ispostavilo se da je kriva oznaka vremena i datuma! Pošto je strana obeležena za neprekidno apdejtovanje vremena i datuma, refresh-uje se sa svakim klikom na anchor link. Korisniku koji vidi, ovaj brzi refresh je jedva primetan. Screen reading softveru ovo čini stranu neupotrebljivom. Screen reader tumači refresh kao novu stranu.

Smernica 20. Koristite anchor linkove kada na strani ima više tema.

Smernica 21. Sprečite refresh strana kada korisnici izaberu anchor link. Ne stavljajte oznaku vremena i datuma na stranu sa anchor linkovima.

  1. Neki korisnici screen reader-a prelaze sa poglavlja na poglavlje.
    Čak i na stranama sa sadržajem, većina korisnika koji vide ne čita. Površno pregledaju. Ukoliko dokument ima mnogo opisnih naslova u masnim slovima ili boji, mnogi ljudi koji vide koriste njih da bi brzo shvatili šta je u dokumentu i našli određeni deo. Čitaju svega nekoliko rečenica koje se odnose na specifičnu temu za kojom tragaju.

    Na ovakvoj strani, većina korisnika pregleda prvo naslove poglavlja.

    (Primedba: Ova slika nije odštampana u članku Interactions.)

    Većina korisnika screen reader-a takođe zeli samo deo koji sadrži infomaciju koja im je potrebna. JAWS im sada omogućava da površno pregledaju dokument kao što čine i korisnici koji vide, premeštajući se sa poglavlja na poglavlje pritiskom na H ili upotrebom Insert-F6 da bi dobili Headings listu (isto poput Links liste).

    Korisnicima koji su upoznati sa ovom funkcijom se ona mnogo dopada. Ovo je nova funkcija u najnovijoj verziji JAWS-a i samo je nekoliko naših učesnika bilo upoznato sa njom, ali će je verovatno i ostali ubrzo upoznati, i može da postane popularna među korisnicima screen reader-a kao što je i Links List za navigacijske strane. Window-Eyes planira da uvede ovu funkciju u svoje sledeće izdanje.

    Međutim, baš kao i sa Links listom, ukoliko mnogo podnaslova započinje istim rečima, korisnici screen reader-a će biti frustrirani dok budu pokušavali da pregledaju naslove sluhom. Ukoliko ključne reči koje traže nisu na početku podnaslova, neće pronaći onaj pravi dok pretražuju listu prvim slovima.

    Nekoliko ovih podnaslova započinje istom rečju. Ovo otežava korisnicima da brzo slušaju i pronađu onaj koji žele.

    (Broj nakon svakog podnaslova označava nivo podnaslova.)


    (Napomena: Ova slika nije odštampana u članku Interactions.)

Smernica 22. Navedite autore da koriste mnogo podnaslova u svom sadržaju i da se postaraju da ti naslovi budu jasni, smisleni i paralelni. Ova smernica je od velike važnosti i onima koji vide i korisnicima screen reader-a. (Za više o pisanju korisnih naslova, pogledajte http://www.usability.gov/design/writing4web.html.)

Smernica 23. Postarajte se da podnaslovi budu isparvno kodirani u HTML-u, na primer, kao <H1> <H2>, itd. JAWS traži tag naslova.

Smernica 24. Stavljajte ključne reči na početak podnaslova. Ukoliko je mnogo podnaslova o istoj stvari, učinite da se razlikuju na smislen način.

Popunjavanje formulara

Glavna – i rastuća – upotreba web sajtova je pri transakcijama; deo našeg istraživanja je bilo i posmatranje korisnika u radu sa JAWS-om i Window-Eyes-om dok su pokušavali da pronađu i ispune formulare.

  1. Prvo, korisnici screen reader-a moraju da nađu formular.
    Prvi problem koji su mnogi učesnici imali je bio da pronađu formular. Iako JAWS omogućava korisnicima da saznaju da li se formular nalazi na strani (upotrebom Virtual Viewer-a) i da pređu na formular pritiskom na F, niko od naših učesnika to nije uradio. Pregledali su stranu sluhom dok nisu stigli do formulara – ili su odustajali. Kada je na strani bilo mnogo teksta ili se formular nalazio krajnje desno, bilo ga je teško pronaći. (Window-Eyes 4.2 nema brz način da se pređe na formular; ova funkcija će biti u sledećem izdanju).

