Back to site
Since 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

xml.silmaril.ie - Šta je XML?

1. Šta je XML?

XML je proširivi jezik za označavanje (Extensible Markup Language). Poboljšava funkcionalnost weba tako što omogućava identifikaciju informacija na precizniji, fleksibilniji i prilagodljivi način.

Proširiv je jer nije fiksni format poput HTML-a (koji je jedinstveni, predefinisani  jezik za označavanje). Umesto toga, XML je meta jezik— jezik za opisivanje drugih jezika — koji vam omogućava da dizajnirate sopstveni jezik za označavanje koji možete primeniti na neograničene vrste dokumenata. XML može to da postigne jer je napisan u SGML-u, međunarodnom standardnom meta jeziku za označavanje tekstualnih dokumenata (ISO 8879).

2. Šta je jezik za označavanje?

Jezik za označavanje je skup reči i simbola za opisivanje identiteta ili funkcije komponenata nekog dokumenta (na primer ‘ovo je paragraf’, ‘ovo je zaglavlje’, ‘ovo je lista’, ‘ovo je naslov ove figure’ itd.). Programi mogu koristiti označavanje sa opisom stilova kako bi transformisali dokument u ispis za ekran, štampu, audio, video, Brajeva slova ili u reprocesne formate podataka.

Pojedini jezici za označavanje (naročito oni koji se koriste u word procesorima) opisuju umesto toga samo pojavu (‘ovo je italik’, ‘ovo je boldirano’, ‘ovo ima 3mm prostora ispod’ itd.), tako da se ti sistemi mogu upotrebiti samo za prikaz i ne mogu se ponovo tako lako upotrebiti za nešto drugo.

XML se ponekad naziva ‘samoopisnim’ jer imena elemenata za označavanje mogu opisivati vrstu sadržaja koju nose (npr. naslov, poglavlje, link, itd).

3. Čemu služi XML?

Cilj

...da omogući da se generički SGML usluži, primi i obradi na webu na način koji je sada moguć pomoću HTML-a. XML je dizajniran za laku realizaciju i za interoperabilnost sa SGML-om i HTML-om.

Pоgledaj ‘Gdе je specifikacija?

Uprkos ranim pokušajima, pretraživači nikada nisu dozvoljavali drugi SGML, samo HTML (iako su postojai dodatni moduli). Prodavci pretraživača takođe su doprinosili (čak podsticali) tome da HTML bude pokvaren ili loš kako bi ga olakšali. To je omogućilo HTML-u da uđe u široku upotrebu, ali mu je i usporilo razvoj za više od jedne decenije, jer je to ujedno onemogućilo pouzdano programiranje. XML to ispravlja tako što poštovanje pravila čini obaveznim i što ih mnogo više olakšava od SGML-a.

Ali XML ne služi samo za web stranice: u stvari, vrlo se retko samostalno upotrebljava za web stranice jer pretraživači još uvek ne obezbeđuju pouzdanu podršku. Uobičajena upotreba XML-a podrazumeva:

Identifikaciju informacija

Možete definisati sopstveno označavanje i definisati značenjska imena za svaku informaciju.

Skladištenje informacija
Strukturu informacija

XML strukture se mogu ugnezditi, pa se tako mogu upotrebiti za skladištenje i identifikovanje bilo koje vrste hijerarhijskih informacija, naročito dugih, dubokih ili složenih skupova dokumenata ili izvora podataka, što ga čini idealnim za pozadinsku komponentu upravljanja informacijama za nastupanje na webu. To je jedna od njegovih najčešćih web primena, uz sistem transformacije koji će ga predstaviti kao HTML do trenutka kada pretraživači ne budu u stanju da dosledno rukuju XML-om.

Objavljivanje

Prvenstveni cilj XML-a, kao što je definisano na početku ovog odeljka. Kombinacija tri prethodne teme (identiteta, skladištenja i strukture) znači da je moguće dobiti sve koristi robusnog upravljanja dokumentima i kontrole (sa XML-om) i objavljivanja na webu (kao HTML), kao što se mogu praviti papirni (kao PDF) i drugi formati (npr. Braj, audio itd.) iz jedinstvenog izvora dokumenata korišćenjem odgovarajućeg stila.

