Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

Software i dokumenti otvorenog koda (Open Source Software and Documents): Pregled literature i online resursa


John G. Drummond
5.april 2000.

Uvod


Software otvorenog koda(Open source software) (OSS) i dokumenti otvorenog koda(open source documents) (OSD) su zvezde u usponu u tehnologiji današnjice. Termin "open source"(otvoreni kod) je skovan pre samo dve godine (1998.)1, i sada je zvučni buzzword(moderan naziv,reč-zujalica) (Raymond, 205). Sa svojim brzim porastom udela na tržištu i korporativnog i javnog interesovanja za prilagođavanjem,open source,kao koncept,neće dugo ostati granični fenomen;zapravo,brzo ulazi u mainstream.Ovaj pregled literature i online resursa je polazna tačka za svakog zainteresovanog za ovu temu.

Open Source revolucija


Pošto je open source relativno nov (što se mainstream-a, non-hacker2 kulture tiče) i naširoko je prisutan online, postoje samo dva štampana rada na tu temu-i većina materijala u ove dve knjige je takođe dostupna online.Jedna od stvari koja open source pokret čini toliko neobičnim je to što kako se razvijao tokom poslednjih dvadeset godina ili slično,uradio je malo samo-dokumentovanja.Ovo je jedan od razloga što je Eric S. Raymond , samozvani glavni zagovornik open source-a, njegov sada-slavni esej "The Cathedral and the Bazaar." (“Katedrala i bazar”).

ESR (kako se zajednica hakera obraća Gdinu Raymond-u) je napisao "Cathedral and Bazaar" naširoko da poboljša ovo stanje ne-dokumentovanja.Fasciniran brzim razvojem i rastućom prefinjenošću Linux3 operativnog sistema, ESR je počeo da izučava razvojni model open source-a (Raymond, 198). Zašto je Linux bio tako zreo, kada je Free Software Foundation(Fondacija za slobodni sowtware) pokušavao da razvije sličan operativni sistem godinama,bez uspeha? Otkrio je da,dok je korporativni, mainstream, closed-source(zatvoreni kod) metod ("cathedral" model) kodiranja velikih programa kao što su operativni ograničen Brooke-ovim zakonom , proces razvoja open source-a ("bazaar" model) ga zapravo preokreće. Brooke-ov zakon kaže da izvršeni programski rad povećava u direktnoj proporciji broj programera(N),ali kompleksnost projekta se povećava po kvadratu broja programera(N2). Stoga,trebalo bi da sledi da hiljade programera koji rade na jednom jedinom projektu treba da zaglibe u košmaru ljudske komunikacije i kontrole verzija.Kako "Cathedral and Bazaar" objašnjava,open source model ("bazaar") prevazilazi ovaj problem kroz uobičajenu centralnu kontrolu verzija,uzajamno poštovanje,i armiju developera i bug(greška) testera.Ovo je sabrano u čuveno iskazu ESR-a znanom kao "Linus' Law"(Linusov zakon) (nazvan tako zbog Linu-a Torvalds-a, originalnog autora i održavaoca Linux kernel-a4): "Mnogo očiju sve greške(bugs)čini plitkim." "The Cathedral and the Bazaar," prvi put iznet 1997. na Linux Kongresu u Bavariji, direktno je odveo do prvog izdanja Netscape browser source-a (pogledajte http://www.mozilla.org ) i aktuelnog open source boom-a (Raymond, 200).

Istorija


Pa,kao se sve ovo dogodilo? Koncept open source-a je star koliko i istorija računarstva,i bliži je originalnom akademskom razvoju računarskih sistema od korporativnog modela današnjice.Ovi rani dani su ilustrovani u dva odlična eseja, "A Brief History of Hackerdom"(“Kratka istorija Hackerdom-a”) od Eric-a S. Raymond-a, i "The GNU Operating System and the Free Software Movement"(“GNU operativni sistem i pokret za slobodni software”) od Richard-a M. Stallman-a . Oba eseja ulaze u trag simultanih početaka modernog računarstva,Internet-a,i razvoja open source software -a. Više istorijskih informacija (zajedno sa poreklom mnogih računarskih termina) može se naći u Žargon fajlu (na http://www.tuxedo.org/~esr/jargon/) ili u njegovom objavljenom duplikatu, Novi hakerski rečnik (koji je, slučajno, bio jedan od prvih knjiga komercijalno objavljenih i istovremeno besplatno dostupnih online).