    Ima puno toga da se presluša na ovoj strani pre nego što se dođe do formulara.

    (Napomenma: Ova slika nije odštampana u članku Interactions.)
















    Formular koji je bio potreban korisnicima se nalazi skroz dole. Nekoliko ih je zalutalo prateći linkove više na strani.


    (Napomenma: Ova slika nije odštampana u članku Interactions.)

Smernica 25. Ne stavljajte mnogo teksta na stranu na kojoj je formular.

Smernica 26. Ne stavljajte formular skroz dole ili skroz desno na strani.

  1. Korisnici ne žele da se premeštaju napred-nazad između teksta i polja.
    Jednom kada pronađu formular, korisnici moraju da shvate šta se u svakom polju traži. Ovo je mnogo teže korisnicima screen reader-a, nego korisnicima koji vide.

    Softver screen reader-a mora da bude prilagodljiv. Program mora da zna da li je pritisak tastera komanda za to gde da krene i kako čita, ili je to slovo koje korisnik želi da otkuca. Po default-u je u modu za čitanje. Zato, korisnici moraju da obaveste program kada žele da pređu u mod za kucanje (Edit mode). Prebacivanje iz moda u mod za svako polje u formularu je zamorno; korisnici, razumljivo, ne žele to da rade.

    Kako je P10 objasnio: Ukoliko softver ne čita oznaku kada pređete na polje, "svaki put kada popunite određeno polje, pritisnete taster plus da bi ste se vratili vitualnom kursoru, a zatim strelicu naniže da bi ste se uverili da ste dobili sve informacije pre nego što pređete na sledeće polje." Onda morate da stisnete Enter unutar polja da bi prešli u Edit mod. Formular u kome morate da se prebacujete iz moda u mod se "ne ponaša dobro." Formular koji se ponaša dobro je onaj, kako P10 kaže, u kome "ne morate da ulazite i izlazite iz Edit moda."

    Formular koji se dobro ponaša daje korisniku screen reader-a sve informacije za popunjavanje polja unutar njegove oznake, koju korisnik čuje kada je u Edit modu na polju. (pogledajte Sliku 6.)

    Upitnik za korisnike dečijeg programa

    Kako bi se napravio najproduktivniji mogući program, vaš doprinos i stalna komunikacija su od vitalnog značaja. Molimo vas, iskoristite ovu priliku da popunite upitnik, kako bi smo mogli da utvrdimo neke od vaših tekućih i budućih potreba od Columbia Lighthouse for the Blind (CLB).

    Slika 6. Primer formulara koji se dobro ponaša. Nakon popunjavanja polja Ime, korisnik pritiska Tab. Kursor se pomera na polje za Tekuću adresu i JAWS izgovara "Tab. Current address colon. Edit type text." Korisnik popunjava to polje i pritiska Tab ponovo. Kursor se pomera na sledeće polje i JAWS izgovara, "Tab. Daytime phone number colon. Edit type text."

    Većina formulara na koje su naši učesnici naišli se nisu dobro ponašali. Jedan je bio urađen toliko loše da je tag sedmog pitanja ponovljen kao tag osmog i devetog. Automatski program za proveru dostupnosti poput Bobby-ja ne bi dao lošu ocenu formularu, Bobby samo proverava da li strana ima Alt tagove, ne i to da li njihov sadržaj ima smisla korisniku.

Smernica 27. Postarajte se da su polja kodirana tako da korisnici ne moraju da se prebacuju u i iz Edit moda. Upotrebite HTML [label] element. Da bi ste dodali više informacija nego što je u oznaci, upotrebite Title attribute. Za više informacija o tome kako da ovo uradite, pogledajte http://ncam.wgbh.org/publications/adm/index.html.

Smernica 28. Uz provervanje vašeg sajta automatizovanim alatom kao što je Bobby, ili LIFT, preslušajte ga i sa screen reader-om.