Prenos poruka i podataka

XML se takođe veoma mnogo koristi za prilaganje ili kapsuliranje informacija kako bi se prenele između različitih kompjuterskih sistema koji inače ne bi bili u stanju da komuniciraju zbog svojih svojstava ili formata tajnih podataka. Obezbeđujući lingua franca za identitet podataka i strukturu, XML obezbeđuje uobičajenu omotnicu za među-obradnu komunikaciju (slanje poruka).

Wеb usluge

Nadograđujući na sve navedene tačke, kao i na njihovu upotrebu u pretraživačima, podaci koji se obrađuju mašinski mogu se razmeniti između odobrenih sistema, što je ranije bilo dostižno za razumevanje samo ljudima (HTML). Usluge, sajtovi za e-trgovinu, novosti na blogovima, AJaX sajtovi i hiljade drugih usluga razmene podataka koriste XML za upravljanje podacima i prenošenje, a web pretraživač za prikaz i interakciju.

4. Šta je SGML?

SGML je standardni uopšteni jezik za označvanje (Standard Generalized Markup Language (ISO 8879:1986), međunarodni standard za definisanje opisa struktura različitih vrsta elektornskih dokumenata. Postoji SGML FAQ Davida Megginsona na http://math.albany.edu:8800/hm/sgml/cts-faq.html; i SGML web stranica Robina Covera na http://www.oasis-open.org/cover/general.html . Za malo jednostavniji pristup probajte ‘Nije SGML FAQ’ Joea Englisha na http://www.flightlab.com/~joe/sgml/faq-not.txt .

SGML je veoma veliki, snažan i složen. Imao je veliku industrijsku i komercijalnu upotrebu skoro dve decenije i postoji značajan broj ekspertiza i softvera koji uz njega idu.

XML je skraćena lakša verzija SGML-a koja je zadržala dovoljno funkcionalnosti da ostane korisna, ali je uklonila sve opcione funkcije koje su SGML činile suviše složenim za programiranje u web okruženju.

noteNаpomena

ISO standardima poput SGML-a upravlja Međunarodna organizacija za standardizaciju u Ženevi u Švajcarskoj, a predstavnici nacionalnih institucija za standarde iz svake zemlje izglasavaju za i protiv njihovog postojanja.

Аko imate pitanja o međunarodnim standardima, pozovite vaš nacionalni institut za standardizaciju i pitajte osobu koja je predstavnik vaše zemlje u relevantnoj ISO komisiji ili radnoj grupi.

Ako imate pitanja povodom predstavljanja vaše zemlje u Ženevi ili pitanja o vođenju vaših nacionalnih institucija za standardizaciju, pozovite relevantno vladino odeljenje u vašoj zemlji ili razgovarajte sa njihovim predstavnicima.

Prisutnost zemalja na ISO nije tema ovih FAQ. Molimo vas da ne postavljate pitanja uređivaču o tome kako i zašto su ISO predstavnici vaše zemlje glasali o određenom standardu.

5. Šta je HTML?

HTML je Jezik za označvanje hiper teksta (RFC 1866), koji je započeo kao mala aplikacija SGML-a za web, a proizvod je Tim Berners-Lee at CERN-u 1989–90.

Definiše jednostavne dokumente klase izveštaja sa zaglavljima odeljaka, paragrafima, listama, tabelama i ilustracijama, sa nekoliko informativnih, ali veoma malo prezentacionih elemenata  [10], plus hiper tekst i multimedija. Pogledajte pitanja o proširivosti HTML-a. Trenutna preporuka je upotreba XML verzije, XHTML-a. Postoji HTML i XHTML FAQ koje održava Steven Pemberton na http://www.w3.org/MarkUp/2004/xhtml-faq

Recent moves Nedavni koraci koje je W3C konzorcijum preduzeo ka razvoju revizije HTML-a, pod nazivom HTML5 . Postoji objašnjenje Elliotta Rustya Harolda i FAQ sa WhatWG.