Prvi organizovani pokušaj da se proizvede open source software bila je Free Software Foundation (FSF)(Fondacija za slobodni software), koju je osnovao Richard M. Stallman (poznat kao RMS) 1985. (Stallman, 60). RMS je formirao neprofitnu fondaciju iz dva razloga: da dalje razvija GNU5 software, i da stvori thinktank(istraživački centar) da prosledi pojam "Copyleft." Copyleft je igra reči-kao ideja da preokrene autorska prava na sebe. FSF je ovaj koncept razvila u GNU Public License (GPL)(GNU javnu licencu) , licencu za distribuciju software-a koja utvrđuje (ukratko): Ovo osigurava da je svaki GNU software (i bilo koji drugi software izdat pod GPL-om) zaštićen od onih koji bi iskoristili kod da kreiraju vlasničke,closed-source programe. Oko polovine open source software-a,dostupnih danas,učinjeni su dostupnim pod odredbama GPL-a.Danas postoji nekoliko sličnih licenci varirajućih ograničenja i stavova prema komercijalnoj upotrebi i prodaji pokrivenog software-a (pogledajte http://www.opensource.org/licenses/).

Open Source dokumenti


Prvi dokumenti koji su zaista sledili open source model (u smislu da su imali mnogo saradnika i recezenata uparenih sa online dostupnošću) bili su Frequently Asked Questions lists(Liste najčešće postavljenih pitanja), poznati kao FAQs. Prvi online FAQ koji je izašao pod tim nazivom se pripisuje Eugene Miya-i, zaposleniku NASA-e (Hersch, 1). Njegova SPACE-digest mailing list FAQ bila je napisana 1982., kada je Internet bio malo-znana eksperimentalna mreža poznata kao Advanced Research Projects Agency Network (ARPANET)(Mrežna agencija za napredne istraživačke projekte) (pogledajte http://www.faqs.org/faqs/faqs/about-faqs/ ). Na žalost, malo se zna o istoriji ovih sada-sveprisutnih informatičkih dokumenata. Jedan pokušaj je započet 1996., da se napiše knjiga o FAQs-ovima, ali web stranica za ovaj projekat nije bila ažurirana od 1997. (pogledajte http://www.faqs.org/faqbook/ ).

Na žalost, dokumentovanje je jedan od najslabijih aspekata open source program-a (Stallman, 68). Ovo je,možda,rezultat činjenice da hakeri tako mnogo uživaju da kodiraju;ažuriranje dokumentacije je ponekad zadnja misao. Suprotno od toga, pomisao da su programeri loši pisci jeste nesrećan stereotip. Eric Raymond insistira na tome da su zaista najbolji hakeri takođe i odlični pisci, obzirom da dobro programiranje ujedno uključuje logičke analize problema i visok nivo kreativnosti (Raymond, 246). Ovo je evidentno u činjenici da su ESR (autor popularnog Fetchmail programa i brojnih modula za Emacs text editor), Richard Stallman (autor GNU Emacs-a , GNU C compiler-a , i drugih keystone(glavnog principa) programa), Larry Wall (kreator Perl programskog jezika), i drugi open source “prosvetitelji” napisali brojne (i odlične) eseje, priručnike, i tehničke knjige.

Ovo se menja,međutim. Pošto je open source software-u, naročito Linux operativnom sistemu, potrebna dobra dokumentacija da se proširi na nove korisnike, mnogo je rada uloženo da se popravi ova situacija.Open source program su obično dokumentovani u tri forme: Održavanje ovih dokumenata je otežano samom prirodom open source razvojnog modela. Obzirom da ima mnogo developera, koji rade pod direktivom "izbaci rano,izbaci često" open source software može da se menja brzim tempom. Da bi se olakašalo bolje dokumentovanje i uređenje dokumenata, Matt Welsh je 1992. osnovao Linux Documentation Project(Projekat dokumentovanja u Linux-u) ( http://www.linuxdoc.org/ ). Postoji skorašnji intervju Deb Richardson-a, aktuelnog čelnika LDP-a, u Slashdot-u (http://slashdot.org/article.pl?sid=00/03/27/0717244&mode=thread ). Još jedan sličan resurs je Open Source Writer's Group(Grupa pisaca open source-a) ( http://www.oswg.org:8080/oswg ), koja služi kao baza podataka za open source volontere voljne da rade dokumentovanje i druge pisane open source projekte,zasnovana na veštini i interesovanju.

