Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Simula strana


(c) Jarek Sklenar

"Тo je bio takav napredak u odnosu na većinu svojih sledbenika"

(Tony Hoare�s comment about Algol 60)

Objektno Orijentisana Simulacija (OOS) može se smatrati posebanim slučajem Objektno Orijentisanog Programiranja. Neki principi OOP-a, kao što je postojanje različitog broja istanci koje utiču na objekte su u standardnoj upotrebi u simulaciji okruženja već duže vreme, često koristeći drugu terminologiju. Simula jezik (nekada se zvao Simula 67) je prvi pravi objektno orijentisan jezik. Obzirom da je prilično star, još uvek ima većinu (i sve važne) mehanizme i principe OOP-a. Sa izuzetkom Beta programskog jezika, ostali većinom korišćeni OOP jezici su iz konceptualne podgrupe SIMULA jezika, čiji su standardi definisani 1967. Neke stvari, kao što su klasa, nasledjivanje, virtuelne metode i sl., bile su definisane u SIMULA jeziku dugo pre nego što su otkrivene od strane OOP buma 80-ih. Da biste saznali više o SIMULA programu, posetite stranicu ASU (Udruženje Simula Korisnika) za dalje reference.

Simulacija program je bio kritikovan sa jedne strane zbog visokog nivoa soficistiranosti samog jezika,kombinovanog sa prilično ograničenim simulacionim sposobnostima, osim vremenske kontrole,sa druge strane. Nedostatak podrške simulacionih alata, kao što su transparentno prikupljanje statističkih podataka, više naprednih redova nego što sistem klasa Simset u osnovnoj listi raspolaže, generisanje izveštaja i sl. prouzrokovalo je da jezik bude zvanično zamrznut 1968. Ova odluka je bila kontroverzna. Prednost je u tome što postoji samo jedna SIMULA sa minimalnim razlikama izmedju implementacija. S druge strane, budući razvoj je bio otežan. SIMULA je stoga više jedna OOP pozadina za kreiranje simulacionih alata, nego potpuno korisnički lako dostupno okruženje.Verovatno je jedan od najpoznatijih takvih alata DEMOS (Birtwistle 1979). DEMOS nije podklasa sistema klase Simulacije, pa stoga korisnici ne mogu da upotrebljavaju procese Simulacije.Uveren sam da je proces orijentisan ka diskretnoj simulaciji najnapredniji i najprirodnjiji način kreiranja simulacionih modela. Proces klase simulacije je prva superklasa ove vrste. Proces rukovanja objektima Simulacije je stoga vrsta standarda koja je bila kopirana u mnogim kasnijim simulacionim alatima. Da bi održali proces Simulacije dostupnim bez ikakvih ograničenja, ispisao sam jednostavnu ekstenziju za Simulaciju, koja je čini korisnicima lakšom za rukovanje.Postoje dve glavne klase: Nazvao sam alatku QUESIM. Posetite QUESIM homepage da pročitate više o tome i i da ga preuzmete.

Veliki dogadjaj u istoriji SIMULE je ovde: možete da dobijete besplatan port CIM SIMULA za Windows, koji je lak za instaliranje i upotrebu. Petr Novak diplomac Karlovog Univerziteta u Pragu ( pod nadzorom Evzena Kindlera) kreirao je port koji je neverovatno kratak ( sve na jednoj disketi) i koji možete instalirati u roku od nekoliko minuta. Da biste instalirali CIM/win32 port idite na stranu Cim 3,33 (port for 32-bit Windows) . Imajte u vidu da ova verzija SIMULE zahteva upotrebu cele memorije i da sadrži poboljšanu klasu Terminala za kontrolu teksta sa ekrana, uključujući i miša. Grafika trenutno nije dostupna. UOM studenti mogu dobiti port direktno- kontaktirajte me.

Takodje, možete da pretražite dokument Uvod u OOP SIMULE , zasnovanom na razgovoru održanom na univerzitetu na Malti prilikom proslave tridesetogodišnjice SIMULE.

Da biste saznali više o istoriji Simule postoje dva veoma interesantna izdanja:

Holmevik, J.R. (1994) “Sastavljanje simulacije: istorijska studija tehnološke geneze” IЕЕЕ Anali istorije racunarstva, 16 (4), стр. 25-37, 1994. Članak je takodje predstvaljen na 18-oj ASU konferenciji 1992, i objavljen je u Simula Biltenu Vоl.20 (1), oktobra 1992.
Zahvaljujući ljubaznosti g-dina Holmevika, možete preuzeti lokalnu kopiju njegovih novina sa Compiling Simula .

Krogdahl, S. (2003). "The Birth of Simula " Ove novine su objavljene u postupku HiNC 1 Konferencije u Trondhajmu, jun 2003 ( IFIP WG 9,7 u saradnji sa IFIP TC 3). Urednici: Janis A. Burbenko jr., John Impagliazzo, Arne Solvberg.

Proceed to the SIMULA Mailing Center da biste preuzeli listu ljudi uključenih u Objektno Orijentisan Modeling i simulaciju. Ova lista svakako nije potpuna, zato se slobodno prijavite.



Published (Last edited): 26-09-2012 , source: http://staff.um.edu.mt/jskl1/asu/index.html