6. Zar nisu XML, SGML i HTML jedno isto?

Ne sasvim; SGML je maternji jezik i koristio se za opisivanje hiljade različitih tipova dokumenata u mnogim poljima ljudskih aktivnosti, od transkripcije starih irskih rukopisa do tehničke dokumentacije za nevidljive bombardere, i do lekarskih i kliničkih kartona pacijenata do muzičkih zapisa . SGML je veoma veliki i složen, ipak, ali i verovatno preteran za većinu uobičajenih kancelarijskih desktop aplikacija.

XML je skraćena verzija SGML-a, koja ga čini lakšim za korišćenje preko weba, lakšim za vas da definišete sopstveni tip dokumenta i lakši za programere da napišu programe koji će njima upravljati. Izostavlja sve složene i malo korišćene opcije SGML-a u zamenu za pogodnosti toga što je lakši za pisanje aplikacija i za razumevanje i pogodniji za isporuku i interoperabilnost preko weba. Ali to je još uvek SGML, a XML fajlovi se i dalje mogu obrađivati na isti način kao i drugi SGML fajlovi (pogledaj pitanje o XML softveru

HTML je samo jedna od mnogih SGML ili XML aplikacija — ona koja se najviše koristi na webu.

Tehnički čitači mogu misliti da je korisnije posmatrati XML kao SGML - pre nego HTML++.

(Ed: Vezano za ovaj poslednji paragraf, pogledaj pitanje 13 u odeljku ‘Osnove’, ‘ Šta je razlika između XML-a i C ili C++ ili Jave?’ i pitanje 7 u odeljku ‘Korisnici’, ‘Kako izvršavam ili pokrećem XML fajl?’.)

7. Ko je odgovoran za XML?

XML je preporuka World Wide Web konzorcijuma (W3C), a razvoj specifikacije nadzire XML radna grupa. Specijalna interesna grupa članova i stručnjaka iz različitih polja doprinela je svojim komentarima i revizijama poslatim preko mejla.

XML je javni format: nije svojinski program nijedne kompanije, iako članstvo u WG i SIG predstavilo kompanije, kao i istraživačke i akademske institucije. The v1.0 specifikacija je prihvaćena od strane W3C kao Preporuka 10. februara 1998.

8. Zašto je XML tako važan projekat?

Uklanja dva ograničenja koja su zadržavala web razvoj:

  1. zavisnost od jedinstvenog, nefleksibilnog tipa dokumenta (HTML)koji je često zloupotrebljavan za zadatke za koje nije dizajniran;

  2. složenost potpunog SGML, čija sintaksa omogućava mnoge snažne ali teške za programiranje opcije.

XML omogućava fleksibilan razvoj tipova dokumenata koje definiše korisnik. Pruža robustan, ne vlasnički, stalni i dokazivi format fajla za skladištenje i prenos teksta i podataka sa weba i na web; i uklanja složenije opcije SGML-a, čineći ga lakšim za programiranje.

9. Zašto jednostavno ne nastaviti sa proširivanjem HTML-a?

HTML је već bio preopterećen desetinama interesantnih ali nekompatibilnih pronalazaka od različitih proizvođača, jer pruža samo jedan način opisivanja informacija.

XML omogućava grupama ljudi ili organizacija da kreiraju sopstvene prilagođene aplikacije za označavanje zа razmenu informacija u njihovom domenu (muzika, hemija, elektronika, planinarenje, finansije, surfing, naftna geologija, lingvistika, kuvanje, pletenje, zvezdana kartografija, istorija, inženjering, čuvanje zečeva, mаtematika, gеnealogija, itd).

HTML, prema prvenstvenoj zamisli, sada je daleko izvan granica svoje korisnosti kao načina opisivanja informacija, i dok će HTML5 nastaviti da igra značajnu ulogu u sadržaju koji predstavlja, mnoge nove aplikacije zahtevaće robustniju i fleksibilniju infrastrukturu.