Kao ogranak koncepta o besplatno dostupnoj dokumentaciji koja se može modifikovati, David Wiley je stvorio OpenContent(otvoreni sadržaj) da bi stvorio licencu sličnu GPL-u,koju bi primenio na bilo koju informaciju koja nije program (http://www.opencontent.org/). Ideja je da ako računarski program mogu biti “debagovani”(ažurirani) i poboljšani tako što ćemo učiniti da može da ih modifikuje svako sa željom da pomogne,dokumenti i ostali sadržaj bi trebalo da imaju koristi od sličnog procesa.Slična licenca, GNU Free Documentation License (GNU FDL)(GNU licenca za besplatno dokumentovanje ) autorizovana je od Richard-a Stallman-a i izdata u martu 2000. Ideja o muzici,pričama,instrukcijama,i drugim dokumentima i medijima “koji se mogu slobodno modifikovati i distribuirati” je još uvek nova,a o prirodi bilo koje primenjive licence za distribuciju (kao iz marta 2000.)se naširoko raspravlja (pogledajte http://www.linuxmall.com/news/features/000324fdl , i http://opencontent.org/announce.shtml ).

Online forumi i drugi resursi


Open source je zajednica,kao i metod razvoja software-a i dokumentovanja.Ima nekoliko “rupa sa vodom” koje otvaraju zagovornici source-a,developer,pisci,i česti radoznalci.Najpoznatiji od ovih foruma je Slashdot (tako nazvan po dot-and-slash (/.)(tačka-i-kosa crta) ,pojam korišćen da označi strukturu direktorijuma korišćenog u UNIX sistemima), open source vest i forum za diskusiju ( http://slashdot.org/ ). Novinari kojima nije poznata open source zajednica obično idu na Slashdot da bi osetili prvi ukus smicalice, često bezočan svet sledbenika open source-a. Sajt se sastoji od članaka, koje obično dostavljaju čitaoci Slashdot-a,i diskusija o tim člancima.Sa sloganom "Vesti za glupane, stvari koje su bitne," Slashdot teme imaju raspon od open source pitanja do naučne fantastike, uloga "gikova"(monstruma) u društvu,nauka i tehnologija, i povremeni esej. Drugi forumi i sajtovi za vesti su: Postoje i drugi websajtovi, mailing liste, i Usenet8 diskusione grupe,suviše brojne da bismo ih pominjali; Web search for the term "Linux" (Web pretraga za pojam “Linux”)na www.google.com dostiže 1,560,000 rezultata. Pregledanje www.linux.org ili comp.os.linux hijerarhije diskusionih grupa bi trebalo da uputi radoznale u pravom pravcu.

Pored toga, postoje specijalizovani razvojni forumi posvećeni open source-u. Pošto svaki open source poslovni model zavisi od izobilja kvaliteta software-a, nekoliko kompanija su domaćini (host) sajtova za slobodni razvoj, koji nude kombinaciju razvojnih alatki, shell račune(accounts), FTP (File Transfer Protocol)(Protokol za prebacivanje fajlova) i Web hosting, version control software(software kontrole verzija) kao CVS (Concurrent Versions System)(Sistem konkurentnih verzija), i "provodadžisanje"(“matchmaking”) (upoznavanje developera i korisnika koji traže jedni druge), sve besplatno. Neki od najznačajnijih su:

Zaključak


Ovo je samo vrh ledenog brega, iako sam se savesno trudio da naznačim ove resurse koji će obezbediti najvrednije informacije i čiatoca uputiti prema drugim resursima specijalnijeg interesa. Na širokom web svetu postoje hiljade i hiljade stranica koje se odnose na Linux.Takođe postoje Usenet diskusione grupe(newsgroups),mailing liste,časopisi (pogledajte http://www.linuxworld.com/ ), i Linux User Groups (LUGs)(Grupe korisnika Linux-a, pored the mnogih različitih Linux distribucija (pogledajte http://www.linux.org/dist/index.html ).

Open Source je fenomen koji raste u momentu, članstvu, i udelu na tržištu. Već je dotakao živote svih koji koriste Internet (pošto su mnogi servisi i program koji pokreću Internet ili open source, ili su bazirani na open source programu). Nastaviće tako, i svakome od koga se traži da ide u korak sa tehnologijom u današnjem svetu je potrebno bar neko poznavanje njegovih pravila i koncepata.Nadam se da će ovaj pregled pomoći onima koji bi želeli da nauče više.