  1. Ukoliko su korisnici screen reader-a u modu za popunjavanje formulara (Edit mode), ne čuju nikakav tekst koji nije deo polja.
    Čak i kada se formular ponaša dovoljno dobro da može da pročita oznake uz polja, druge bitne informacije mogu da se pojave između njih. Korisnici screen reader-a koji pritiskanjem Taba prelaze sa polja na polje neće čuti tu informaciju. (pogledaj Sliku 7.)

    Slika 7. Slušajući JAWS, korisnici nisu čuli "predloženo ili" pa su pretpostavili da moraju da upišu i zip-kod i državu.

    Slušajući JAWS, korisnici nisu čuli "ili unesite svoju državu/provinciju/region ispod ukoliko nije na listi", pa nisu imali pojma šta da unesu u polje koje nije imalo oznaku.

    (napomena: Ova slika nije odštampana u članku Interactions.)

Smernica 29. Ne stavljajte informacije između polja formulara.

Smernica 30. Ukoliko korisnik ima opciju da popuni jedno od dva polja, koja se međusobno isključuju, obavestite korisnika oznakom prvog polja.

Smernica 31. Ne ostavljajte polja bez oznake.

  1. Kada popunjavanje polja učini da se strana refresh-uje, softver počinje sa iščitavanjem sa vrha kao da je u pitanju nova strana.
    Isti problem koji smo razmotrili kod anchor linkova se pojavljuje sa formularima. Jedan formular sa kojim su naši učesnici radili je predložio da se ZIP kod unese prvi kako bi se formular vratio popunjen bar delom adrese. Ovo štedi vreme korisnicima koji vide, ali refresh-uje stranu, pa je screen reader započeo ponovo na vrhu strane.

    Ukoliko korisnici screen reader-a ovo urade, strana se refresh-uje i screen reader započinje ponovo na vrhu strane.

    (Napomena: Ova slika nije odštampana u članku Interactions.)

Smernica 32. Izbegavajte refresh-ovanje strane.

Zaključci

Ričard Rubenštajn i Hari Herš su pre izvesnog vremena o razvoju softvera rekli [7, p. 29]:

U odsustvu detaljnih informacija, svi radimo uz pretpostavke o tome ko je korisnik, šta on ili ona rade, i kakav tip sistema bi izašao u susret njihovim potrebama. Prateći ove pretpostavke, skloni smo tome da dizajniramo za sebe, ne za druge.

Ovo je istinito kako za web razvoj, tako i za razvoj softvera. Kao specijalisti za upotrebljivost, znamo da u većini slučajeva, ni mi, ni dizajneri i developer, ne radimo sa pravim predstavnicima čak i naših korisnika koji vide. Uz vrlo malo izuzetaka, mi kao specijalisti za upotrebljivost – i web dizajneri i developeri sa kojima radimo – sigurno nismo predstavnici naših slabovidih korisnika. Posmatranje, slušanje i razgovor sa predstavnicima ciljne grupe – u ovom slučaju, korisnicima screen reader-a – su presudni.

Da bi smo zaista izašli u susret potrebama svih korisnika, nisu dovoljne smernice zasnovane na tehnologiji. Takođe je neophodno da razumemo korisnike i kako rade sa svojim alatkama. Na primer, sama spoznaja da slabovidi korisnici ne slušaju čitavu stranu je veoma bitna pri dizajnu strana koje će im biti upotrebljive. U ovom radu, razvili smo smernice za približavanje dostupnosti i upotrebljivosti zasnovane na posmatranju, slušanju i razgovoru sa slepim korisnicima dok su radili sa web sajtovima i svojim screen reader-ima.