10. Zašto bi trebalo da koristim XML?

Evo nekoliko razloga za korišćenje XML-a (bez posebnog redosleda). Neće se sve od njih primenjivati na vaše sopstvene potrebe i možda ćete imati dodatne razloge koji ovde nisu pomenuti (ako je tako, molim vas obavestite o tome urednika FAQ!).

  • XML se može upotrebiti za precizno i nedvosmisleno opisivanje i identifikovanje informacija, na način da se kompjuteri mogu programirati da ‘razumeju’ vaše informacije (pa, bar da manipulišu njima kao da ih razumeju);

  • XML omogućava da dokumenti koji su svi iste vrste, budu kreirani i da se njima upravlja dosledno i bez strukturnih grešaka, jer se tako pruža standardizovan način opisivanja, kontrole ili omogućavanja/onemogućavanja određenih tipova strukture dokumenata. [Imajte na umu da to nema apsolutno nikakve veze sa formatiranjem, pojavljivanjem ili stvarnim sadržajem teksta ili podataka u vašim dokumentima, samo sa njihovom strukturom. Ako želite novi stil ili formatiranje, pogledajte pitanje 5 u odljeku ‘Korisnici’, ‘Kаko da kontrolišem formatiranje i pojavljivanje?’.]

  • XML obezbeđuje robustan i trajan format za skladištenje i prenos informacija. Robustan jer je baziran na dokazanim standardima i stoga se može testirati i potvrditi; trajan (stalan) jer koristi format fajla sa čistim tekstom koji će nadživeti vlasničke binarne;

  • XML pruža zajedničku sintaksu za sistem slanja poruka za razmenu informacija između aplikacija. Prethodno, svaki sistem slanja poruka imao je sopstveni format i svi su bili različiti, što je učinilo slanje poruka unutar sistema nepotrebno haotičnim, složenim i skupim. Ako svi koriste istu sintaksu, to čini pisanje ovih sistema mnogo bržim i pouzdanijim;

  • XML je besplatan. Ne samo besplatan (kao u prodavnici), već i oslobođen pravnih opterećenja (kao u reči). Ne pripada nikome, pa se ne može hakovati niti nad njim vršiti piraterija. I ne morate plaćati naknadu za njegovo korišćenje (naravno, možete izabrati da koristite komercijalni softver koji će raditi s tim, iz mnogo dobrih razloga, ali ne plaćate sam XML);

  • XML informacijama se može manipulisati programski (pod mašinskom kontrolom), tako da se XML dokumenti mogu sastaviti iz razdvojenih izvora ili uzeti svaki posebno i ponovo upotrebiti na različite načine. Mogu se konvertovati u bilo koji drugi format bez gubitka informacija;

  • XML vam omogućava da razdvojite formu (pojavljivanje) od sadržaja. Vaš XML fajl sadrži informacije o vašim dokumentima (tekst, podatke) i identifikuje strukturu: vaše formatiranje i potreba za drugim obradama se identifikuju odvojeno u stylesheet ili u obradnom sistemu. Ova dva se kombinuju u trenutku izlaza da bi se primenilo potrebno formatiranje na tekst ili na podatke koje identifikuje struktura (lokacija, pozicija, rang, red ili nešto drugo);

  • Svaki od ciljeva dizajna (Design Goals) izlistanih u XML specifikaciji .

Peter Flynn piše:

tipZašto jednostavno ne koristiti Word ili Notes?

Оgraničeni vlasnički formati podataka nisu pogodni za trajne javne informacije.