Napomene


1. Termin "open source" je skovao Eric Raymond i ratifikovao u susretu sa samim sobom, Richard-om M. Stallman-om, i drugim značajnim zagovornicima open source-a.Namera je da se zameni predhodni termin,”slobodni software”,koji je koristio Richard Stallman. Uprkos konstantoj opomeni utvrđenoj da je“slobodan” u “slobodnom software-u” značilo “kao sloboda u govoru,ne kao u pivu”,ljudi sa korporativnim razmišljanjem su bili nepoverljivi prema ideji software-a koji se ne može prodavati. (Raymond, 212). [Nazad]

2. "Hacker"(“Haker”) je,kako programeri opisuju,neko ko uživa u rešavanju problema na genijalne načine.To je cenjeni termin koji se mora zaraditi u hakerskoj zajednici.Na žalost,ljudi koji eksploatišu software bug-ove da bi ih slomili,mešaju se,ili dobijaju neovlašćeni pristup računarskim sistemima drugih ljudi,takođe ponekad sebe smatraju “hakerima”.Popularni mediji su iskoristili ovu pogrešnu upotrebu i popularizovali je,na zabunu opšte javnosti.Ljudi u zajednici open source-a se prema takvim nitkovima i kriminalcima obraćaju kao prema “crackers”(razbijači)[Nazad]

3. Linux (nazvan po Linus-u Torvalds-u, njegovom kreatoru) je najpopularniji među open source operativnim sistemima. Linux je "workalike"(“radi podjednako”) klon UNIX operativnog sistema, baziranog na Linux kernel-u (vidi napomenu 4, ispod), pribor GNU-a (vidi napomenu 5, ispod), alatke i aplikacije, i durgi software paketi zavisno od toga koji Linux vi koristite. Postoji mnogo “ukusa” Linux-a (zvanih distribucije), od kojih su nekolicina RedHat ( http://www.redhat.com/ ), Slackware ( http://www.slackware.com/ ), i Debian ( http://www.debian.org ). [Nazad]

4. Kernel je srce svakog operativnog sistema. Kernel izvodi zadatke niskog nivoa kao što su raspodela memorije,upravljanje procesom(process management), i komunikacija sa hardware-om. Služi kao pregovarač između programa i hardware-a računarskog sistema. Kernel su jedni od najtežih i najkompleksnijih među svim tipovima računarskih programa. [Nazad]

5. GNU je rekurzivni akronim koji stoji za "GNU's Not UNIX."(od GNU-a,ne UNIX) (koji stoji za "GNU's Not Unix Not Unix," koji stoji za. . .) To je "brand" za software koji je razvila Free Software Foundation(Fondacija za slobodni software). Još jedan dobro poznati rekurzivni akronim je ime PINE mail reader(PAN čitač mejlova) ("PINE Is Not Elm"(PINE nije Elm) (Elm je drugi čitač mail-ova na kojem je Pine baziran)). Lako bi se mogla napisati knjiga o imenima-varkama za UNIX komande i akronime. Na primer, biff komanda (korišćena za proveru novog email-a) nije rekurzivni akronim; nazvana je po psu. [Nazad]

6. Postoje HOWTO dokumenti kod svih vrsta Linux koncepata. Uključujući kako da navedemo Linux da napravi kafu (pogledajte http://www.linux.org/help/ldp/mini/Coffee.html )! [Nazad ]

7. Segfault je nazvan, adekvatno, po grešci poznatoj kao "Segmentation Fault." Ovo je greška koja se pojavljuje kada program pokušava da pristupi netačnom segmentu memorije (pogledajte http://www.tuxedo.org/~esr/jargon/html/entry/segmentation-fault.html ). Program će tada napraviti “deponiju u jezgru” (core dump), što, što se većine korisnika (i mnogih programera)) tiče,znači da je beznačajni gobbledygook(gomila) brojeva i slova deponovan na ekranu ili u fajlu zvanom “core”(jezgro). [Nazad ]

8. Usenet je kolektivni tim za sakupljanje diskusionih grupa (newsgroups) širom Internet-a. Usenet je u početku bio pregršt foruma namenjen da ga ARPANET developeri koriste kao zajedničku oglasnu tablu. On sada sadrži na hiljade diskusionih grupa, uređenih u hijerarhijski označenim tačkama (to jest, pod rec.pets, neko može naći rec.pets.dogs, rec.pets.cats, i rec.pets.cats.siamese). [Nazad]



Published (Last edited): 26-09-2012 , source: http://www.omar.org/opensource/litreview/