Reference

  1. Bobby – automatski program za proveru u skladu sa Odeljkom 508. Dostupan kod Hamfri, T., Kako internet unapređuje živote Amerikanaca sa invaliditetom, Harris Poll #30, jun 2000. Dostupno na http://webxact.watchfire.com
  2. Humphrey, T., How the Internet Is Improving the Lives of Americans with Disabilities, The Harris Poll #30, June 2000. Available at http://harrisinteractive.com/harris_poll/printerfriend/index.asp?PID=93
  3. JAWS – screen reader. Dostupan na www.freedomscientific.com
  4. LIFT – automatski program za proveru u skladu sa Odeljkom 508. Dostupan na http://www.usablenet.com/products_services/lift_dw/lift_dw.html
  5. Nacionalni centar za dostupne medije, 2003, Pravljenje obrazovnog softvera i web sajtova dostupnim: Smernice za dizajn. (Pogledajte posebno za smernice o kodiranju formulara koji se dobro ponašaju.) Dostupno na http://ncam.wgbh.org/publications/adm/index.html).
  6. Predsednički Komitet za zapošljavanje ljudi sa invaliditetom, sada Ministarstvo rada, Kancelarija za politiku zapošljavanja invalida, Marketing usmeren na potrošače sa invaliditetom, jul 1997.
  7. Rubenstein, R. i Hersh, H., Ljudski faktor: Dizajniranje kompjuterskih sistema za ljude, Digital Press, 1984.
  8. Ministarstvo statistike, Invaliditetom je pogođena jedna petina svih Amerikanaca, Census Brief, CENBR/97-5, Dec. 1997.
  9. Window-Eyes – screen reader. Dostupan na www.gwmicro.com
  10. Svetska zdravstvena organizacija, statistike navedene u radu IBM Centra za dostupnost na http://www-3.ibm.com/able/reasons.html (preuzeto 2003).
  11. www.tiresias.org ֠sajt sa informacijama o mnogim pomoćnim napravama za slabovide korisnike
  12. www.usability.gov ֠sajt sa linkovima ka materijalu o dostupnosti, smernicama za dobar web dizajn, smernicama o pisanju za web
  13. www.w3.org/WAI/ ֠Web inicijativa za dostupnost Svetskog web koncorzijuma

Beleške

1 © ACM, 2003. Ovo je autorska verzija rada. Sadrži slike koje se ne nalaze u štampanoj verziji zbog nedostatka prostora. Ovde je postavljen uz dozvolu ACM-a za vašu ličnu upotrebu. Nije za dalju distribuciju. Konačna verzija je objavljena u Interactions, Volume X, Izdanje 6, novembar-decembar 2003, strane 38-51, http://portal.acm.org/citation.cfm?doid=947226.947227. linkovi apdejtovani 12/2006

Ukoliko ste član ACM-a, imate pristup i online verziji iz Interactions u HTML i PDF-u na http://www.acm.org/interactions/.

2 Pogledajte http://www.section508.gov/ za linkove za 508 standarde zakona SAD, i drugom materijalu o dostupnosti. Takođe, pogledajte Inicijativu o dostupnosti weba Svetskog web koncorzijuma [W3C WAI] na http://www.w3.org/WAI/.

3 Ovaj rad izveštava o istraživanju sa korisnicima koji su slepi i koriste screen reader tehnologiju za interakciju sa web sajtovima. Znamo da je slabovidost jedan od mnogih oblika invaliditeta i da postoje mnogi načini za korišćenje weba u zavisnosti od individualnog oblika invaliditeta. Takođe, shvatamo da smo radili samo sa govornicima engleskog jezika u jednom delu SAD i korisnicima koji upotrebljavaju jednu pomoćnu tehnologiju – screen reader-e. Trenutno radimo sa korisnicima lošeg vida, koji koriste softver za uveličavanje ekrana da bi pregledali web sajtove, i nadamo se da ćemo se uskoro javiti sa rezultatima tog istraživanja. (dopuna iz 2006: Istraživanje o ljudima koji koriste softver za uveličavanje ekrana da bi radili sa web sajtovima je objavljeno kao Teofanos i Rediš, Pomoć korisnicima lošeg vida i drugima putem web sajtova koji izlaze u susret njihovim potrebama: Da li je sajt pogodan svima moguć? Technical Communication, 52 (1), februar 2005, 9-20.)

 


Published (Last edited): 20-12-2012 , source: http://www.redish.net/content/papers/interactions.html