Informacije na mreži koje povezuju mnogo različitih tipova kompjutera moraju biti upotrebljive na svakom od njih. Posebno javne informacije ne mogu priuštiti sebi da budu ograničene na jedan proizvod ili model ili proizvođača, ili prepustiti kontrolu nad formatom podataka privatnim korisnicima. Takođe je korisno za takve informacije biti u formi koja se može ponovo upotrebiti na različite načine, jer će to utrošeno vreme i trud svesti na minimum Formati vlasničkih podataka, bez obzira na to koliko dobro bili dokumentovani ili objavljeni, jednostavno nisu opcija: njihova kontrola još uvek leži u privatnim rukama i mogu se izmeniti ili povući proizvoljno, bez prethodnog obaveštenja.

SGML је međunarodni standard za definisanje takvih primena i stoga je prirodan izbor za XML, ali oni kojima je potrebna alternativa bazirana na drugačijem softveru za druge svrhe potpuno su slobodni da realizuju slične usluge uz pomoć takvog sistema, naročito ako su za privatnu upotrebu.

11. Gde da pronađem više informacija o XML-u?

Onlajn, postoji XML Specifikacija i pomoćna dokumentacija dostupna sa W3C; SGML/XML Web stranice Robina Coverwitha je dugačka lista onlajn referenci za materijale i linkove ka softveru; sažetak i skraćena FAQ Tima Braya; i hiljade referenci za izvore dostupne kada se ukuca ‘xml’ u Google ili drugi mehanizam za pretraživanje.

Za oflajn izvore pogledajte listu knjiga, članaka i softvera za XML na SGML i XML Web stranicama .  Robina Covera. Taj sajt bi uvek trebalo da bude vaša prva tačka traganja.

Događaji izlistani u nastavku jesu oni o kojima sam čuo. Molim vas da mi pošaljete mejl ako naiđete na još neke: postoji mnogo drugih XML događaja, a većina se objavljuje na mejling listama i grupama sa novostima..

noteDogađaji

12. Gde mogu da razgovaram o realizaciji i razvoju XML-a?

Dva osnovna onlajn medija za podršku jesu Usenet grupa sa novostima i mejling lista. IRC mreža se takođe koristi u izvesnoj meri, a većina individualnih projekata i programa ima sopstvene datoteke podataka sa specijalnim temama na svojim sajtovima. Takođe postoji i određen broj sajtova i foruma sa pitanjima i odgovorima koji se mogu pronaći preko mehanizama za pretraživanje.

Za oflajn podršku pogledajte pitanje 11 u odeljku ‘Osnove’, ‘Gde da pronađem više informacija o XML-u?’ za detalje sa konferencija i letnjih škola..

tipАndrew Watt piše:

Postoji mejling lista specijalno zaXSL-FO only, na eGroups.com . Možete se prijaviti slanjem poruke na XSL-FO-subscribe@egroups.com .

 

warningUpozorenje

Imajte na umu da Yahoo E-Groups XSL-FO šalje redovne automatske spam poruke ne-članovima koji su lažno tvrdili da su tražili da budu prijavljeni.

 

tipGianni Rubagotti piše:

Rođena je nova italijanska mejling lista za XML: za prijavljivanje pošaljite mejl bez predmeta sa tekstom: subscribe XML-IT na majordomo@ananas.usr.dsi.unimi.it . Svi, Italijani i oni koji nisu, koji žele da diskutuju o XML-u na našem jeziku, dobrodošli su.

Gianni takođe ima i Humanities XML List .

 

tipJ-P Theberge piše:

Francuska mejling lista o XML je napravljena. Za prijavljivanje pošaljite subscribe na xml-request@trisome.com .

 

tipMurata Makoto piše:

Molim vas pomenite ovu listu vašim kolegama koji koriste RELAX NG. Idite na: http://groups.yahoo.com/group/rng-users/ .

 

noteМejling liste

Kada se prijavite na mejling listu, biće vam poslati detalji o tome kako da je koristite. Pročitajte svu dokumentaciju (The Fine Documentation) jer sadrži bitne informacije, naročito o tome šta raditi ako vaša kompanija ili ISP promeni vašu mejl adresu.

Imajte na umu da postoji mnogo netačnih i obmanjujućih informacija objavljenih u štampi i na webu o prijavljivanju i odjavljivanju sa liste. Nemojte pretpostavljati: pročitajte dokumentaciju.

13. Kakva je razlika između XML-a, C ili C++ ili Jave?

C i C++ (i drugi jezici kao što je FORTRAM ili Pascal ili Visual Basic ili Java ili stotine drugih) jesu programski jezici kojima definišete kalkulacije, akcije i odluke koja će se izvršiti u cilju:

mod curconfig[if left(date,6) = "01-Apr", 
    t.put "April Fool!", 
    f.put days('31102011','DDMMYYYY') -
          days(sdate,'DDMMYYYY')
    " more shopping days to Samhain"];
	  

XML je jezik za označavanje specifikacija kojim dizajnirate načine opisivanja informacija (tekst ili podaci), obično za skladištenje, prenos ili obradu od strane programa. Ništa ne govori o tome šta bi trebalo da radite sa podacima (iako vaš izbor imena elemenata može nagovestiti čemu služe):

<part num="DA42" models="LS AR DF HG KJ" update="2001-11-22">
  <name>Camshaft end bearing retention circlip</name>
  <image drawing="RR98-dh37" type="SVG" x="476" y="226"/>
  <maker id="RQ778">Ringtown Fasteners Ltd</maker>
  <notes>An <tool id="GH25"/>angle-nosed insertion tool</tool> is 
    required for the removal and replacement of this part.</notes>
</part>
	  

Sami po sebi, SGML ili XML fajl (uključujući HTML) ništa ne znače. To je format podataka koji samo stoji tako dok se ne pokrene program koji radi nešto radi nešto kako da pokrenete ili izvršite XML fajl..

tipWilliam Hammond piše:

(u članku <i7ll1362ib.fsf@hilbert.math.albany.edu>)

SGML je kategorija dokumenata sa konfiguracijskom deljenom sintaksom od koje se većina (kao klasičan HTML) ne može kompilovati za proizvodnju izvršnih programa. XML je potkatgorija SGML-a sa sintaktičkim ograničenjima. Na primer, sa XML-om rečnik dokumenta je uvek osetljiv na velika i mala slova, dok sa SGML-om može ili biti osetljiv na veličinu slova il ne. Tako, na primer, klasičan HTML je SGML tip dokumenta, a XHTML+MathML je XML tip dokumenta.

Dok neki tipovi dokumenata odgovaraju jeziku za označavanje dokumenata, drugi tipovi dokumenata (kao što je CTAN katalog ulaza) služe samo za strukturirane podatke [...]

Iskreno sumnjam, ipak, da je kompjuterski jezik poput C u bilo kom razumnom smislu ekvivalentan sa SGML tipom dokumenata.

14. Da li XML zamenjuje HTML?

Ne. XML sam po sebi ne menja HTML. Umesto toga, pruža alternativu koja vam omogućava da definišete sopstveni skup elemenata za označavanje. Za HTML se očekuje da ostane u uobičajenoj upotrebi na webu, a trenutna verzija HTML-a (XHTML) se nalazi u XML sintaksi, iako se HTML5 može udaljiti odatle.

XML je dizajniran da učini pisanje procesorskog softvera mnogo lakšim nego sa SGML-om, na čemu je originalni HTML baziran.

15. Da li postoji XML verzija HTML-a?

Da, W3C Preporuka je XHTMLšto je ‘reformulacija HTML-a 4 u XML 1.0’. Ta specifikacija definiše HTML kao XML aplikaciju i pruža tri DTD-a koji odgovaraju onima koje definiše HTML 4.* (Tačnost, Prelaznost i Skup okvira).

Semantika elemenata i njihovih atributa definisana je u W3C Preporuci za HTML 4. Te semantike je trebalo da pruže osnov za buduću proširivost XHTML-a. Kompatibilnost sa postojećim HTML pretraživačima je moguća ako se prati mala zbirka uputstava (pogledaj W3C sajt).

Published (Last edited): 28-04-2013 , source: http://xml.silmaril.ie/whatisxml.html